KAKO SU NACISTI POSTALI NATOVCI?! Alijansa posle Drugog svetskog rata zaposlila nacističke oficire i tajnu službu (FOTO)

Mnogi oficiri Vermahta iz vremena Drugog svetskog rata, od kojih su neki bili članovi Nacističke partije i pristalice ideologije nacizma, igrali su značajnu ulogu u formiranju savremenog Bundesvera, ali i NATO-a.

Po okončanju Drugog svetskog rata Evropa je bila razorena, osakaćena, ali i podeljena na dva dela: istok, koji je "pripao" Sovjetskom Savezu, i zapad, koji se našao pod dominacijom SAD.

Nova podela nigde nije bila očiglednija nego u Nemačkoj - koja je nakon kapitulacije u maju 1945. bila podeljena prvo na četiri, a kasnije na dva dela: (Zapadnu) Saveznu Republiku Nemačku i (Istočnu) Nemačku Demokratsku Republiku.

Zapadna Nemačka u prvi mah nije imala svoje oružane snage, a u trenutku formiranja NATO-a nije se našla među 12 država osnivača. Međutim, do sredine pedesetih godina vodeće zemlje na Zapadu menjaju svoju računicu, te Nemačka 1955. godine konačno pristupa Alijansi, a iste godine počinje i formiranje njenih oružanih snaga.

U procesu formiranja nove nemačke vojske, Bundesvera, ipak je bilo angažovano puno "starih" kadrova, koji su iskustvo stekli tokom Drugog svetskog rata boreći se u nacističkoj vojsci, i to protiv svojih novih saveznika.

Mnogi od tih oficira su se ubrzo našli i na visokim pozicijama unutar hijerarhije NATO-a, a neki od njih su bili i među najviše rangiranim vojnim zvaničnicima u Alijansi.

Foto: Printscreen/You Tube

 

Nacisti i oficiri Vermahta među osnivačima NATO-a

Adolf Hojzinger, jedan od osnivača savremenog nemačkog Bundesvera, njegov prvi načelnik generalštaba (1957-1961) i kasniji komandant Vojnog komiteta NATO-a (1961-1964), bio je član Vermahta tokom Drugog svetskog rata, a tokom 1944. godine čak je proveo 41 dan kao vršilac dužnosti šefa kabineta glavnokomandujućeg nemačkih oružanih snaga - što je u tom trenutku bio Adolf Hitler.

Još jedan visoki nemački oficir koji se našao na čelu Vojnog komiteta NATO-a, Johanes Štajnof, tokom Drugog svetskog rata je bio član nemačke vojske. On je bio jedan od najuspešnijih pilota Luvfvafea, a pripisuje mu se 176 pobeda u vazdušnim bitkama.

Hans Špajdel, koji je od 1957. do 1963. godine bio komandant NATO snaga u Centralnoj Evropi, takođe je bio oficir u Vermahtu, a jedno vreme je bio i šef kabineta poznatog nacističkog generala Ervina Romela. Međutim, on se okrenuo protiv Hitlera i 1944. godine je učestvovao u neuspeloj zaveri protiv lidera nacista, nakon čega je pobegao u izgnanstvo.

Još jedan oficir u komandi NATO snaga u Centralnoj Evropi, Johan fon Kilmanseg, takođe je imao istoriju u Vermahtu. On se borio u Poljskoj, Francuskoj i Rusiji, a u borbama je učestvovao do aprila 1945. Nakon perioda provedenog u zarobljeništvu radio je kao vozač kamiona i novinar, da bi sredinom pedesetih učestvovao u formiranju Bundesvera.

 

 

 

 

Među NATO oficirima sa problematičnom ratnom prošlošću našao se Fridrih Gugenberger, koji je šezdesetih godina bio oficir u komandanta NATO snaga u Severnoj Evropi. Tokom rata, on je kao podmornički oficir učestvovao u nizu pomorskih bitaka protiv savezničkih snaga. Nakon što je zarobljen, Gugenberger je bio zatočen u jednom zatvoru u Arizoni, iz kog je na kratko uspeo i da pobegne.

Rajnhard Gelen, osnivač nemačke obaveštajne službe BND, tokom rata je radio kao kontraobaveštajni oficir u okviru Vermahta, a nakon rata se predao Amerikancima, kada ga je vrbovala CIA. Prema navodima te agencije, on je početkom 1945. izbačen iz vojske zbog "defetizma", zato što je u izveštajima pisao da je poraz nacista na istočnom frontu neizbežan. 

 

 

 

 

U BND-u je radila i "nacistička princeza" Gudrun Burvic – ćerka komandanta SS Hajnriha Himlera koja je nakon rata aktivno branila nasleđe svog oca i partije čiji je bio član.

Ona je navodno bila povezana i s organizacijom "Tiha pomoć", koja pomagala bivšim pripadnicima SS-a – između ostalih i "kasapinu iz Liona" Klausu Barbiju, koga je potom u svoju mrežu regrutovao upravo Rajnhard Gelen. Barbi, koji je nakon rata pobegao u Boliviju, navodno je učestovao u državnom udaru u toj zemlji 1980. godine.

Slučaj prvog predsednika Evropske komisije

Posebno je zanimljiv slučaj Valtera Halštajna, visokog funkcionera nemačke Hrišćansko-demokratske unije i prvog predsednika Evropske komisije.

Halštajn je postao profesor prava na univerzitetu u Rostoku 1929. godine, a nakon dolaska na vlast bio je deo nekoliko nacističkih pravnih organizacija (koje su, doduše, bile jedine dozvoljene organizacije u to vreme).

Iako zvanično nikada nije bio član Nacističke partije, Halštajn je učestvovao u Drugom svetskom ratu kao vojnik Vermahta, a 1944. godine bio je predložen za funkciju oficira zaduženog za ideološku indoktrinaciju.

Nakon rata, Halštajn je bio američki ratni zarobljenik, kada je prošao kroz proces "denacifikacije". U zvaničnim dokumentima Evropskog parlamenta se navodi da je tokom Trećeg rajha Halštajn "morao da pravi neke praktične i ideološke ustupke, kako bi sačuvao profesorsku poziciju i nastavio da razvija akademsku karijeru".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.