Počelo naseljavanje Meseca (FOTO)

Dok se ljudi spremaju da ponovo kroče na Mesec, Zemlja nam sve više liči na mesto sa kog bi trebalo pobeći.

U Nemačkoj se astronauti pripremaju za život na Mesecu. U Kelnu, u centru LUNA, napravljenom da simulira površinu našeg satelita, vežbaju ono što bi jednog dana moglo da bude svakodnevica van Zemlje. NASA planira novo ljudsko sletanje na Mesec početkom 2028. godine, a planovi već idu korak dalje i nadaju se trajnom prisustvu i lunarnoj bazi.

I zato možda više nije potpuno suludo reći da je počelo je naseljavanje Meseca.

Dobro, nije baš počelo. Ali deluje kao da smo ozbiljno rešili da tamo jednog dana imamo komšiluk.

I možda je to sasvim dobra ideja.

Jer dok gledamo ljude u astronautskim odelima kako se spremaju za život na drugom nebeskom telu, ovde, na jedinom koji trenutno imamo, prizori postaju sve bizarniji.

Poplave i klizišta odnose živote. Rat u Ukrajini i dalje traje. Krize se smenjuju, požari gutaju predele, gradovi gore od nemira i besa, a svet kao da svakog jutra dobije novu fotografiju koja nas podseća koliko je malo potrebno da se život promeni u katastrofu.

I taman kada pomislimo da smo videli sve, stigne fotografija iz Kirgistanu gde ljudi na takmičenju u jahanju konja prikazuju vratolomije rizikujući da slome vrat, kao da im nije dovoljno što priroda već sasvim solidno obavlja posao ugrožavanja života.

Čudna smo mi vrsta.

Istovremeno pravimo svemirske brodove koji treba da nas odvedu stotinama hiljada kilometara od Zemlje i organizujemo zabave na kojima ljudi rizikuju život zbog nekoliko sekundi adrenalina.

Foto: Tanjug Ap Ethan Swope

Možda zato Mesec i jeste zanimljiv.

Tamo nema ratova, političkih svađa, saobraćajnih gužvi, požara, poplava ni festivala na kojima pokušavamo da dokažemo da možemo da padnemo sa konja brže nego što je priroda planirala.

Ima samo vakuuma, radijacije, ekstremnih temperatura i veoma nezgodnog pitanja: ko će prvi napraviti nered?

Jer, budimo iskreni, ako jednog dana zaista počnemo da naseljavamo Mesec, najveća opasnost možda neće biti ono što tamo zateknemo. Nego ono što ponesemo sa sobom.

Ali možda postoji i drugačiji scenario.

Možda bi prvi predstavnici ljudske vrste trebalo da budu pažljivo birani. Naučnici, astronauti, lekari...

I, naravno, Džordž Kluni!

Glumac je stigao u Veneciju na filmski festival i već na crvenom tepihu demonstrirao da još uvek proizvodi kolektivno ubrzanje pulsa kod žena širom sveta. Ako već šaljemo ambasadore ljudske rase u svemir, možda nije loše da prvi bude neko ko će vanzemaljcima objasniti da smo, uprkos svemu što smo uradili sopstvenoj planeti, ipak prilično šarmantna vrsta.

Možda bi bilo najbolje rešenje da Kluni izađe iz prvog lunarnog broda.

Nasmeje se. Popravio odelo. Pogleda u Zemlju.

I kaže: „Nismo mi baš ovakvi kako izgledamo na vestima.“

Ili bi bilo dovoljno da citira Nila Armstronga istorijskom rečenicom (za koju se tvrdi da je napisao Artur Klark) - "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo".

A onda bismo pokušali da se uselimo.

Dok Mesec ne sazna šta smo uradili sa Zemljom.