Pas priključen na aparate da bi čovek dokazao da ga razume (FOTO)

Novo istraživanje pokazalo je da psi izdvajaju obrasce iz ljudskog govora.

Stotinama godina pokušavamo da otkrijemo šta se događa u glavi psa dok nas gleda pravo u oči. Sada smo ga stavili u laboratoriju, povezali elektrodama i naučno dokazali ono što su milioni vlasnika već znali, a to je da dok mu pričamo, njegov mozak zaista prati obrasce našeg govora.

Ovo je tema Kadra nedelje koji kao i svakog petka emitujemo kroz galeriju svetskih fotografija koje nas svake nedelje podsećaju da čovek na celoj planeti pokušava da preživi i nadje smisao.

Psi, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u časopisu Science, mogu da izdvoje odredjene obrasce iz neprekidnog ljudskog govora. Njihov mozak, baš kao naš, posebno prati suglasnike koji pomažu da se govor razdvoji na pojedinačne reči. Istraživanje madjarskih naučnika sa Univerziteta Eotvos Lorand uporedilo je moždanu aktivnost 20 pasa i 20 ljudi.

Lepa vest ali pomalo i zastrašujuća.

Jer dok gledamo ovu fotografiju psa priključenog na aparate, nemoguće je ne postaviti i drugo pitanje: koliko nam je potrebno naučno potvrdjivanje sopstvene važnosti da bismo poverovali u ono što nam životinje svakodnevno pokazuju?

Moramo li baš sve što je nežno, intuitivno i neizgovoreno da pretvorimo u eksperiment?

Možda je pas zaista naučio da iz našeg beskrajnog brbljanja izvuče ono što je važno. Možda prepoznaje naše reči, ton, ritam, nervozu, radost. Možda mnogo bolje nego što mi mislimo zna kada mu kažemo "dobar pas“, a kada izgovorimo isto to i mislimo nešto sasvim drugo.

Ali onda se nameće mnogo veće pitanje.

Ako smo konačno dokazali da pas pokušava da razume čoveka  jesmo li mi naučili da razumemo jedni druge?

Danas, dok ovu fotografiju gledamo iz perspektive sveta u kome se o sudbini miliona ljudi razgovara za velikim stolovima, to pitanje zvuči još ozbiljnije.

Donald Tramp i Si Djin Ping sastali su se upravo u trenutku kada svet od njihovog dijaloga očekuje dogovore o trgovini, tehnologiji, bezbednosti i širim geopolitičkim krizama.

Dva čoveka. Dva jezika. Dve velike sile.

Da li su se razumeli?

Foto: Reuters Evan Vucci

Ne mislim samo na reči. Razumevanje je mnogo više od toga. To je sposobnost da čujete ono što druga strana govori, ali i ono što ne izgovara. Da shvatite posledice svojih reči. Da znate kada je važnije napraviti korak unazad nego dokazati da ste u pravu.

Psi možda ne govore našim jezikom ali svakodnevno pokušavaju da nas razumeju.

Mi imamo hiljade reči, prevodioce, diplomatiju, telefone, samite i čitave timove ljudi čiji je posao da prenesu jednu rečenicu sa jednog jezika na drugi.

Pa ipak, ratovi ne prestaju zato što ljudi ne znaju dovoljno reči.

Foto: Tanjug AP Abdulnasser Alseddik

Prestaju kada ljudi odluče da čuju jedni druge.

Zato je ova mala laboratorijska fotografija možda mnogo više od priče o psećem mozgu.

Možda je priča o nama. O našoj potrebi da budemo shvaćeni. O našoj nesposobnosti da ponekad zaista slušamo.

I o jednom psu koji sedi mirno, priključen na elektrode, dok mi pokušavamo da dokažemo da nas razume.

Možda bi bilo lepo da se, pre sledećeg eksperimenta, zapitamo da li mi razumemo njega?

I, još važnije, da li razumemo jedni druge?

"Kad ljudi govore, slušajte pažljivo. Većina ljudi nikada ne sluša" - Ernest Hemingvej