Biće krvavo! Poznat datum nove Putinove vojne operacije: Na Ukrajinu će svi zaboraviti - sledi nešto mnogo strašnije

Rusija bi već u narednim mesecima mogla da izvede ograničeni vojni napad na jednu ili više članica NATO koje se graniče sa njom, upozorila je danska vojna obaveštajna služba FE u novoj proceni pretnje.

Kopenhagen naglašava da je verovatnoća takvog scenarija i dalje mala, ali da raste, dok ministar odbrane Jepe Brus sadašnju bezbednosnu situaciju opisuje kao najozbiljniju od završetka Hladnog rata.

Danska služba pritom ne govori prvenstveno o velikoj invaziji sa desetinama hiljada vojnika. Scenario koji smatra mogućim potpuno je drugačiji: ograničeni udari raketama ili dronovima na infrastrukturu NATO koja je važna za pomoć Ukrajini, operacija pod lažnom zastavom sa bespilotnim letelicama ukrajinske proizvodnje ili ulazak malog broja ruskih vojnika na teritoriju neke pogranične članice Alijanse.

Direktor danske Vojne obaveštajne službe Tomas Arenkil kaže da je rizik od takvog poteza „nizak, ali raste“.

- Postoji nizak, ali sve veći rizik da će Rusija izvesti ograničeni vojni napad na jednu ili više zemalja NATO koje se graniče sa Rusijom - rekao je Arenkil predstavljajući novu procenu u Kopenhagenu.

Dronovi, rakete ili nekoliko vojnika preko granice

Danski obaveštajci razradili su i kako bi takav napad mogao da izgleda.

Jedna mogućnost bio bi pojedinačni udar dalekometnim oružjem – dronom ili raketom – na objekat na teritoriji NATO koji ima značaj za snabdevanje i podršku Ukrajini.

Moskva bi zatim, prema jednom od scenarija FE, mogla da tvrdi da je oružje završilo na teritoriji NATO zbog ukrajinskog elektronskog ometanja, čime bi se dodatno zakomplikovalo pitanje odgovornosti i eventualnog odgovora Alijanse.

Drugi scenario uključuje operaciju pod lažnom zastavom. Danski izvori navode mogućnost korišćenja dronova ukrajinske proizvodnje kako bi se prikrilo ko zapravo stoji iza incidenta.

Treća mogućnost još je direktnija: Rusija bi mogla da pošalje manji broj vojnika preko granice neke susedne članice NATO, potencijalno pod obrazloženjem da štiti lokalno stanovništvo koje govori ruski.

U tom slučaju ne bi se radilo o pokušaju zauzimanja čitave države.

Arenkil smatra da bi cilj mogao biti mnogo opasniji za samu strukturu NATO – naterati članice da pokažu da li su zaista spremne da jedna drugoj priteknu u pomoć.

Drugim rečima, prema danskoj proceni, Moskva bi mogla da pokuša da napravi dovoljno ozbiljan incident da izazove krizu, ali dovoljno ograničen da unutar Alijanse počne rasprava o tome da li situacija zaista zahteva kolektivni vojni odgovor. Danska služba ocenjuje da bi takav potez mogao da bude usmeren na produbljivanje podela unutar NATO i odvlačenje evropskih resursa od Ukrajine.

Ključno pitanje – da li bi NATO ostao jedinstven

Član 5 Severnoatlantskog ugovora predviđa da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

Upravo tu danski obaveštajci vide moguću računicu Moskve.

FE upozorava da postoji rizik da Rusija proceni kako članice NATO u određenom ograničenom incidentu neće uspeti da se dogovore o zajedničkom odgovoru, naročito ukoliko Moskva poveruje da Sjedinjene Američke Države nisu spremne ili sposobne da vojno podrže evropske saveznike.

- Cilj ne bi bio da se osvoji država, već da se podeli NATO - suština je procene koju je izneo Arenkil.

Danska služba istovremeno jasno pravi razliku između takvog scenarija i potpune ruske invazije na neku članicu Alijanse.

Veliki konvencionalni napad i dalje smatra „veoma malo verovatnim“, ali ga više ne isključuje u potpunosti. Prema proceni FE, za pripremu ozbiljne invazije Moskvi bi bilo potrebno najmanje šest meseci kako bi koncentrisala neophodne snage.

U narednim mesecima očekuju jači hibridni rat

Mnogo neposrednijom danska služba smatra drugu opasnost.

FE očekuje da će Rusija već tokom narednih meseci pojačati hibridne operacije protiv NATO i Zapada, i to ne samo povećanjem njihovog broja već i posledica.

- Rusija će dodatno intenzivirati hibridni rat izvođenjem češćih napada protiv Zapada i NATO, sa većim posledicama za pogođene zemlje nego ranije - navodi se u zvaničnoj proceni.

Tu se više ne govori samo o propagandi ili kratkotrajnim prekidima rada internet-stranica.

Danska služba posebno upozorava na destruktivne sajber napade sposobne da paralizuju funkcije društva, kao i sabotaže kod kojih bi postojao visok rizik od ljudskih žrtava.

Istog dana danska Agencija za društvenu bezbednost podigla je nivo opasnosti od destruktivnih sajber napada sa srednjeg na visok.

To znači da danska država sada ocenjuje da je verovatno da će ruski državni hakeri pokušati destruktivne sajber napade na Dansku. 

BONUS VIDEO