"Razočaranje i sramota!" Tramp presudio Zelenskom, a onda je i narod rekao svoje: Uskoro promena vlasti u Kijevu?

Američki predsednik Donald Tramp poručio je da je vreme da Ukrajina dobije novog predsednika, optužujući Volodimira Zelenskog da odbija mirovne sporazume sa Rusijom, dok najnovije istraživanje Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS) pokazuje da 53 odsto Ukrajinaca ne želi njegovu ponovnu kandidaturu.

Zelenski se istovremeno suočava sa rastućim nezadovoljstvom građana i korupcionaškim aferama koje su poslednjih meseci pogodile ljude iz njegovog najbližeg okruženja.

- Predlažem im da pronađu novog lidera koji može da postigne dogovor, jer je Zelenski mogao da sklopi mnogo sporazuma, ali iz nekog razloga to nikada ne radi - izjavio je Tramp 10. oktobra, obraćajući se novinarima ispred Bele kuće.

Američki predsednik optužio je Zelenskog i da ukrajinskim napadima na ruske rafinerije doprinosi rastu cena dizela u Sjedinjenim Američkim Državama. Njegova izjava usledila je dan nakon dogovora sa Vladimirom Putinom o izvozu više miliona tona ruskog dizela na američko i svetsko tržište, kojem se Kijev oštro usprotivio.

- Želi da pravi probleme svetu. Želi da pravi probleme našim poljoprivrednicima i stočarima kada je reč o dizel gorivu - rekao je Tramp, ponovivši da smatra da je rat mogao biti izbegnut i da Zelenski nije učinio dovoljno da ga okonča.

Većina Ukrajinaca ne želi novi mandat Zelenskog

Trampove izjave poklopile su se sa objavljivanjem rezultata istraživanja KIIS-a, prema kojem 53 odsto ispitanih građana smatra da Zelenski treba da završi predsedničku karijeru nakon jednog mandata.

U decembru 2025. godine takav stav imalo je 46 odsto građana, što znači da je za manje od godinu dana protivljenje njegovoj ponovnoj kandidaturi poraslo za sedam procentnih poena.

Istovremeno, 42 odsto ispitanika smatra da Zelenski treba da učestvuje na narednim predsedničkim izborima, dok pet odsto nema određeno mišljenje. Krajem prošle godine njegovu ponovnu kandidaturu podržavalo je 45 odsto građana.

Zelenski je tokom predsedničke kampanje 2019. godine obećavao da će ostati na vlasti samo jedan mandat, ali je kasnije ostavio otvorenu mogućnost ponovnog kandidovanja.

Njegov petogodišnji mandat istekao je u maju 2024. godine, ali novi izbori nisu održani zbog ratnog stanja, tokom kojeg ukrajinsko zakonodavstvo ne dozvoljava organizovanje izbora.

Zanimljivo je da se, uprkos nezadovoljstvu Zelenskim, čak 71 odsto ispitanika protivi održavanju predsedničkih izbora dok traje rat. Njihovo hitno raspisivanje podržava 24 odsto građana, dok preostali nisu odlučili.

Razočaranje i sramota preovlađuju među građanima

Istraživanje KIIS-a pokazalo je i sve izraženije nezadovoljstvo ukrajinskom vlašću.

Na pitanje koja osećanja povezuju sa aktuelnim rukovodstvom zemlje, 44 odsto ispitanika navelo je razočaranje, dok je 33 odsto izabralo sramotu.

U decembru prošle godine razočaranje je osećalo 36 odsto građana, a sramotu 20 odsto. Nezadovoljstvo je, prema tome, posebno poraslo među onima koji rad državnih zvaničnika doživljavaju kao razlog za stid.

Bes je navelo 20 odsto ispitanika, naspram ranijih 14 odsto, dok je 14 odsto izabralo mržnju. Nadu i dalje oseća 23 odsto građana, a 12 odsto ravnodušnost.

Ispitanici su mogli da izaberu najviše tri od ponuđenih 12 osećanja.

Prema istom istraživanju, 45 odsto Ukrajinaca smatra da se zemlja kreće u pogrešnom smeru, dok 40 odsto veruje da ide u dobrom pravcu. Preostalih 15 odsto nije moglo da se opredeli.

Anketa je sprovedena telefonom od 12. do 21. septembra, na uzorku od 1.002 punoletna građanina koji žive na teritoriji pod kontrolom ukrajinskih vlasti.

Korupcionaške afere pogodile vrh ukrajinske vlasti

Jedan od glavnih razloga nezadovoljstva građana jeste korupcija, zbog koje su poslednjih meseci pokrenute istrage protiv više visokih ukrajinskih zvaničnika.

U odvojenom istraživanju KIIS-a, čak 72 odsto Ukrajinaca ocenilo je da Zelenski snosi ličnu odgovornost za korupciju u svom okruženju, dok 25 odsto smatra suprotno. Istraživači naglašavaju da se ova odgovornost pre svega odnosi na političku odgovornost predsednika, a ne na dokazanu ličnu umešanost u krivična dela.

Korupciju među državnim zvaničnicima kao jedan od najvećih problema zemlje navelo je 50 odsto ispitanika, dok je 40 odsto izdvojilo masovne ruske raketne i napade dronovima. Čak 72 odsto smatra da je korupcija porasla tokom rata.

Posebnu pažnju izazvala je septembarska istraga Nacionalnog antikorupcionog biroa Ukrajine (NABU), u kojoj je otkrivena navodna kriminalna grupa povezana sa Kancelarijom državnog tužioca.

Prema istražiteljima, pojedini tužioci i njihovi saradnici uzimali su novac od organizatora prevarantskih pozivnih centara u zamenu za zaštitu od krivičnog gonjenja, a deo prihoda prali su preko povezanih kompanija.

BONUS VIDEO