Izbija rat! Putin hitno zvao Lukašenka u Moskvu nakon direktora CIA! Sukob nad sukobima samo što nije eksplodirao: Potvrđene najcrnje slutnje

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko doputovao je u Moskvu na razgovore sa Vladimirom Putinom u trenutku naglog rasta straha od širenja ukrajinskog sukoba, a bezbednost će zvanično biti jedna od glavnih tema dvojice lidera.

Lukašenko je u Rusiju stigao 27. avgusta, dva dana pre sastanka sa Putinom zakazanog za danas, 29. avgust. Pre toga razgovarao je sa ruskim premijerom Mihailom Mišustinom, dok Minsk i Moskva paralelno produbljuju vojno-industrijsku saradnju i razrađuju zajedničke bezbednosne mehanizme.

Njegov dolazak dobija potpuno drugačiju težinu zbog onoga što se poslednjih dana događa oko Rusije. Direktor CIA Džon Retklif upravo se vratio iz neuobičajene posete Moskvi, tokom koje je, prema američkim izvorima, ruskoj strani preneo upozorenje protiv napada na neku članicu NATO. Istovremeno raste vojni pritisak između Rusije i Ukrajine, a Minsk se nalazi između ruskog prostora, ukrajinskog fronta i istočnog krila Alijanse.

„Sa Putinom ćemo razgovarati o mnogim pitanjima“

Lukašenko je već u petak održao sastanak sa Mišustinom u Domu Vlade Rusije.

- Ovaj sastanak planirali smo odavno, uoči susreta sa predsednikom Rusije. Sa njim ćemo sutra razgovarati o mnogim pitanjima - rekao je Lukašenko.

Minsk je zvanično najavio da će Putin i Lukašenko razgovarati o ključnim pravcima bilateralne saradnje, međunarodnim i regionalnim pitanjima, ali i o bezbednosti.

To je možda najvažnija reč u čitavom saopštenju.

Foto: Tanjug/AP

Rusija i Belorusija već imaju zajednički Sporazum o bezbednosnim garancijama Savezne države, a predstavnici dve zemlje su ove godine posebno razmatrali situaciju na granicama i načine reagovanja na ono što Minsk i Moskva nazivaju militarizacijom država NATO i Evropske unije.

Istovremeno, Lukašenko je Mišustinu praktično garantovao da će Minsk ispuniti sve što je dogovoreno sa Rusijom – od isporuka goriva i hrane do mnogo ozbiljnijih sistemskih projekata.

- Sve što smo planirali realizuje se i biće realizovano - poručio je Lukašenko.

Posebno je naveo da su tokom nedavnih razgovora dve zemlje postigle potpuno razumevanje i oko zajedničkih projekata u vojno-industrijskom kompleksu.

Belorusija već vežbala sa ruskim nuklearnim oružjem

Zbog toga današnji razgovori ne počinju od nule.

Beloruske oružane snage su u maju izvele vežbe sa ruskim nuklearnim oružjem raspoređenim u zemlji. Ministarstvo odbrane Belorusije tada je otvoreno saopštilo da će jedinice vežbati preuzimanje nuklearne municije, njenu pripremu za upotrebu, tajno premeštanje i raspoređivanje na različitim lokacijama.

Nekoliko dana kasnije Putin i Lukašenko pratili su prve zajedničke rusko-beloruske vežbe upravljanja strateškim i taktičkim nuklearnim snagama.

Putin je tada rekao da je nuklearno oružje „krajnja i izuzetna mera“, ali i da rusko-beloruske nuklearne snage treba da ostanu garant bezbednosti čitave Savezne države.

Belorusija u međuvremenu nastavlja da prilagođava vojni sistem mogućnosti dugotrajne regionalne konfrontacije. Jul su obeležili novo naoružavanje, promene u vojnom vrhu, širenje obuke za korišćenje dronova i borbu protiv bespilotnih letelica, kao i dalje približavanje ruskih i beloruskih vojnih struktura.

To ne znači da je doneta odluka da beloruska vojska uđe u rat u Ukrajini. Lukašenko je u junu čak poručio da ne želi rat sa Ukrajincima i upozorio Kijev da ne uvlači njegovu zemlju u sukob.

Ali Minsk očigledno priprema državu za scenario u kojem bi se sadašnja kriza mogla dodatno proširiti.

CIA stigla neposredno pre Lukašenka

Tajming Lukašenkovog dolaska zato posebno privlači pažnju.

Samo nekoliko dana ranije u Moskvi je boravio direktor CIA Džon Retklif. Bila je to prva javno poznata poseta šefa CIA Rusiji još od 2021. godine, kada je Vilijam Berns došao da upozori Moskvu zbog Ukrajine.

Volstrit žurnal je objavio da je Retklif ovog puta imao drugu poruku – ne napadajte NATO.

Prema novim američkim obaveštajnim procenama, Vašington razmatra mogućnost da bi Rusija mogla da pokuša ograničenu akciju protiv neke članice Alijanse kako bi proverila da li će sistem kolektivne odbrane zaista funkcionisati. Kao najosetljiviji prostor pominju se baltičke države.

Predsednik SAD Donald Tramp odbacuje takav scenario i kaže da ne veruje da će Putin napasti NATO, dok je Kremlj priče o ruskim pripremama nazvao spekulacijama. Međutim, izvori Rojtersa potvrdili su da je Retklif tokom razgovora u Moskvi ipak pokrenuo pitanje mogućih ruskih operacija protiv Alijanse.

U takvom scenariju položaj Belorusije postao bi presudan.

Zemlja se graniči sa Poljskom, Litvanijom, Letonijom i Ukrajinom, na njenoj teritoriji nalazi se rusko taktičko nuklearno oružje, a Minsk i Moskva imaju zajednički sistem bezbednosnih garancija.

Najgori scenario više nije samo teorija

Dodatni problem predstavlja činjenica da NATO istovremeno jača istočno krilo, dok američki Pentagon od evropskih saveznika zahteva da preuzmu veći deo odgovornosti za sopstvenu odbranu. Alijansa Rusiju zvanično označava kao dugoročnu pretnju evroatlantskoj bezbednosti.

Minsk sa druge strane tvrdi da upravo vojno jačanje NATO uz beloruske granice predstavlja pretnju Saveznoj državi Rusije i Belorusije.

Zato sastanak Putina i Lukašenka nije još jedan protokolarni razgovor dvojice bliskih saveznika.

Lukašenko je u Moskvu stigao u trenutku kada Rusija i Zapad otvoreno razmatraju mogućnost mnogo opasnije eskalacije, dok Rusija i Belorusija već imaju zajedničke nuklearne planove, produbljuju vojno-industrijsku saradnju i usklađuju odgovor na bezbednosne pretnje.

Dvojica predsednika će se svega nekoliko dana kasnije ponovo naći u Biškeku, gde se 31. avgusta i 1. septembra održava samit Šangajske organizacije za saradnju.

Zbog toga je mnogo važnije šta Putin i Lukašenko moraju da dogovore nasamo u Moskvi pre tog samita.

BONUS VIDEO