Bivši šef NATO priznao: Već smo u ratu sa Rusijom, samo im to nismo rekli

Bivši predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a, holandski admiral Rob Bauer izjavio je danas da su u pojedinim oblastima zapadne zemlje već faktički u ratu sa Rusijom i upozorio da Evropa i dalje potcenjuje opasnost koju predstavlja Moskva.

U intervjuu za ukrajinsku novinsku agenciju Ukrinform, na marginama događaja koji je u Briselu organizovao Kijevski bezbednosni forum, Bauer je rekao da evropske zemlje moraju da promene pristup odbrambenoj industriji, ubrzaju proizvodnju naoružanja i nastave da pomažu Ukrajini.

- Išao bih i korak dalje: u nekim oblastima već faktički ratujemo, na primer u sajber prostoru i, rekao bih, u oblasti dezinformacija. U drugim oblastima, međutim, pravno nismo u ratu, jer Rusiji nije objavljen rat - naveo je Bauer.

On je ocenio da su mnogi Evropljani i dalje naivni kada je reč o ruskim namerama i da teško prihvataju činjenicu da ruski predsednik Vladimir Putin deluje u skladu sa sopstvenim interesima, a ne interesima ruskog naroda.

Prema njegovim rečima, udaljenost od ratnih dejstava otežava razumevanje ozbiljnosti bezbednosne situacije, zbog čega evropske države moraju da obezbede kapacitete za ispunjavanje svojih odbrambenih potreba i nastave podršku Ukrajini.

Bauer je istakao da je sporo povećavanje proizvodnje naoružanja u Evropi posledica dugogodišnjeg smanjivanja vojnih budžeta i neizvesnosti u vezi sa državnim narudžbinama.

Kako je ocenio, potrebno je napustiti model u kojem države naručuju male količine opreme i preći na dugoročno partnerstvo vlada, oružanih snaga i proizvođača, uz zajedničko planiranje potreba, finansiranja i proizvodnje.

Foto: EPA

Istakao je da Ukrajina, uprkos ograničenim resursima, uspeva da brzo razvija nove vojne kapacitete i prilagođava se zahtevima savremenog ratovanja, posebno u oblasti bespilotnih letelica.
Bauer je ocenio da evropske zemlje i NATO još nisu u dovoljnoj meri iskoristili iskustva ukrajinskih oružanih snaga, dodajući da je potrebno produbiti saradnju sa Kijevom i politički razjasniti budući odnos Ukrajine sa evropskim i evroatlantskim institucijama.

Govoreći o mogućnosti ruskog napada na neku od članica NATO-a, Bauer je ocenio da su regionalni odbrambeni planovi Alijanse adekvatni i da bi NATO u takvom slučaju koristio vazdušne i pomorske snage, kao i precizne udare velikog dometa.

- Ukrajina je primorana da vodi ovaj rat na određeni način jer su joj SAD i druge zapadne zemlje ograničile ili zabranile upotrebu određenih sistema naoružanja. Dakle, NATO će se drugačije boriti nego Ukrajina protiv Rusa. U slučaju napada na nas, Alijansa bi uključila vazduhoplovstvo, mornaricu i izvodila bi precizne udare velikog dometa po ruskoj teritoriji. U stvari, Ukrajina sada sve više radi upravo to, koristeći oružje sopstvene konstrukcije - istakao je Bauer.

On je naveo da je, u poređenju sa situacijom od pre pet godina, značajno unapređena pripremljenost snaga koje bi bile angažovane u odbrani savezničkih teritorija.

Bauer je takođe rekao da je američka posvećenost NATO-u potvrđena porukama koje je vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu, general Aleksus Grinkevič, izneo na nedavnom forumu u Varšavi.

Prema njegovim rečima, članice Alijanse imaju usaglašene planove za reagovanje na potencijalnu rusku pretnju, uključujući mogućnost pojačavanja borbenih grupa u baltičkim zemljama.

Bauer je ocenio da bi pravedno rešenje rata u Ukrajini moralo da obezbedi suverenitet te zemlje, njeno pravo da samostalno bira saveze i mogućnost da održava snažne oružane snage.

- Svi ruski zahtevi da Ukrajina ne sme da ima snažne oružane snage neprihvatljivi su - poručio je bivši predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a.

On je naglasio da su za trajni mir neophodni pouzdani mehanizmi odvraćanja koji bi Rusiji jasno stavili do znanja da bi svaki novi pokušaj agresije bio neuspešan.

Prema njegovoj oceni, teritorijalni ustupci mogli bi eventualno da budu deo rešenja, ali samo uz očuvanje ukrajinskog suvereniteta i uspostavljanje efikasnih bezbednosnih mehanizama. 

Bauer je ukazao na mogućnost prihvatanja činjenice da Ukrajina trenutno ne kontroliše određene teritorije, bez njihovog pravnog priznavanja kao dela Rusije.

Govoreći o bezbednosnim garancijama, Bauer je ocenio da je, imajući u vidu iskustvo sa Budimpeštanskim memorandumom iz 1994. godine, teško zamisliti prihvatljivo rešenje koje ne bi bilo što bliže mehanizmu kolektivne odbrane predviđenom članom 5 Severnoatlantskog ugovora.
Dodao je da Ukrajina treba da postane sastavni deo evropske bezbednosti i pre eventualnog članstva u NATO-u i Evropskoj uniji.

BONUS VIDEO