Putinov neprijatelj slavi veliku pobedu! Dolazi u Moldaviju preko Rumunije u velikim količinama: Pridnjestrovlje očekuje ove vesti godinama

Moldavija je 8. novembra pustila u rad novi visokonaponski dalekovod Vulčanešti - Kišinjev, koji omogućava direktniji prenos električne energije iz Rumunije i evropskog energetskog sistema do centralnog dela zemlje, zaobilazeći energetsku infrastrukturu Pridnjestrovlja.

Reč je o jednom od najvažnijih infrastrukturnih projekata Moldavije, čiji je cilj smanjenje zavisnosti od elektrane Moldavska GRES, koja se nalazi na teritoriji separatističkog regiona pod ruskim uticajem.

Nova linija napona 400 kilovolti duga je oko 158 kilometara, a njen kapacitet prenosa iznosi do 630 MVA, prenose moldavski mediji. Prema podacima moldavskog javnog servisa Moldova 1, može da obezbedi prenos količine električne energije koja odgovara više od polovine potrošnje zemlje u periodima najvećeg opterećenja.

Predsednica Moldavije Maja Sandu izjavila je na ceremoniji puštanja dalekovoda u rad da nova infrastruktura smanjuje mogućnost korišćenja energetskog snabdevanja kao sredstva političkog pritiska.

- Više niko ne može da nas ucenjuje, da nam isključi struju ili grejanje - poručila je Sandu.

Foto: EPA

Zašto je Moldavija zavisila od Pridnjestrovlja?

Da bi se razumelo zbog čega je ovaj dalekovod toliko važan, potrebno je objasniti kako je Moldavija uopšte dospela u situaciju da zavisi od teritorije koju ne kontroliše. Pridnjestrovlje je separatistički region na levoj obali Dnjestra, koji je početkom devedesetih godina proglasio nezavisnost, ali ga međunarodna zajednica priznaje kao deo Moldavije. Nakon oružanog sukoba 1992. godine, region je ostao van efektivne kontrole vlasti u Kišinjevu, uz snažno rusko političko i vojno prisustvo.

Problem je u tome što je Moldavija iz sovjetskog perioda nasledila energetsku infrastrukturu koja nije bila prilagođena političkim granicama nastalim nakon raspada SSSR-a. Najvažniji deo tog sistema bila je elektrana Moldavska GRES, poznata i kao elektrana Kučurgan, smeštena u Pridnjestrovlju. Sa instaliranim kapacitetom od oko 2.520 megavata, ona je decenijama predstavljala dominantan izvor električne energije za Moldaviju.

Foto: EPA

Prema analizi Međunarodne agencije za energiju (IEA), Moldavija je u prethodnim godinama dobijala oko dve trećine električne energije iz ove elektrane. Elektrana je uglavnom radila na prirodni gas iz Rusije, koji je preko Ukrajine dopreman u Pridnjestrovlje. Tako je nastala neobična energetska zavisnost: Moldavija je kupovala struju proizvedenu ruskim gasom u regionu koji nije kontrolisala njena vlada, a prihod od prodaje električne energije bio je važan izvor novca za tamošnje separatističke vlasti.

Foto: EPA

Kako je energetska zavisnost postala političko sredstvo pritiska?

Ovakav sistem omogućavao je da energetske krize direktno utiču na političku i ekonomsku stabilnost Moldavije. Kada je Moskva smanjivala ili prekidala isporuke gasa, posledice nisu bile ograničene samo na grejanje domaćinstava. Pošto je elektrana Moldavska GRES koristila ruski gas za proizvodnju struje, problemi u snabdevanju gasom mogli su da ugroze i proizvodnju električne energije za Moldaviju.

Posebno ozbiljna kriza nastupila je krajem 2024. i početkom 2025. godine, kada je prestao tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu. Pridnjestrovlje je ostalo bez uobičajenog snabdevanja, a elektrana Moldavska GRES izgubila je mogućnost da radi u dotadašnjem obimu.

Moldavske vlasti morale su da traže alternativne izvore električne energije, uključujući uvoz iz Rumunije i evropskog tržišta. Istovremeno, stanovnici Pridnjestrovlja suočili su se sa ozbiljnim problemima u snabdevanju energijom.

Predsednica Sandu podsetila je da je Moldavija godinama bila izložena pretnjama prekidom snabdevanja kada bi donosila političke odluke koje nisu odgovarale Moskvi.

Foto: EPA

Novi dalekovod menja energetsku geografiju zemlje

Dalekovod Vulčanešti - Kišinjev rešava jedan od ključnih infrastrukturnih problema: omogućava da se električna energija koja u Moldaviju stiže iz Rumunije prenosi do glavnog grada bez prolaska kroz energetsko čvorište Kučurgan u Pridnjestrovlju.

Važno je naglasiti da Moldavija nije tek sada prvi put dobila vezu sa evropskim energetskim sistemom. Njena elektroenergetska mreža sinhronizovana je sa evropskom mrežom ENTSO-E još u martu 2022. godine, zajedno sa Ukrajinom.

Međutim, sama sinhronizacija nije rešila problem nedostatka odgovarajućih dalekovoda i prenosnih kapaciteta. Nova linija povezuje trafostanicu Vulčanešti na jugu zemlje sa trafostanicom Kišinjev i omogućava da se energija iz rumunskog pravca efikasnije prenosi ka centralnom delu Moldavije.

Projekat je finansiran sredstvima Svetske banke, a ukupna vrednost investicije iznosi oko 61 milion evra. Od toga je približno 27 miliona evra namenjeno izgradnji samog dalekovoda. Izgradnja je prvobitno trebalo da bude završena u avgustu 2024. godine, ali su rokovi pomereni. Dalekovod je fizički završen u novembru 2025, dok su tokom 2026. nastavljeni radovi na trafostanicama, testiranje i priprema za puštanje u rad.

Foto: Tanjug/AP

Kišinjev planira još dve veze sa Rumunijom

Moldavske vlasti ne nameravaju da se zaustave na jednom projektu. Planirana je izgradnja još dva visokonaponska dalekovoda koji će dodatno povezati zemlju sa Rumunijom. Prvi je projekat Balj - Sučava, čija se vrednost procenjuje na oko 77 miliona evra. Finansiranje uključuje podršku Evropske unije, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke. Početak građevinskih radova očekuje se 2027. godine.

Drugi projekat je dalekovod Străšeni - Gutinaš, za koji su Sjedinjene Američke Države odobrile 130 miliona dolara finansijske podrške. Završetak je planiran do 2032. godine. Cilj je da Moldavija dobije više nezavisnih pravaca za uvoz električne energije, kako eventualni prekid na jednoj trasi više ne bi ugrožavao snabdevanje čitave zemlje.

Puštanje u rad dalekovoda Vulčanešti - Kišinjev zato predstavlja mnogo više od otvaranja jednog infrastrukturnog objekta. Moldavija postepeno uklanja energetsku zavisnost koja je decenijama omogućavala da Rusija, preko Pridnjestrovlja i snabdevanja gasom, ima značajan uticaj na njenu energetsku bezbednost.

Ipak, novi dalekovod ne znači da je Moldavija preko noći postala energetski potpuno nezavisna. I dalje zavisi od uvoza, raspoloživosti električne energije na regionalnom tržištu i pouzdanosti prekograničnih veza. Razlika je u tome što sada ima još jedan važan pravac snabdevanja koji zaobilazi infrastrukturu pod kontrolom separatističkih vlasti.

BONUS VIDEO