Izbija rat tamo gde ga niko nije očekivao! Ruske trupe u Pridnjestrovlju mogle bi da budu proglašene agresorima - a onda katastrofa kreće

Moldavija priprema zakon koji bi omogućio proglašenje ratnog stanja u slučaju da strane vojne snage ostanu na njenoj teritoriji protivno uslovima sporazuma o njihovom prisustvu.

Takva odredba otvorila je pitanje budućnosti ruskih trupa u Pridnjestrovlju, gde se već decenijama nalaze ruski mirovnjaci i Operativna grupa ruskih snaga, dok kritičari predsednice Maje Sandu upozoravaju da bi novi propisi mogli da posluže kao pravni osnov za vojni obračun sa otcepljenim regionom.

Nacrt zakona objavilo je Ministarstvo odbrane Moldavije, a dokument je 3. novembra upućen na javnu raspravu, koja će trajati do 17. novembra.

Njime se uređuju uslovi za proglašenje opsadnog i ratnog stanja, mogućnost mobilizacije stanovništva, ograničavanje kretanja, kao i dodatna ovlašćenja državnih organa u slučaju ozbiljne bezbednosne krize.

Posebnu pažnju izazvale su odredbe koje se odnose na prisustvo stranih oružanih snaga na moldavskoj teritoriji, budući da Kišinjev i Moskva već godinama imaju suprotstavljene stavove o statusu ruskog vojnog kontingenta u Pridnjestrovlju.

Ruske trupe mogle bi da budu proglašene agresorima

Jedna od najvažnijih odredaba novog zakonskog predloga odnosi se na postupanje stranih trupa koje borave na moldavskoj teritoriji na osnovu prethodno postignutog sporazuma.

Prema nacrtu, oružanom agresijom može se smatrati i upotreba stranih snaga koje se nalaze u Moldaviji uz saglasnost njenih vlasti, ukoliko postupaju suprotno uslovima dogovora kojim je njihovo prisustvo regulisano.

Ista mogućnost predviđena je i kada strane jedinice nastave boravak nakon prestanka važenja odgovarajućeg sporazuma.

Ova formulacija naročito je značajna zbog Operativne grupe ruskih snaga u Pridnjestrovlju, poznate kao OGRV, čije prisustvo zvanični Kišinjev smatra nezakonitim.

Rusija, međutim, tvrdi da njeno vojno prisustvo ima istorijsko i bezbednosno opravdanje i da je povezano sa očuvanjem mira u regionu.

Prema tumačenju koje prenosi Politnavigator, novi propisi mogli bi da omoguće moldavskim vlastima da rusko odbijanje povlačenja iz Pridnjestrovlja iskoriste kao osnov za proglašenje ratnog stanja.

Takav scenario, prema oceni kritičara predloga, otvorio bi mogućnost da spor oko vojnog prisustva preraste u neposrednu konfrontaciju Kišinjeva i Moskve.

Ipak, sam nacrt zakona ne sadrži odluku o pokretanju vojne operacije protiv Pridnjestrovlja, niti se njegovim usvajanjem automatski proglašava ruska agresija.

Dva ruska kontingenta, dva različita pravna statusa

Na teritoriji Pridnjestrovlja nalaze se dve različite ruske vojne formacije, čiji status predstavlja jedno od ključnih pitanja u odnosima Moldavije i Rusije.

Prvu čine pripadnici mirovnih snaga uspostavljenih na osnovu sporazuma o prekidu vatre od 21. jula 1992. godine, kojim je zaustavljen oružani sukob između moldavskih snaga i pridnjestrovskih formacija.

U mirovnom mehanizmu učestvuju predstavnici Rusije, Moldavije i Pridnjestrovlja, a njihov zadatak je nadzor nad bezbednosnom zonom duž Dnjestra.

Drugu formaciju predstavlja Operativna grupa ruskih snaga, nastala reorganizacijom jedinica nekadašnje sovjetske 14. armije.

Ta grupa, između ostalog, obezbeđuje vojna skladišta u regionu i predstavlja deo ruskog vojnog prisustva koje Moldavija zahteva da bude povučeno.

Kišinjev priznaje postojanje sporazuma o prekidu vatre iz 1992. godine, ali smatra da prisustvo OGRV nije u skladu sa moldavskim suverenitetom i ustavnim poretkom.

Moskva odbacuje takvo tumačenje i insistira da jednostrano ukidanje postojećeg bezbednosnog mehanizma može da ugrozi stabilnost regiona.

Upravo zato bi pokušaj primene novih zakonskih odredaba na ruske jedinice mogao da izazove ozbiljan politički i pravni spor između dve države.

Foto: Shutterstock

Sandu dobija mogućnost hitnog proglašenja ratnog stanja

Prema nacrtu, odluku o uvođenju opsadnog ili ratnog stanja u redovnoj proceduri donosio bi moldavski parlament, na predlog predsednika države i nakon konsultacija sa Savetom za nacionalnu bezbednost.

Za razmatranje predloga poslanici bi imali najviše 24 časa.

Međutim, dokument predviđa i poseban postupak u slučaju stvarnog oružanog napada.

U takvoj situaciji predsednica Maja Sandu, kao vrhovni komandant oružanih snaga, mogla bi da proglasi ratno stanje ukazom koji mora da potpiše i predsednik vlade.

Parlament bi zatim bio odmah obavešten i odlučivao bi da li će tu odluku potvrditi, izmeniti ili ukinuti.

Za razliku od opsadnog stanja, koje može da traje najviše 30 dana uz mogućnost produžavanja, ratno stanje moglo bi da bude na snazi bez unapred određenog krajnjeg roka, sve dok postoje okolnosti zbog kojih je proglašeno.

