Šta žene žele? (FOTO)

Od sportskih terena i ulica do filmskih festivala i mirovnih pregovora žene menjaju svet, ali koliko se svet promenio prema njima? Da li bi ravnopravnost zaista mogla da promeni i način na koji svet funkcioniše?

Kadar nedelje u sedmici za nama donosi fotografije žena iz celog sveta.

Žele li žene da budu bolje plaćene, ravnopravne, slobodne da biraju, da se takmiče, stvaraju, odlučuju? Ili je njihova ambicija mnogo jednostavnija. Recimo da se njihov rad, znanje, trud i doprinos vrednuju jednako kao i doprinos muškaraca?

Od sportskih terena, na kojima žene pomeraju granice fizičke izdržljivosti, preko ulica na kojima svakodnevno rade, do filmskih festivala i ceremonija na kojima se slavi njihov talenat ,žene su danas prisutne gotovo svuda. Ipak, njihova prisutnost ne znači nužno i ravnopravnost.

Žene i dalje zarađuju manje od muškaraca, češće preuzimaju neplaćeni rad i brigu o porodici, a mnogo ređe zauzimaju mesta na kojima se donose najvažnije odluke. Prema podacima Ujedinjenih nacija, žene globalno zarađuju približno 78 centi na svaki dolar koji zarade muškarci, dok nesrazmerno veći deo neplaćenog rada u domaćinstvu i brizi o drugima ostaje na njihovim leđima.

Od Indije i Kenije, gde žene hrane, kuvaju i rade na ulicama, do Irana, gde učestvuju u vojnim vežbama, ili Čilea, gde izlaze na proteste, njihove uloge i okolnosti su različite, ali potreba da se njihov glas čuje ostaje ista.

Foto: Reuters AKSHARA SANAL

U Londonu i Los Anđelesu žene slave žene, njihov uspeh i kreativnost. Ali ni svet filma, sporta i zabave nije izuzet od pitanja jednakosti, priznanja i novca.

Šta ako problem nije samo u tome koliko žene zarađuju, već i u tome koliko ih ima za stolom za kojim se odlučuje o budućnosti sveta?

Danas žene čine tek mali deo pregovarača u međunarodnim mirovnim procesima. U 2024. godini njihov udeo bio je svega sedam odsto.

Možda je zato pravo pitanje mnogo veće od onoga šta žene žele.

Kako bi izgledao svet u kojem bi žene zaista imale jednaku moć?

Da li bi bilo manje ratova, više kompromisa, drugačijih prioriteta? Da li bi se više ulagalo u obrazovanje, zdravstvo, porodicu i kvalitet života? Ili bi žene, kada bi se našle na pozicijama moći, samo nastavile da igraju po pravilima sveta koji su vekovima oblikovali muškarci?

Foto: REUTERS Majid Asgaripour

Ravnopravnost ne znači da žene treba da zamene muškarce na vrhu. Ona znači da pol više ne bi trebalo da određuje nečiju vrednost, mogućnosti ili pravo da odlučuje.

Možda žene ne žele drugačiji svet, a možda samo žele da imaju jednako pravo da ga oblikuju.

"Niko ne može da te natera da se osećaš inferiorno bez tvog pristanka.", Eleonor Ruzvelt, aktivistkinja i bivša prva dama SAD