Rusija u ogromnoj opasnosti! Znate li šta je Nemačka uradila? Stručnjaci iz Moskve se odsekli - ako se hitno ne reaguje...

Evropa se ubrzano priprema za mogući rat sa Rusijom, a zatvaranje ruskih diplomatskih i kulturnih predstavništava predstavlja samo jednu fazu mnogo šire eskalacije koja bi mogla da se završi otvorenim sukobom, ocenjuje ruski analitičar i publicista Jurij Barančik.

Povod za njegovu procenu predstavljaju najnoviji potezi Berlina. Nemačka vlada odlučila je da do 18. septembra zatvori poslednji ruski generalni konzulat u zemlji, u Bonu, dok će raskid sporazuma o kulturno-informativnim centrima dovesti i do zatvaranja Ruskog doma u Berlinu do juna 2027. godine.

Barančik smatra da to ne mora da bude kraj.

„Evropa se punom parom priprema za rat. Zatvaranje Ruskog doma u Berlinu i konzulata u Bonu samo je prolog zatvaranju ruske ambasade u Nemačkoj. I ne samo u Nemačkoj, već i u drugim evropskim zemljama“, napisao je on.

Prema njegovoj oceni, eventualno zatvaranje ambasada predstavljalo bi jednu od poslednjih faza političkog raskida pre mogućeg otvorenog sukoba.

Foto: EPA

Posle diplomatije na red dolazi nebo

Barančik u isti proces svrstava i sve ozbiljnije sporove oko civilnog vazdušnog saobraćaja iznad Rusije.

On se osvrnuo na ukrajinske poruke o opasnosti za civilne avione u ruskom vazdušnom prostoru i smatra da bi takva situacija evropskim zemljama mogla da posluži kao opravdanje za dalja ograničenja ili potpun prekid vazdušnih veza sa Rusijom.

Ukrajinu pritom naziva „terorističkom državom“ i tvrdi da bi njeni postupci mogli da imaju posledice mnogo šire od odnosa Rusije i Evrope.

Na argument da bi tržište letova preko Rusije jednostavno mogle da preuzmu azijske aviokompanije odgovara mnogo mračnijim scenarijem.

Prema njegovoj proceni, ukoliko bi u takvoj atmosferi bio oboren makar jedan civilni avion neke azijske kompanije, i prevoznici iz Azije počeli bi da izbegavaju ruski vazdušni prostor.

Time bi, tvrdi, bila ugrožena jedna od ključnih vazdušnih veza između Evrope i Azije.

Barančik ne navodi dokaze da se priprema napad na civilni avion, već iznosi scenario kojim objašnjava koliko bi daleko mogla da ode dalja eskalacija.

„Zapad neće osuditi Kijev“

Ruski analitičar smatra da Moskva nema šta da očekuje od ponovljenih upozorenja zapadnim državama da određene postupke Kijeva smatra terorizmom.

Njegova teza je da su upravo zapadne zemlje politički, finansijski i vojno održavale Ukrajinu tokom rata, zbog čega od njih nije realno očekivati da prihvate rusku kvalifikaciju ukrajinskih vlasti kao terorističkih.

Foto: Reuters

„Oni su sponzori kijevskog režima“, tvrdi Barančik, navodeći da se zbog toga različiti oblici pritiska na Moskvu ne mogu posmatrati odvojeno.

Po njegovom mišljenju, zatvaranje ruskih institucija u Evropi, pritisak na vazdušni saobraćaj, povećavanje vojne proizvodnje i jačanje evropskih armija delovi su istog procesa.

Barančik: Evropa je prestala da se plaši Rusije

Najvažnija promena, prema njegovoj proceni, nije čak ni u količini evropskog oružja.

On smatra da se promenila procena rizika u evropskim prestonicama.

„Ako su nas se ranije plašili, danas tog straha nema“, navodi Barančik.

Uzrok vidi u uverenju evropskih država da Rusija neće odgovoriti nuklearnim oružjem čak ni ukoliko konvencionalna eskalacija bude nastavljena.

Ako se nuklearni faktor izbaci iz računice, smatra on, vojni rizik direktnijeg sukoba sa Moskvom za evropske države izgleda znatno prihvatljivije.

Barančik zato ocenjuje da Zapad nastavlja da podiže ulog upravo zato što očekuje da će ruska reakcija ostati ograničena.

To je njegova političko-vojna procena, a ne potvrđen evropski plan za napad na Rusiju.

Kursk koristi kao upozorenje

Kao argument koliko bi veliki konvencionalni rat mogao da bude težak za Rusiju, Barančik se vraća na borbe u Kurskoj oblasti.

Ukrajinske snage ušle su u Kursku oblast u avgustu 2024. godine. Rusija je do proleća 2025. povratila najveći deo izgubljene teritorije, a 26. aprila saopštila da je oblast u potpunosti vraćena pod njenu kontrolu, što je Kijev tada osporio.

Barančik taj slučaj pojednostavljeno opisuje kao višemesečno potiskivanje relativno malog neprijateljskog kontingenta i postavlja pitanje šta bi se dogodilo u neuporedivo većem sukobu.

„A šta ako to budu kontingenti NATO-a od Murmanska i Karelije do Zaporožja i Hersona?“, pita on.

Njegova računica je da bi Rusija u tom slučaju morala da brani ogroman zapadni pravac, što bi stvorilo potpuno drugačiji nivo vojnog opterećenja od sadašnjeg rata.

Ide korak dalje: Udari pre nego što snage stignu do granice

Upravo na toj tački Barančik prelazi sa analize rizika na mnogo tvrđu ideju ruskog odgovora.

On postavlja pitanje da li bi potencijalne neprijateljske snage trebalo neutralisati još u njihovim vojnim bazama, pre nego što budu prebačene prema ruskoj granici.

To bi praktično značilo razmatranje preventivnih udara na vojne ciljeve van Ukrajine.

Barančik to ne predstavlja kao odluku Kremlja niti tvrdi da takva operacija postoji u ruskim vojnim planovima, već kao sopstveni predlog odgovora na scenario za koji veruje da se približava.

„Možda je bolje da ih preventivno ugasimo još u vojnim bazama, pre nego što stignu do naše granice duž čitavog njenog zapadnog pravca?“, napisao je.

„Eskalacija se zaustavlja samo kontraeskalacijom“

Suština Barančikove poruke upravo je u tome da politička upozorenja više nisu dovoljna.

On tvrdi da se pritisak Zapada ne može zaustaviti ubeđivanjem, već jedino stvaranjem mnogo ozbiljnijeg rizika za drugu stranu.

Takvu strategiju poredi sa kontrolisanim paljenjem šume, kada se vatra zaustavlja drugom vatrom.

„Eskalacija Zapada ne može da se zaustavi ubeđivanjem. Eskalacija može da se zaustavi samo kontraeskalacijom“, navodi Barančik.

U suprotnom, predviđa još nekoliko godina rata, nove pokušaje prodora na rusku teritoriju, njihovo kasnije potiskivanje i ogromne ljudske i materijalne gubitke.

Njegov zaključak zato je krajnje oštar: što Moskva duže bude pokušavala da se osloni na političke izjave i upozorenja, umesto da pokaže spremnost da direktno ugrozi vojne kapacitete protivnika, to će eventualni završetak sukoba biti skuplji za Rusiju.