Stiglo parališuće upozorenje NATO generala! Na ovo nismo spremni

Visoki norveški vojni zvaničnik upozorio je da zapadna društva nisu spremna za dugotrajan rat poput onog u Ukrajini.

Brigadir Atle Molde, koji komanduje Norveškom predvođenom operativnom grupom Legio, odgovornom za obuku ukrajinskog vojnog osoblja, nedavno je upozorio:

- Nismo spremni. Nijedna zapadna zemlja nije spremna.

 On je opisao izbegavanje dugotrajnog rata iscrpljivanja kao jednu od najvažnijih lekcija koje Norveška i druge zapadne zemlje treba da izvuku iz Ukrajine.

Zapadni borci koji deluju na ukrajinskom ratištu široko su istakli da su zapadne vojske slabo pripremljene za vrstu sukoba visokog intenziteta kakav se viđa na ratištu. Jedan takav veteran američkih oružanih snaga u aprilu 2024. godine naglasio je:

- U američkoj vojsci, uglavnom smo se fokusirali na gerilski rat i borbu protiv pobunjenika, sa mestima kao što su Irak i Avganistan... Toliko smo se navikli na ideju da se samo vodimo gerilski ratovi i jebeno borimo protiv terorista i svega ostalog da smo nekako zaboravili šta zapravo znači voditi rat.“ On je istakao da obuka u godinama posle Hladnog rata pruža malo pripreme za rat sa protivnikom ravnopravnog nivoa. Još jedan američki veteran koji se borio u Ukrajini je u to vreme primetio razliku između vrste ratova na koje su zapadne vojske bile navikle i sukoba ravnopravnog nivoa, a to je da „nigde nije bezbedno - dok ste u Avganistanu i Iraku „mogli da stojite napolju i roštiljate, jedete sendvič i pijete“ samo milju iza linija fronta. Moldeova izjava stoga odražava zabrinutost koju su široko izrazili i osoblje i viši oficiri u zapadnom svetu.

Moldeovo upozorenje odražava rastuću zabrinutost unutar NATO-a da alijansa mora da pripremi ne samo svoje oružane snage već i celokupne nacionalne sisteme svojih zemalja za veliki rat. Sukob u Ukrajini je pokazao da moderno ratovanje visokog intenziteta može da potroši ogromne količine municije, dronova, rezervnih delova i osoblja tokom perioda koji traju godinama. Priprema za takav sukob stoga zahteva od vlada, odbrambene industrije i civilnih društava da imaju kapacitet da održe vojne operacije dugo nakon što su početne zalihe opreme iscrpljene.

Problem je posebno akutan za manje evropske zemlje. Norveška ima oko pet miliona stanovnika, što znači da bi obim žrtava koje je pretrpela Ukrajina ili procenjeni ruski gubici predstavljali ogroman deo njenog raspoloživog ljudstva. Norveški oficir koji je učestvovao u obuci upozorio je da Norveška „neće postojati kao nacija veoma dugo“ ako se nađe zarobljena u slično iscrpljujućem sukobu. Norveška odbrambena strategija stoga mora uzeti u obzir njenu geografiju i ograničeno stanovništvo, koristeći svoje strateški locirane teritorije na Arktiku i Severnom Atlantiku, uključujući područja koja su ključna za sposobnost NATO-a da prati i kontroliše prilaze između Arktika i Evrope.

BONUS VIDEO: