Ruski futurolog otkrio tajni plan Trampa koji niko nije primetio! Kina i EU će stradati, svet nije spreman za ovo - Biće najgore dosad

Ruski pisac-futurolog i producent „Roj TV“ Maksim Kalašnjikov izneo je tezu da američki predsednik Donald Tramp možda svesno produbljuje globalnu energetsku krizu kako bi skupom naftom pogodio Kinu, Evropsku uniju i druge velike industrijske konkurente.

Istovremeno, najnoviji podaci pokazuju da nestašica dizela već ozbiljno udara i same Sjedinjene Države.

Kalašnjikov, čije je pravo ime Vladimir Kučerenko, svoju teoriju zasniva na događajima u Ormuskom moreuzu i Crvenom moru posle rata SAD i Irana.

- Da li Tramp možda namerno izaziva svetsku energetsku krizu sa užasnim posledicama? Sve se uklapa - napisao je Kalašnjikov.

Prema njegovom tumačenju, Tramp je 8. aprila zaustavio američku ofanzivu pre potpunog vojnog sloma Irana i time omogućio Teheranu da nastavi da ugrožava saobraćaj kroz Ormuski moreuz, dok su Huti istovremeno izvršili pritisak na Bab el Mandeb.

- Nije dokrajčio Iran 8. aprila – omogućio mu je da preseče Ormuz, a preko Huta da pritisne Bab el Mandeb. Time je Saudijsko kraljevstvo odsečeno od tržišta, a ono daje oko 10 odsto svetske proizvodnje - naveo je ruski futurolog.

Saudijska nafta, međutim, nije potpuno nestala sa svetskog tržišta. Rojters navodi da su proizvođači u regionu razvili skupe alternativne rute i masovno prebacivanje nafte sa broda na brod kod Omana, ali uz dramatično veće troškove transporta.

Foto: Shutterstock/EPA

„Tramp namerno gura svet u tešku recesiju“

Kalašnjikov posebnu pažnju posvećuje odluci Vašingtona da Saudijskoj Arabiji ne pruži vojnu pomoć koju je Rijad tražio protiv Huta, iako je saudijska monarhija decenijama jedan od ključnih američkih partnera na Bliskom istoku.

Iz toga izvodi mnogo širu teoriju.

- Znači, Tramp namerno gura svet u težak pad. Cilj je da preskupom naftom udari na Kinu i EU, Indiju, Japan i Južnu Koreju - napisao je Kalašnjikov.

Po njegovom scenariju, ekstremno visoke cene energije prvo bi pogodile velike industrijske ekonomije koje zavise od uvoza energenata.

Kompanije bi tada, smatra on, dobile dodatni motiv da proizvodnju sele u Sjedinjene Države.

Amerika bi im nudila niže poreze nego u matičnim državama, dok bi energija unutar SAD, uprkos rastu cena, mogla da ostane jeftinija nego na tržištima Evrope i Azije.

- Industrija bi počela da beži u SAD, gde bi porezi bili niži nego kod kuće, a gorivo ipak jeftinije nego tamo odakle proizvodnja počinje da odlazi - tvrdi Kalašnjikov.

On zato smatra da sadašnji energetski poremećaj nije završena epizoda, već tek početak mnogo šire globalne krize.

Za tvrdnju da je to zaista namerna strategija Trampove administracije nema dokaza. Reč je o Kalašnjikovljevom tumačenju američkih poteza.

Ali sama energetska kriza više nije stvar teorije.

Rojters: Globalna nestašica dizela mogla bi da traje i tokom 2027.

Rojters je 21. septembra objavio da bi globalna nestašica dizela mogla da potraje i tokom 2027. godine, pošto su sukob sa Iranom, poremećaji u snabdevanju sa Bliskog istoka i ruska zabrana izvoza ozbiljno ispraznili tržište.

Rusija, jedan od najvećih svetskih izvoznika dizela, tokom leta je zabranila njegov izvoz nakon problema u domaćem snabdevanju i serije ukrajinskih udara na ruske rafinerije.

Istovremeno je proizvodnja na Bliskom istoku pala, dok su tradicionalni pravci izvoza preko Ormuza i Crvenog mora postali skuplji, sporiji i neizvesniji.

Rezultat je globalni nedostatak goriva koji se već direktno preliva na cenu prevoza, poljoprivrede i proizvodnje.

Američke rafinerije rade gotovo punim kapacitetom, ali ni to nije dovoljno da brzo popuni prazninu.

Dizel u SAD prvi put probio 6,50 dolara

Posebno neprijatna stvar za Trampovu administraciju jeste to što energetski udar više nije samo problem Evrope i Azije.

Prosečna maloprodajna cena dizela u Sjedinjenim Državama dostigla je 21. septembra 6,529 dolara za galon, pokazuje zvanična statistika američke Uprave za energetske informacije.

Jedan američki galon iznosi oko 3,785 litara.

To je prvi put u istoriji serije podataka EIA, koja se vodi od 1994. godine, da je nacionalni prosek prešao 6,50 dolara.

Dizel je od početka sukoba sa Iranom poskupeo mnogo snažnije od benzina, a problem je posebno ozbiljan jer upravo dizel pokreće kamione, veliki deo poljoprivrednih mašina, građevinsku mehanizaciju i druge sektore bez kojih praktično ne funkcioniše američki lanac snabdevanja.

Rast cene goriva zato se veoma brzo ugrađuje u cenu svega ostalog.

Rojtersova analiza procenjuje da su Amerikanci tokom rata zbog skupljih goriva potrošili dodatnih 112 milijardi dolara, od čega se čak 51 milijarda odnosi na dizel.

Zalihe pale na nivo neviđen za septembar od 1982.

Još ozbiljniji problem nalazi se u američkim rezervoarima.

Zalihe destilata, kategorije u koju najvećim delom spada dizel, iznosile su 11. septembra 107,859 miliona barela, a nedelju dana kasnije 107,431 milion barela, pokazuju podaci EIA.

Rojters navodi da je reč o najnižem nivou zaliha za ovaj deo godine još od 1982.

Američke zalihe nalaze se duboko ispod normalnih sezonskih nivoa, dok globalna potražnja istovremeno podstiče američke kompanije da što više dizela šalju u izvoz jer su cene na stranom tržištu izuzetno visoke.

To stvara paradoks: SAD su jedan od najvećih svetskih proizvođača i izvoznika goriva, ali njihove domaće rezerve nastavljaju da se prazne upravo u trenutku kada cena na pumpama obara rekorde.

Američka Uprava za energetske informacije očekuje da će zalihe pasti ispod 100 miliona barela i ostati ispod donje granice petogodišnjeg raspona do kraja 2026. i tokom većeg dela 2027. godine.

Drugim rečima, Vašington ne računa na brzo rešenje.

BONUS VIDEO