Au, šta je ovo?! Zelenski Putinu spremio veoma neprijatno iznenađenje: Za manje od mesec dana kreće totalno ludilo

Ukrajina razvija sopstvene balističke rakete koje bi mogle da uđu u borbenu upotrebu već ove jeseni, a jedna od njih projektovana je za udare na udaljenosti dovoljne da iz Ukrajine dohvati i Moskvu.

Ako Kijev zaista uspe da ih uvede u operativnu upotrebu, rat sa Rusijom mogao bi da uđe u potpuno novu fazu, ocenjuje Njujork tajms.

U centru programa nalaze se rakete FP-7 i mnogo snažnija FP-9, koje razvija ukrajinska kompanija „Fajer point“. FP-7 već prolazi proces sertifikacije u ukrajinskom Ministarstvu odbrane, dok je prvo borbeno korišćenje planirano za početak jeseni. Veća FP-9 trebalo bi da ima domet od oko 850 kilometara i bojevu glavu tešku do 800 kilograma, što bi joj omogućilo da gađa ciljeve duboko u Rusiji, uključujući područje Moskve.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potvrdio je da bi domaće balističke rakete mogle da budu borbeno spremne u roku od nekoliko meseci, mada je priznao da će mogućnost njihove masovne proizvodnje zavisiti i od komponenti koje Kijev dobija iz inostranstva.

Foto: video/printscreen

Za Ukrajinu bi to predstavljalo veliki korak. Za razliku od američkih raketa, čiju upotrebu mogu da ograniče političke odluke Vašingtona, domaće oružje Kijev bi mogao da koristi bez traženja dozvole od saveznika.

Jedan od konstruktora kompanije „Fajer point“ Denis Štilerman ranije je to otvoreno opisao kao jednu od glavnih prednosti FP-7.

Po njegovim rečima, za lansiranje sopstvene rakete Ukrajini „nije potrebna ničija dozvola“.

Vazdušni rat već se oteo daleko od fronta

Nove rakete ne pojavljuju se u vakuumu. One dolaze u trenutku kada se rat Rusije i Ukrajine sve brže seli stotinama i hiljadama kilometara od rovova.

Njujork tajms piše da obe strane sada raketama i dronovima pokušavaju da protivniku nanesu ekonomsku štetu, poremete svakodnevni život i stvore pritisak dovoljno veliki da promeni njegove političke odluke.

Foto: Tanjug/AP

Na meti su skladišta hrane i robe namenjene internet prodaji, luke i brodovi koji prevoze žitarice, rafinerije, skladišta goriva, trafostanice i druga energetska infrastruktura.

Američki list ocenjuje da je nastao sve brutalniji rat „udar za udar“, koji stanovništvu obe zemlje donosi više posledica nego u bilo kom periodu od prvih meseci sukoba velikih razmera 2022. godine.

Ukrajina je od sredine leta posebno pojačala udare duboko na ruskoj teritoriji.

Tokom kampanje koju je Zelenski predstavio kao pokušaj da se Rusija „primora da završi rat“, ukrajinski dronovi pogodili su više od 30 skladišta velikih kompanija za internet trgovinu, prvenstveno ruskog „Vajldberisa“.

Uništeni su ogromni logistički centri, poremećene isporuke, a desetine hiljada malih trgovaca koji zavise od te mreže pretrpele su gubitke. U napadima je bilo i poginulih radnika.

Istovremeno su nastavljeni udari na ruske rafinerije i infrastrukturu za skladištenje i distribuciju goriva.

Njujork tajms navodi da je tokom najteže faze krize prošlog meseca oko 70 odsto ruskih benzinskih stanica u nekom trenutku ostalo bez benzina ili dizela, što je izazvalo ozbiljne poremećaje i redove u pojedinim delovima zemlje. Ruska ekonomija zbog toga nije pred neposrednim slomom, ali je privredni rast gotovo zaustavljen, dok su rat i napadi postali mnogo vidljiviji i ljudima daleko od granice.

Moskva uzvraća još težim udarima

Ruski odgovor naneo je Ukrajini još veću štetu.

Balističke i supersonične rakete sve češće probijaju ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, između ostalog zbog nedostatka američkih presretača za sisteme „Patriot“.

Moskva je istovremeno uvela i nove dronove na mlazni pogon, mnogo brže od klasičnih „geranja“, čime dodatno otežava rad ukrajinske PVO.

Ruski udari na crnomorske luke u Odeskoj oblasti ozbiljno su poremetili ukrajinski izvoz, a prema procenama koje prenosi Njujork tajms, samo gubici u poljoprivrednom izvozu u drugoj polovini 2026. mogli bi da premaše dve milijarde dolara.

Tokom poslednjih šest meseci pogođeno je ili uništeno više od 300 benzinskih stanica u Ukrajini, kao i desetine skladišta i trgovinskih objekata.

Rusija i Ukrajina istovremeno napadaju lučku infrastrukturu i brodove povezane sa izvozom žitarica, zbog čega je rat počeo da ugrožava i svetsko tržište hrane. Cene pšenice već su snažno porasle zbog straha od poremećaja snabdevanja iz Crnog mora.

Najgore bi moglo da stigne tokom zime

Analitičari koje citira Njujork tajms očekuju da bi međusobna eskalacija tokom zime mogla dodatno da se ubrza.

Moskva je već najavila novu kampanju protiv ukrajinske energetske infrastrukture.

Rusko Ministarstvo odbrane upozorilo je da Kijevu predstoji „duboko smrzavanje ove zime“, dok je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da je vojsci naložio izvođenje masovnih udara na ukrajinske energetske objekte. Analitičari ne isključuju ni napade na vodovodnu infrastrukturu.

Sa druge strane, upravo bi ulazak ukrajinskih balističkih raketa u borbu mogao drastično da proširi listu ciljeva koje Kijev može samostalno da gađa.

FP-7 zamišljen je kao ukrajinski pandan američkom ATACMS-u, sa dometom oko 300 kilometara.

Mnogo značajniji je FP-9.

Prema podacima kompanije, projektil bi trebalo da ponese oko 800 kilograma eksploziva na udaljenost od približno 850 kilometara. „Fajer point“ je planirao njegova borbena testiranja tokom jeseni, a takav domet stavio bi veliki broj ruskih vojnih, industrijskih i logističkih objekata u potpuno drugačiju poziciju.

To još nije operativno oružje i tek treba da se pokaže može li kompanija da ispuni najavljene rokove i zatim proizvede rakete u dovoljno velikom broju da one ozbiljno utiču na rat.

Ali sama činjenica da Ukrajina pokušava da stvori sopstveni balistički arsenal pokazuje pravac u kojem se sukob kreće.

BONUS VIDEO