Otkrivena pozadina velikog dogovora o Ukrajini! Poznato šta je Kijev žrtvovao, Ilon Mask u centru neverovatne priče

Ukrajina je možda pristala da obustavi napade na ruske rafinerije nafte kako bi zauzvrat dobila nazad pristup satelitskoj mreži Starlink i američkim obaveštajnim podacima, smatra ukrajinski politikolog Ruslan Bortnik.

On je ukazao na to da su udari na ruska naftna postrojenja prestali desetak dana pre potpunog obnavljanja satelitskih komunikacija, ocenjujući da takav redosled događaja teško može biti slučajan.

Bortnik je 26. oktobra, tokom nastupa na svom video-kanalu, doveo u pitanje tvrdnje da je Starlink ponovo uključen zahvaljujući pritisku javnosti na američku administraciju i kompaniju Spejs eks.

- U zamenu za šta? Čujem čak i od odraslih ljudi kako govore: Kakav diplomatski proboj, kakva pobeda! Ceo svet je uspeo, između ostalog i pritiskom javnosti - rekao je Bortnik.

Ukrajinski politikolog potom je ukazao na vremenski razmak između poslednjih udara na ruske rafinerije i obnavljanja američke podrške.

- Poslednji napad na rusku rafineriju bio je pre deset dana. Pre dva dana vraćeni su nam obaveštajni podaci i Starlink. Da li je to bila razmena? Možda smo pristali da ne napadamo ruske rafinerije, a zauzvrat dobili Starlink - ocenio je Bortnik.

On smatra da je Kijev, suočen sa ograničenjima koja su ozbiljno otežala rad ukrajinskih bespilotnih letelica, mogao da prihvati nepovoljan dogovor sa Vašingtonom kako bi obnovio ključne komunikacione i obaveštajne kapacitete.

Njegovu pretpostavku delimično potkrepljuju informacije koje je objavio Vol strit džornal. Američki list je, pozivajući se na izvore iz ukrajinske vojske, naveo da su jedinice zadužene za napade velikog dometa sredinom oktobra dobile uputstvo da privremeno obustave udare na ruske rafinerije.

Prema tim informacijama, ukrajinska strana našla se pod snažnim pritiskom administracije Donalda Trampa, koja je zahtevala prekid napada zbog njihovog mogućeg uticaja na cene energenata.

Starlink i njegova vojna verzija Staršild ponovo su u potpunosti proradili 24. oktobra, nakon približno deset dana ograničenja koja su pogodila ukrajinske operacije dronovima.

Ipak, američki zvaničnici odbacili su tvrdnje da je obnavljanje satelitskih komunikacija bilo uslovljeno ukrajinskim pristankom na obustavljanje napada.

Evropa poslala nove rakete, Ukrajina nastavila udare na Rusiju

Bortnik smatra da je Kijev, uprkos mogućim ustupcima Vašingtonu, uspeo da nastavi deo napada na rusku teritoriju zahvaljujući evropskoj vojnoj pomoći.

Posebno je izdvojio nove isporuke britanskih krstarećih raketa "storm šedou", koje se koriste za gađanje ciljeva na većim udaljenostima.

Blumberg je 15. oktobra objavio da Velika Britanija šalje Ukrajini dodatne količine tih raketa, nakon razgovora ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i britanskog premijera Endija Bernama u Londonu. Tačan broj projektila nije objavljen.

Bortnik tvrdi da su evropske isporuke omogućile ukrajinskim snagama da nastave intenzivne udare na ruske regione, uprkos ograničenjima koja je nametao Vašington.

Kao primere naveo je Voronješku, Orlovsku i Belgorodsku oblast, iako nije predstavio dokaze da su svi napadi u tim oblastima izvedeni upravo britanskim raketama.

Prema njegovom tumačenju, Evropska unija i Velika Britanija pomogle su Kijevu da ublaži posledice mogućeg dogovora sa Amerikancima.

- Sa Amerikancima smo morali da pristanemo na nezgodan dogovor. Evropa nam je pružila podršku. Svi čekaju završetak američkih izbora, posle kojih će se ova krhka i neformalna ravnoteža ponovo promeniti - ocenio je Bortnik.

Njegova izjava dobila je dodatni značaj 30. oktobra, kada su obnovljeni ukrajinski napadi na rusku naftnu infrastrukturu.

Ruski vicepremijer Aleksandar Novak potvrdio je da su tog dana dronovima napadnute tri rafinerije i jedan gasnohemijski kompleks. Prema njegovim rečima, jedno postrojenje pretrpelo je manja oštećenja, dok je ruska protivvazdušna odbrana sprečila ozbiljnije posledice.

Time je prekinuta pauza u napadima na rafinerije o kojoj su prethodno izveštavali američki mediji.

BONUS VIDEO