PROCURILI DETALJI, RAT JE MOGAO DA BUDE SPREČEN, Šolc je preneo Putinovu ponudu Zelenskom, ali njemu je jedna stvar smetala...

Ovaj razgovor sa Zelenskim usledio je četiri dana nakon što je Šolc razgovorao sa Putinom, sedeći za njegovim dugačkim stolom u Kremlju

Wall Street Journal objavio je članak, u kojem se navodi da je nemački kancelar Olaf Šolc 19. februara ove godine nazvao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, a da je njihov razgovor trebalo da spreči sukob koji se sada odvija u Ukrajini, prenosi Telegraf.

Razgovor sa Zelenskim usledio je četiri dana nakon što je Šolc razgovorao sa Putinom, sedeći za njegovim dugačkim stolom u Kremlju.

Putin je sastanak otvorio uz snažne pritužbe na NATO, navodeći sisteme naoružanja stacioniranih u zemljama alijanse u blizini Rusije. On je rekao Šolcu da su Rusi, Ukrajinci i Belorusi jedan narod, sa zajedničkim jezikom i zajedničkim identitetom koji su u novijoj istoriji delile samo nasumične političke intervencije.

Šolc je tvrdio da međunarodni poredak počiva na priznavanju postojećih granica, bez obzira na to kako i kada su stvorene. Zapad nikada ne bi prihvatio razotkrivanje uspostavljenih granica u Evropi, upozorio je on. Sankcije bi bile brze i oštre, a bliska ekonomska saradnja između Nemačke i Rusije bi prestala. Pritisak javnosti na evropske lidere da prekinu sve veze sa Rusijom bio bi ogroman, rekao je tada Šolc, piše WSJ.

Putin je tada "ponovio svoj prezir prema slabim zapadnim liderima koji su bili podložni pritisku javnosti".

Nemački kancelar se vratio u Berlin mnogo zabrinutiji nego što ga je napustio. Nakon nekoliko dana, razgovorao je sa Zelenskim. Šolc je, navodno, u tom razgovoru rekao kako bi bilo dobro da "Kijev proglasi neutralnost u sklopu šireg dogovora o evropskoj sigurnosti između Zapada i Rusije i dodao da se moraju odreći aspiracija o ulasku u NATO".

Foto: Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Dalje, ovaj medij tvrdi da je isti taj sporazum trebalo da potpišu i ruski predsednik Vladimir Putin kao i američki lider Džo Bajden koji bi na ovaj način garantovali sigurnost Ukrajine.

Međutim, Zelenski je, navodno, tu ideju odbio rekavši kako on "ne može da veruje da će se Putin pridržavati takvog sporazuma" i da većina Ukrajinaca želi da njihova zemlja postane deo NATO-a.

Njegov odgovor je zabrinuo nemačke zvaničnike da šanse za mir blede. Saradnici Šolca verovali su da će Putin nastaviti sa svojim vojnim pritiskom na ukrajinskim granicama da uguši njenu ekonomiju, a zatim da pređe na okupaciju zemlje.

Tada su, kako navodi WSJ, američki i evropski lideri održali video poziv.

- Mislim da si poslednja osoba koja još uvek može nešto da uradi ti, Džo. Da li ste spremni da sretnete Putina? - pitao je Makron Bajdena. Američki predsednik se složio i zamolio Makrona da prenese poruku ruskom predsedniku.

Makron je noć 20. februara naizmenično razgovarao sa Putinom i Bajdenom. Francuz je još uvek razgovarao sa Putinom u 3 sata ujutru po moskovskom vremenu, pregovarajući o formulaciji saopštenja za javnost u kojem se objavljuje plan za američko-ruski samit. Ali sledećeg dana, Putin je pozvao Makrona i odjednom, od samita ništa nije bilo.

Putin je rekao da je odlučio da prizna nezavisnost separatističkih enklava u istočnoj Ukrajini. Rekao je da su fašisti preuzeli vlast u Kijevu, dok NATO nije reagovao na njegove bezbednosne brige i da planira da rasporedi nuklearne projektile u Ukrajini.

- Nećemo se videti neko vreme, ali zaista cenim iskrenost naših razgovora. Nadam se da ćemo jednog dana ponovo moći da razgovaramo - rekao je Putin Makronu.