Nacrt predviđa i mogućnost da parlament sam pokrene postupak, bez predsedničkog predloga, ukoliko nadležni državni organi dostave dokumentovane procene o postojanju ozbiljne bezbednosne pretnje.

Mobilizacija, ograničenje kretanja i obustavljanje izbora

Novi zakon obuhvata i širok skup mera koje bi vlasti mogle da primene tokom opsadnog ili ratnog stanja.

Među njima su mobilizacija vojnih obveznika i rezervista, privremeno ograničavanje slobode kretanja, uvođenje posebnih pravila za prelazak državne granice i korišćenje privatne imovine za potrebe odbrane.

Predviđena je i mogućnost evakuacije stanovništva iz ugroženih područja, kao i posebnih mera za zaštitu infrastrukture, snabdevanja i funkcionisanja državnih institucija.

Tokom trajanja takvog stanja izbori i referendumi mogli bi da budu obustavljeni, osim u slučajevima koji su posebno predviđeni Ustavom ili zakonom.

Istovremeno, nacrt zabranjuje raspuštanje parlamenta tokom opsadnog ili ratnog stanja.

Jedna od najspornijih odredaba odnosi se na moldavske državljane koji žive ili privremeno borave u inostranstvu.

Prema članu 20, građani koji podležu mobilizaciji i dobiju poziv da se jave nadležnim organima bili bi obavezni da preduzmu korake za povratak u Moldaviju.

Ova mogućnost odnosi se na lica koja imaju zakonsku vojnu obavezu, a ne na sve moldavske državljane koji žive van zemlje.

Ministar odbrane negira prisilno vraćanje građana iz inostranstva

Nakon što su se u javnosti pojavile tvrdnje da bi vlasti mogle prinudno da vraćaju građane iz dijaspore, oglasio se ministar odbrane Anatolije Nosati.

On je 7. novembra izjavio da Moldavija nema pravne mehanizme kojima bi mogla da prisilno dovodi ljude iz drugih država.

- Ne postoje mehanizmi kojima bi neko mogao da bude prisilno doveden, na primer, iz Irske, Italije ili neke druge zemlje. Takve odredbe nema u nacrtu, niti ju je moguće sprovesti - poručio je Nosati.

Ministar je naveo da građani koji žele da se vrate i učestvuju u odbrani zemlje mogu da se obrate moldavskim ambasadama i konzulatima.

Međutim, pitanje obaveza vojnih obveznika koji se već nalaze u inostranstvu ostalo je predmet rasprave, budući da nacrt predviđa njihovo javljanje po prijemu mobilizacionog poziva.

Moldavski mediji ukazuju da još nije precizno objašnjeno kako bi takvi pozivi bili uručivani građanima koji imaju prebivalište u drugim državama.

Nosati tvrdi: U Pridnjestrovlju je ostalo samo 170 do 180 vojnika iz Rusije

Dok se vodi rasprava o novom zakonu, moldavski ministar odbrane izneo je i procenu o stvarnom sastavu ruskih vojnih snaga u Pridnjestrovlju.

Nosati je izjavio da se u regionu nalazi približno 170 do 180 vojnika koji su neposredno došli iz Ruske Federacije.

Prema njegovim rečima, preostali pripadnici formacija povezanih sa ruskim vojnim prisustvom uglavnom su lokalni stanovnici koji imaju rusko državljanstvo.

- Mislim da tamo imaju više zastava nego ruskih vojnika koji su došli iz Rusije. Ostali su građani koji žive na teritoriji Moldavije - izjavio je Nosati.

Njegova procena razlikuje se od ranije objavljivanih podataka prema kojima u Pridnjestrovlju ima između 1.000 i 1.500 pripadnika ruskih snaga.

Razlika proizlazi iz toga što Nosati govori o vojnicima pristiglim neposredno iz Rusije, a ne o ukupnom broju pripadnika ruskih vojnih struktura.

Ministar tvrdi da postojeće snage nemaju kapacitete za neposrednu veliku vojnu operaciju protiv Moldavije.

Ipak, Kišinjev nastavlja da zahteva njihovo povlačenje i uklanjanje ruskog naoružanja sa moldavske teritorije.

Kolbasna: Ogromna skladišta sovjetske municije ponovo u središtu pažnje

Posebno pitanje predstavlja veliko skladište sovjetske municije u mestu Kolbasna, nedaleko od granice Pridnjestrovlja sa Ukrajinom.

U tom kompleksu decenijama se čuvaju velike količine municije nasleđene iz sovjetskog perioda, zbog čega skladište predstavlja jedno od najosetljivijih vojnih postrojenja u regionu.

Ruske snage učestvuju u njegovom obezbeđivanju, a pitanje budućnosti skladišta povezano je sa dugogodišnjim zahtevima Moldavije za povlačenje ruskih trupa.

Nosati je, međutim, osporio procene prema kojima bi eventualna eksplozija u Kolbasni mogla da izazove katastrofu ogromnih razmera.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo odbrane i moldavska Služba za informacije i bezbednost analizirali su stanje skladišta i zaključili da su pojedine ranije procene opasnosti bile preuveličane.

- Detaljna analiza pokazala je da pretnja nije toliko velika koliko se predstavljalo - izjavio je ministar.

Takva procena dodatno je značajna jer su ruski zvaničnici u prošlosti upozoravali da bi eventualni vojni napad na skladište mogao da ima teške posledice po stanovništvo i čitav region.

BONUS VIDEO