Ubrzano jačanje nemačkih oružanih snaga počinje da izaziva zabrinutost u pojedinim evropskim prestonicama, piše američki list "Volstrit džornal", navodeći da se u Evropi ponovo otvara pitanje koliku vojnu moć bi Nemačka trebalo da ima.
Američki list navodi da deo evropskih zvaničnika strahuje da bi naglo povećanje nemačke vojne moći moglo da promeni ravnotežu snaga na kontinentu.
Posebnu pažnju privlači reakcija Poljske. Prema pisanju lista, u Varšavi postoji zabrinutost zbog istorijskih iskustava sa Nemačkom i mogućnosti da bi jačanje Berlina dugoročno moglo da promeni odnose moći u centralnoj Evropi.
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, koji je ranije podržavao jaču nemačku vojsku, rekao je nemačkim medijima da se u Poljskoj istorijsko iskustvo sa ponovo naoružanom Nemačkom i dalje pažljivo posmatra.
Istovremeno, Francuska ima sopstvene rezerve u vezi sa načinom na koji Berlin gradi vojnu moć. Pariz i Berlin se poslednjih meseci ne slažu oko budućnosti evropske odbrambene industrije, načina nabavke naoružanja i stepena strateške autonomije Evrope.
Foto: Reuters
Fridrih Merc
Berlin postavlja nove vojne ciljeve
Nemačka je u okviru novog pristupa odbrani promenila i budžetska pravila. Vlada je omogućila da se izdvajanja za odbranu i bezbednost izuzmu iz ustavnog ograničenja zaduživanja, dok je postavljen cilj da izdvajanja za odbranu dostignu 3,5 odsto BDP do 2029. godine.
Nemačke vlasti ovaj zaokret obrazlažu promenjenim bezbednosnim okruženjem u Evropi i potrebom da evropske članice NATO preuzmu veći deo odgovornosti za sopstvenu odbranu.
Berlin i Pariz su istovremeno formalno dogovorili produbljivanje saradnje u oblasti bezbednosti i odvraćanja. U zajedničkoj deklaraciji iz marta 2026. godine dve zemlje najavile su bližu saradnju u oblastima protivvazdušne odbrane, ranog upozoravanja i drugih konvencionalnih vojnih sposobnosti.
Foto: Reuters
Fridrih Merc
Francusko-nemački sporovi sve izraženiji
Ipak, ubrzano nemačko ulaganje u vojsku nije automatski dovelo do većeg jedinstva među evropskim silama.
Francuska i Nemačka imaju različite pristupe pitanju evropske odbrambene industrije. Pariz insistira na većoj evropskoj strateškoj autonomiji i preferiranju evropskih proizvođača, dok Berlin istovremeno želi da sarađuje sa američkom odbrambenom industrijom i nabavlja sisteme koje evropske zemlje trenutno nemaju.
Te razlike su već uticale na velike evropske vojne projekte. Francuska i Nemačka su tokom 2026. odustale od prvobitnog plana za zajednički razvoj borbenog aviona buduće generacije u okviru programa FCAS, dok su se pojavile nove nedoumice i oko zajedničkog projekta tenka MGCS.
Foto: Reuters
Fridrih Merc
Berlin želi veću ulogu u evropskoj bezbednosti
Nemačka vlada svoje novo usmerenje predstavlja kao deo šireg jačanja evropske odbrane u okviru NATO. Na sastanku Francuske, Nemačke, Italije, Poljske i Velike Britanije u junu, lideri su poručili da žele snažniju evropsku ulogu unutar NATO i veću odgovornost evropskih saveznika za zajedničku bezbednost.
Istovremeno, rast nemačke vojne moći otvara pitanje kako će izgledati evropska bezbednosna arhitektura u narednim godinama. "Volstrit džornal" navodi da deo evropskih zvaničnika strahuje od promene odnosa snaga, dok Berlin svoje poteze predstavlja kao odgovor na promenjeno bezbednosno okruženje i potrebu za jačanjem evropskih odbrambenih kapaciteta.
U ruskom političkom vrhu takođe su se pojavile kritike nemačkog i japanskog vojnog jačanja. Dmitrij Medvedev je ranije tvrdio da su sadašnje vlasti u Berlinu i Tokiju zainteresovane za militarizaciju i revanšizam. Te ocene predstavljaju stav ruskog zvaničnika, a ne nezavisno utvrđenu činjenicu.
Nemačka je tokom energetske krize izdvojila više od 50 milijardi evra za mere kojima su građani i privreda zaštićeni od naglog rasta cena energenata, objavio je "Velt", pozivajući se na podatke nemačkog Ministarstva finansija. Posebno se postavlja pitanje šta bi se dogodilo ukoliko bi Rusija preduzela nove mere koje bi dodatno pogodile evropsko energetsko tržište.
General Karsten Brojer, načelnik nemačkih oružanih snaga, izabran je danas za sledećeg predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO, najvišeg vojnog tela Alijanse i ključnog savetodavnog organa za njene političke lidere.
