Eksplodira novo ratno žarište u Evropi! Zaboravite na Ukrajinu: Krenula je brutalna provokacija protiv Rusije, očekuje se najgore

Moldavija se ubrzano uključuje u zajedničku bezbednosnu, logističku i infrastrukturnu mrežu sa Ukrajinom i Rumunijom, a zbog ruskog vojnog prisustva u Pridnjestrovlju takav razvoj događaja otvara jedno od najopasnijih pitanja regiona – može li Dnjestr jednog dana postati novi front u sukobu Rusije i Ukrajine.

Za sada nema dokaza da su Kišinjev ili Kijev doneli odluku o vojnoj operaciji protiv Pridnjestrovlja. Međutim, ono što se poslednjih nedelja događa mnogo je konkretnije od političke retorike: Moldavija modernizuje vojsku, ulazi dublje u bezbednosnu arhitekturu EU, povezuje sa Ukrajinom i Rumunijom železnice, energetske sisteme i dunavske luke, a tri države otvoreno govore i o zajedničkom nadzoru vazdušnog prostora.

Upravo zato pravo pitanje više nije da li se na granici već gomilaju tenkovi. Pitanje je kakva se infrastruktura stvara i šta bi ona omogućila ukoliko politička odluka jednog dana bude promenjena.

Kišinjev ubrzano menja bezbednosni sistem

Vlada Moldavije je 5. avgusta usvojila Program sprovođenja Nacionalne strategije odbrane za period od 2026. do 2030. godine.

U zvaničnom dokumentu otvoreno se navode modernizacija nacionalnih odbrambenih kapaciteta, integracija Moldavije u bezbednosnu arhitekturu Evropske unije i jačanje bilateralne, regionalne i međunarodne saradnje u oblasti odbrane i bezbednosti.

Moldavija pritom formalno ostaje vojno neutralna država i nije članica NATO-a. Ali neutralnost više ne znači i vojnu izolaciju.

Evropska unija je samo nekoliko nedelja pre usvajanja programa odobrila još 120 miliona evra za jačanje moldavske protivvazdušne odbrane. Novac je namenjen nabavci sistema PVO srednjeg dometa, a ukupna vojna pomoć Moldaviji iz Evropskog mirovnog fonda od 2021. dostigla je 317 miliona evra.

To je već sasvim drugačija Moldavija od zemlje koja je godinama raspolagala malom i tehnološki zapostavljenom vojskom.

Sandu, Zelenski i Dan: „Zajednički nadzirano nebo“

Još važniji signal stigao je 27. avgusta.

Predsednica Moldavije Maja Sandu u Kišinjevu je ugostila predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i predsednika Rumunije Nikušora Dana. Zvanično, glavne teme bile su putevi, železnice, energetske veze, granice, vodni resursi i koordinacija dunavskih luka.

Ali Sandu je otišla i korak dalje.

- Želimo tri dobro povezane zemlje - rekla je, navodeći granice koje će biti dobro čuvane, ali brzo prohodne, železničke i drumske pravce kojima roba nesmetano prolazi, zajedničke energetske veze, koordinisan rad luka Đurđulešti, Galac, Reni i Izmail – i na kraju: „zajednički nadzirano nebo“.

To je važna formulacija.

Ne znači da je stvoren zajednički vojni komandni sistem Ukrajine, Moldavije i Rumunije. Ali pokazuje pravac u kojem ide saradnja: od puteva i trgovine sve do nadzora vazdušnog prostora i bezbednosti.

Nikušor Dan je nakon istog sastanka potvrdio da će tri zemlje produbljivati saradnju u infrastrukturi, energetici i bezbednosti, uključujući zaštitu od napada dronovima.

Moldavske pruge postaju sve važnije za ukrajinski pozadinski sistem

Drugi deo priče je logistika.

Ukrajina i Moldavija su u avgustu dogovorile popust od 50 odsto na železnički tranzit ukrajinskog tereta preko moldavske teritorije, koji važi od 10. avgusta do kraja godine.

Važno je precizirati: nije reč o tome da Moldavija „uzima ukrajinsko žito“, već o tranzitu robe.

Međutim, dogovor je postignut upravo u trenutku kada Kijev zbog pojačanih udara na crnomorske luke traži alternativne izvozne pravce. Rojters je neposredno pre sporazuma objavio da Ukrajina razmatra veće slanje žitarica železnicom preko Moldavije prema rumunskim lukama. Potencijal tog koridora procenjivan je na čak 4,5 miliona tona godišnje.

Ukrajina već ima dunavski sistem Reni–Izmail, zatim rumunski Galac i moldavski Đurđulešti. Kada se tome dodaju železnice, drumski pravci, energetske veze i zajednički nadzor neba, dobija se regionalna mreža čiji značaj raste sa svakim novim problemom u Odesi i na Crnom moru.

BONUS VIDEO