Ubrzano jačanje nemačkih oružanih snaga počinje da izaziva zabrinutost u pojedinim evropskim prestonicama, piše američki list "Volstrit džornal", navodeći da se u Evropi ponovo otvara pitanje koliku vojnu moć bi Nemačka trebalo da ima.
Američki list navodi da deo evropskih zvaničnika strahuje da bi naglo povećanje nemačke vojne moći moglo da promeni ravnotežu snaga na kontinentu.
Posebnu pažnju privlači reakcija Poljske. Prema pisanju lista, u Varšavi postoji zabrinutost zbog istorijskih iskustava sa Nemačkom i mogućnosti da bi jačanje Berlina dugoročno moglo da promeni odnose moći u centralnoj Evropi.
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, koji je ranije podržavao jaču nemačku vojsku, rekao je nemačkim medijima da se u Poljskoj istorijsko iskustvo sa ponovo naoružanom Nemačkom i dalje pažljivo posmatra.
Istovremeno, Francuska ima sopstvene rezerve u vezi sa načinom na koji Berlin gradi vojnu moć. Pariz i Berlin se poslednjih meseci ne slažu oko budućnosti evropske odbrambene industrije, načina nabavke naoružanja i stepena strateške autonomije Evrope.
Foto: Reuters
Fridrih Merc
Berlin postavlja nove vojne ciljeve
Nemačka je u okviru novog pristupa odbrani promenila i budžetska pravila. Vlada je omogućila da se izdvajanja za odbranu i bezbednost izuzmu iz ustavnog ograničenja zaduživanja, dok je postavljen cilj da izdvajanja za odbranu dostignu 3,5 odsto BDP do 2029. godine.
Nemačke vlasti ovaj zaokret obrazlažu promenjenim bezbednosnim okruženjem u Evropi i potrebom da evropske članice NATO preuzmu veći deo odgovornosti za sopstvenu odbranu.
Berlin i Pariz su istovremeno formalno dogovorili produbljivanje saradnje u oblasti bezbednosti i odvraćanja. U zajedničkoj deklaraciji iz marta 2026. godine dve zemlje najavile su bližu saradnju u oblastima protivvazdušne odbrane, ranog upozoravanja i drugih konvencionalnih vojnih sposobnosti.
Foto: Reuters
Fridrih Merc
Francusko-nemački sporovi sve izraženiji
Ipak, ubrzano nemačko ulaganje u vojsku nije automatski dovelo do većeg jedinstva među evropskim silama.
Francuska i Nemačka imaju različite pristupe pitanju evropske odbrambene industrije. Pariz insistira na većoj evropskoj strateškoj autonomiji i preferiranju evropskih proizvođača, dok Berlin istovremeno želi da sarađuje sa američkom odbrambenom industrijom i nabavlja sisteme koje evropske zemlje trenutno nemaju.
Te razlike su već uticale na velike evropske vojne projekte. Francuska i Nemačka su tokom 2026. odustale od prvobitnog plana za zajednički razvoj borbenog aviona buduće generacije u okviru programa FCAS, dok su se pojavile nove nedoumice i oko zajedničkog projekta tenka MGCS.
Foto: Reuters
Fridrih Merc
Berlin želi veću ulogu u evropskoj bezbednosti
Nemačka vlada svoje novo usmerenje predstavlja kao deo šireg jačanja evropske odbrane u okviru NATO. Na sastanku Francuske, Nemačke, Italije, Poljske i Velike Britanije u junu, lideri su poručili da žele snažniju evropsku ulogu unutar NATO i veću odgovornost evropskih saveznika za zajedničku bezbednost.
Istovremeno, rast nemačke vojne moći otvara pitanje kako će izgledati evropska bezbednosna arhitektura u narednim godinama. "Volstrit džornal" navodi da deo evropskih zvaničnika strahuje od promene odnosa snaga, dok Berlin svoje poteze predstavlja kao odgovor na promenjeno bezbednosno okruženje i potrebu za jačanjem evropskih odbrambenih kapaciteta.
U ruskom političkom vrhu takođe su se pojavile kritike nemačkog i japanskog vojnog jačanja. Dmitrij Medvedev je ranije tvrdio da su sadašnje vlasti u Berlinu i Tokiju zainteresovane za militarizaciju i revanšizam. Te ocene predstavljaju stav ruskog zvaničnika, a ne nezavisno utvrđenu činjenicu.
Nemačka je tokom energetske krize izdvojila više od 50 milijardi evra za mere kojima su građani i privreda zaštićeni od naglog rasta cena energenata, objavio je "Velt", pozivajući se na podatke nemačkog Ministarstva finansija. Posebno se postavlja pitanje šta bi se dogodilo ukoliko bi Rusija preduzela nove mere koje bi dodatno pogodile evropsko energetsko tržište.
General Karsten Brojer, načelnik nemačkih oružanih snaga, izabran je danas za sledećeg predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO, najvišeg vojnog tela Alijanse i ključnog savetodavnog organa za njene političke lidere.