Najviši ekonomski izaslanik ruskog predsednika Vladimira Putina Kiril Dmitrijev i rukovodstvo Alternative za Nemačku (AfD) počeli su pripreme za sastanak na kojem bi se razgovaralo o ponovnom pokretanju isporuka ruskog gasa Nemačkoj
Nemačka planira da izdvoji gotovo 3,4 milijarde evra za američke krstareće rakete Tomahavk i kopnene lansere Tajfon, čime bi Bundesver prvi put dobio sopstvenu mobilnu raketnu sposobnost za udare na ciljeve udaljene više od 2.000 kilometara.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nemačka je tokom energetske krize izdvojila više od 50 milijardi evra za mere kojima su građani i privreda zaštićeni od naglog rasta cena energenata, objavio je "Velt", pozivajući se na podatke nemačkog Ministarstva finansija. Posebno se postavlja pitanje šta bi se dogodilo ukoliko bi Rusija preduzela nove mere koje bi dodatno pogodile evropsko energetsko tržište.
Na sastanku blokadera označenom kao sednica Radne jedinice za operacionalizaciju programa (RJOP), održanom 17. septembra, tokom rasprave o delu programa koji se odnosi na Kosovo i Metohiju iznet je predlog da prva mera bude - otkaz profesoru Dejanu Miroviću.
Moskva je odbila, kako je gradonačelnik glavnog grada Sergej Sobjanjin opisao, najveći napad dronovima do sada, a ruski sistemi protivvazdušne odbrane od subote su oborili više od 1.600 bespilotnih letelica.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić javio se uživo putem svog TikTok naloga na putu ka Kragujevcu, gde otvara novu obilaznicu, te tom prilikom otkrio ekskluzivne detalje iz razgovora sa svetskim liderima.
Novi blam blokadera zabeležen je na terenu, gde su građani u samo nekoliko minuta potpuno razmontirali i ogolili njihovo neznanje, prevare i jeftine laži.
Aleksandar Radovanović, generalni sekretar Pokreta slobodnih građana (PSG) koji zvanično podržava blokadere, razbio je kao kulu od karata blokaderske laži krađi izbora.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je fantastičnu destileriju "Emperus", u vlasništvu vredne i domaćinske porodice Senić, koja pravi rakiju svetskog glasa i predstavlja ponos srpske privrede i šumadijskog kraja.
Šta se dešava iza kulisa najvećeg sportskog rijalitija saznaćete večeras od 21:30 čas kada se na Informer televiziji emituje emisija "Druga strana Exatlona".
Učesnice prve sezone Exatlona Srbija Anabela Zonai i Sanja Kalinović žestoko su se sukobile u emisiji "Exatlon Specijal", a varnice u studiju nisu jenjavale.
Iako se čini da turbulencije u Plavom timu Exatlona stvara Mensur Ajdarpašić, eliminisana takmčarka Sanja Jurošević smatra da je on samo srčan i borben.
Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) izdao je upozorenja za maglu, ali i pljuskove sa grmljavinom koji se očekuju u pojedinim delovima Srbije.
Policija je u petak u Tuzli uhapsila H. K. (33) zbog sumnje da je pomogao Elvisu Selimoviću (44) nakon što je on iz automatske puške izrešetao svog rođenog brata Eldina (40) sa čak sedam hitaca.
Odlukom Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, optuženi pripadnici "kavačkog klana" Mario Milošević i Zoran Kažić brutalno su kažnjeni i bačeni u hladne samice spuškog zatvora Spuž, nakon što su tokom posete izveli mučki napad na Radoslava Gila Stanišića.
U subotu uveče se u naselju Skrobara dogodila saobraćajna nesreća u kojoj je život izgubila S.M. (71) , kada je na nju automobilom naleteo za sada nepoznati vozač koji je potom pobegao sa lica mesta.
Mladen Mijatović objavio je ekskluzivne fotografije zaplene lažnog novca u Banjaluci, gde su pripadnici Uprave za teški i organizovani kriminal MUP-a lišili slobode M. R. iz Banjaluke i državljanina Srbije E. Š. zbog sumnje da su u promet stavljali falsifikovane novčanice u evrima i dolarima.
Na moto-putu kod Studentskog grada u Beogradu, u delu gde se trenutno izvode radovi na putu, danas oko 10.30 časova dogodila se teža saobraćajna nezgoda u kojoj su učestvovala četiri vozila.
Mina Nenadović, ćerka preminulog barda srpskog glumišta Nenada Nenadovića, raznežila je pratioce na društvenim mrežama objavivši fotografiju na kojoj nosi garderobu koja je pripadala njenom ocu.
Od "Maratonaca" i "Ko to tamo peva" do "Tesne kože", "Žikine dinastije" i "Balkanskog špijuna", ovo su domaće komedije koje su obeležile generacije gledalaca i čije replike se i danas prepričavaju.
Poznati američki komičar Karot Top, čije je pravo ime Skot Tompson, navodno je bio žrtva žestoke ucene zbog eksplicitnog snimka u periodu koji je neposredno prethodio njegovoj novoj hospitalizaciji, nakon navodnog pokušaja samoubistva.
Influenserka, Kristina Kika Živković (37), odlučila je da prekine ćutanje i javno govori o teškom fizičkom i psihičkom nasilju koje je pretrpela od strane bivšeg partnera.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.