Gori Nemačka! Putin aktivira zaboravljenu povelju UN: Ovo će imati nesagledive posledice, evo šta će prvo stradati

Rusija bi mogla da pokuša da opravda udare na nemačke fabrike koje proizvode dronove velikog dometa za Ukrajinu pozivanjem na klauzulu Povelje UN o „neprijateljskim državama“, koja je nastala posle Drugog svetskog rata i nikada nije formalno izbrisana.

Na to je upozorio nemački evroposlanik i bivši diplomata Mihael fon der Šulenburg.

Reč je o odredbama iz članova 53, 77 i 107 Povelje UN, koje su posle 1945. omogućavale preduzimanje posebnih mera protiv država poraženih u Drugom svetskom ratu, uključujući Nemačku i Japan.

Šulenburg upozorava da se te odredbe danas smatraju politički zastarelim, ali da postoji jedna pravna činjenica koju Berlin ne može da promeni prostim pozivanjem na kasnije rezolucije: tekst nikada nije uklonjen iz Povelje UN.

Upravo zbog toga smatra da bi Moskva u slučaju dalje eskalacije mogla da pokuša da izvuče ovu gotovo zaboravljenu klauzulu i koristi je kao argument da Nemačka više nije samo država koja pomaže Ukrajini, već neposredni učesnik vojne konfrontacije sa Rusijom.

Klauzula iz 1945. i dalje stoji u Povelji UN

Takozvana klauzula o „neprijateljskim državama“ uvedena je prilikom stvaranja posleratnog međunarodnog poretka.

Član 53 Povelje UN sadrži izuzetak od pravila prema kojem regionalne organizacije ne mogu da sprovode prinudne vojne mere bez saglasnosti Saveta bezbednosti kada je reč o državama koje su tokom Drugog svetskog rata bile neprijatelji potpisnica Povelje.

Član 107 dodatno navodi da Povelja ne poništava mere koje su kao posledica Drugog svetskog rata preduzele ili odobrile države odgovorne za takve akcije.

U praktičnom smislu, odredbe su bile usmerene na mogućnost sprečavanja nove agresije Nemačke, Japana i drugih nekadašnjih članica sila Osovine.

Generalna skupština UN je još 1995. godine ogromnom većinom ocenila da su ove klauzule zastarele i najavila njihovo uklanjanje.

Problem je što to nikada nije sprovedeno do kraja.

Za promenu same Povelje UN potrebno je sprovesti posebnu proceduru i obezbediti ratifikaciju potrebnog broja članica, uključujući stalne članice Saveta bezbednosti. Pošto do toga nije došlo, sporni članovi i danas postoje u zvaničnom tekstu dokumenta.

Šulenburg upravo na tome zasniva upozorenje.

- Jednoznačan odgovor na ovo pitanje verovatno ne postoji - ocenio je nemački političar govoreći o tome da li bi klauzula danas mogla ponovo da bude korišćena.

Berlin se poziva na sporazum „dva plus četiri“

Nemačka smatra da je njen međunarodnopravni položaj konačno rešen sporazumom „dva plus četiri“ iz 1990. godine.

Tim sporazumom dve tadašnje nemačke države i četiri sile pobednice iz Drugog svetskog rata – Sovjetski Savez, SAD, Velika Britanija i Francuska – uredile su uslove nemačkog ujedinjenja i potvrdile puni suverenitet nove nemačke države.

Berlin zbog toga smatra da klauzule iz 1945. više nemaju nikakvu praktičnu primenu.

Šulenburg, međutim, upozorava da bi Moskva mogla da uzvrati drugačijim argumentom – da je Nemačka svojim kasnijim potezima narušila duh sporazuma kojim je njen posleratni status konačno regulisan.

Kao primere navodi nemačko učešće u NATO bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, raspoređivanje nemačkih jedinica u Litvaniji, sve veće prisustvo NATO na prostoru nekadašnje Istočne Nemačke i, pre svega, masovnu vojnu pomoć Ukrajini.

U tom slučaju Moskva bi mogla da tvrdi da se Berlin udaljio od ograničenja i bezbednosnih garancija koje su pratile nemačko ponovno ujedinjenje.

To nije opšteprihvaćeno tumačenje međunarodnog prava, već mogući ruski argument na koji upozorava Šulenburg.

Najveći problem – fabrike dronova za Ukrajinu

Najopasniji deo cele priče odnosi se na nemačku vojnu industriju.

Nemačka više ne učestvuje u ratu samo slanjem gotovog naoružanja Kijevu. Berlin ulaže milijarde evra u proizvodnju municije, raketa, sistema protivvazdušne odbrane i dronova namenjenih Oružanim snagama Ukrajine.

Posebno osetljivo pitanje predstavljaju dronovi velikog dometa koji mogu da budu korišćeni za napade duboko unutar teritorije Rusije.

Šulenburg smatra da bi Moskva upravo takve proizvodne pogone mogla da označi kao deo ukrajinske vojne infrastrukture.

Prema njegovom scenariju, Rusija bi tada mogla da pokuša da se pozove na klauzulu o „neprijateljskim državama“ i tvrdi da udar na fabriku u Nemačkoj koja direktno proizvodi oružje za rat protiv Rusije predstavlja dozvoljenu meru protiv države koja se uključila u sukob.

Takvo tumačenje bilo bi krajnje sporno, ali bi posledice pokušaja njegove primene bile ogromne.

Ruski udar na nemačku teritoriju predstavljao bi napad na članicu NATO i odmah otvorio pitanje aktiviranja člana 5 Severnoatlantskog ugovora o kolektivnoj odbrani.

Drugim rečima, pravni spor oko jedne gotovo zaboravljene rečenice iz 1945. mogao bi u najgorem scenariju da postane uvod u direktan sukob Rusije i NATO.

Rusija bi mogla da tvrdi da je Nemačka postala strana u ratu

Ključna tačka eventualne ruske argumentacije bila bi tvrdnja da Berlin više nije neutralni snabdevač, već država koja svojim fabrikama direktno omogućava ukrajinske udare na rusku teritoriju.

Rusija već godinama upozorava da povećavanje dometa oružja koje Zapad isporučuje Kijevu menja karakter učešća zapadnih država u sukobu.

Posebno je osetljiva proizvodnja naoružanja koje se iz nemačkih pogona neposredno šalje Ukrajini ili nastaje u zajedničkim nemačko-ukrajinskim projektima.

Šulenburg zato upozorava da Berlin ne bi trebalo jednostavno da odbaci mogućnost da Moskva, u slučaju dalje eskalacije, počne da koristi i argumente iz posleratnog pravnog sistema.

- Primena klauzule o ‘neprijateljskim državama’, ili čak pretnja takvim korakom, primorala bi Nemačku da se suoči sa duhovima prošlosti. Ostaje da se nagađa da li bi Nemačka u takvom scenariju mogla da računa na međunarodnu podršku - napisao je Šulenburg.

BONUS VIDEO