Najviši ekonomski izaslanik ruskog predsednika Vladimira Putina Kiril Dmitrijev i rukovodstvo Alternative za Nemačku (AfD) počeli su pripreme za sastanak na kojem bi se razgovaralo o ponovnom pokretanju isporuka ruskog gasa Nemačkoj
Nemačka planira da izdvoji gotovo 3,4 milijarde evra za američke krstareće rakete Tomahavk i kopnene lansere Tajfon, čime bi Bundesver prvi put dobio sopstvenu mobilnu raketnu sposobnost za udare na ciljeve udaljene više od 2.000 kilometara.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nemačka je tokom energetske krize izdvojila više od 50 milijardi evra za mere kojima su građani i privreda zaštićeni od naglog rasta cena energenata, objavio je "Velt", pozivajući se na podatke nemačkog Ministarstva finansija. Posebno se postavlja pitanje šta bi se dogodilo ukoliko bi Rusija preduzela nove mere koje bi dodatno pogodile evropsko energetsko tržište.
Predizborni miting liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" održao se danas na Gradskom trgu u Leskovcu. Na mitingu se obratio nosilac liste Aleksandar Vučić.
Nakon što je na društvenim mrežama osvanuo snimak Jakova Jozinovića koji izvodi pesmu osvedočenog srbomrsca Marka Perkovića Tompsona, korisnici "Iksa" oštro su udarili na mlađeg pevača, opažajući da mu ne smetaju srpske pare dok peva Tompsonove pesme.
Sukob između pristalica bloakderskog pokreta i opozicone koalicije "Evropska Srbija" preneo se na društvene mreže, nakon što je profil "RAF Blokada" ismejao članove ove koalicije koji su, kako tvrde, dolazili na studentske štandove da se žale na njihove objave.
Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević izjavio je večeras u Krčedinu da političke razlike ne smeju biti opravdanje za nasilje, ističući da napadi na žene i građane koji imaju drugačije političke stavove nisu prihvatljivi, i pozvao na mir i stabilnost uoči izbora 25. oktobra.
Mensur Ajdarpašić negirao je da je pretio Veljku Milićeviću i priznao da se kaje zbog postupka koji ga je koštao učešća u sportskom rijalitiju Exatlon.
Bivši učesnik Exatlona Srbija Mensur Ajdarpašić progovorio je o svojim ishitrenim i agresivnim reakcijama, do kojih je dolazilo kada je u takmičenju gubio.
Mladi Hrvat (27) koji se sa Zapada preselio u Beograd privukao je pažnju korisnika društvenih mreža svojom pričom o životu u Srbiji, poručivši da nigde nije bio srećniji i da nijedan grad ne može da parira srpskoj prestonici.
Aldi je u Francuskoj hitno povukao više proizvoda zbog salmonele u mesu, odnosno piletini i slanini, ali i prekoračenih pesticida u pomorandžama i grožđu.
Ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali posetio je 63. Oplenačku berbu u Topoli, ističući značaj očuvanja tradicije vinogradarstva, vinarstva i narodnog stvaralaštva.
Kriminalna grupa koja je uhapšena u velikoj akciji Evropola, a među kojima su i državljani Srbije, prema pisanju slovenačkih medija, dovodi se u vezu sa "kavačkim" klanom.
Pripadnici Interventne jedinice Policijske uprave u Novom Pazaru uhapsili su E. B. (46) iz tog grada zbog sumnje da je tokom sahrane fizički nasrnuo na trojicu službenika Okružnog zatvora i upućivao im pretnje.
U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu saslušani su Bojan K. (32) i Valentino J. (22) zbog postojanja osnova sumnje da su 8. oktobra 2026. godine u porti crkve na teritoriji GO Zvezdara neovlašćeno, radi prodaje, držali oko 10 kilograma opojne droge amfetamin.
Glumac Tom Veling našao se u centru pažnje nakon što je na svom Instagram profilu objavio fotografiju koja je izazvala brojne reakcije na društvenim mrežama.
Glumica Demi Mur umalo je ostala bez jedne od svojih najvažnijih uloga u kultnom ostvarenju "Vatra Svetog Elma" iz 1985. godine, nakon što se na probama pojavljivala potpuno pijana i pod dejstvom teških opijata.
Ovogodišnja dobitnica prestižne Nobelove nagrade za književnost, čuvena kanadsko-islandski pesnikinja i autorka En Karson, prokomentarisala je u svom prepoznatljivom stilu odluku Švedske akademije.
Sa hladnijim danima raste rizik od kondenzacije i buđi u domu, a uzrok nisu uvek loša izolacija i vlaga spolja. Problem često stvaraju i svakodnevne navike tokom čišćenja i sušenja mokrih stvari.
Tehnika "sudoku pakovanja" sve je popularniji trik među ljubiteljima putovanja jer omogućava da sa svega nekoliko pažljivo odabranih komada garderobe napravite veliki broj različitih kombinacija.
Pravi parfem može da bude mnogo više od završnog detalja u pripremi za izlazak. On naglašava lični stil, budi emocije i ostavlja utisak koji se dugo pamti.
Raste gotovo svuda, a mnogi ne znaju da maslačak može da se koristi i u ishrani. Njegovi listovi i koren sadrže korisne hranljive materije, a evo kako da ga uvrstite u jelovnik i na šta treba obratiti pažnju.
Pevačica Jasna Šćepanović gotovo četiri godine vodi borbu za starateljstvo nad sinom, a za to vreme, kako kaže, propušta veliki deo njegovog odrastanja.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.