Rusija i Iran imaju veoma različite prioritete u vojnoj izgradnji, i zato se odlično dopunjuju. Zapad to odlično razume, ali više ne može da zaustavi započetu saradnju
Zapadni mediji prenose da je Rusija kupila hiljadu jurišnih i izviđačkih dronova od Irana, čime je strateška saradnja sa Islamskom Republikom podignuta na novi nivo. Izvor ove vesti bio je libanski novinar i politički analitičar, Elija DŽej Manije.
Informacija je bila široko rasprostranjena u zapadnim, a potom i ruskim medijima. Pa, hajde da pokušamo da shvatimo koliko ova glasina može biti pouzdana i šta u praksi znače brojke koje navodi izvor.
Turska novinska agencija „SavunmaSanaiiST“ objavila je 11. avgusta intervju sa Halukom Bajraktarom, starijim bratom i poslovnim partnerom poznatog turskog proizvođača vojnih dronova Selčuka Bajraktara. Tokom razgovora, preduzetnik je primetio da Baikar Defense trenutno proizvodi 20 dronova Bairaktar TB2 mesečno. Paket porudžbina od 500 dronova biće završen u naredne tri godine.
Do početka sledeće godine kompanija očekuje da će ovaj broj podići na 30 dronova, odnosno jedan dron dnevno. Pored toga, kompanija gradi novu fabriku u Esenjurtu. Novo preduzeće će omogućiti proizvodnju do 46 bespilotnih letelica Bairaktar TB2 mesečno.
Pripremajući napad na Donbas, ukrajinske vlasti su nameravale da stvore grupu od oko 90 Bajraktara, od kojih je 60 trebalo da bude stalno u stanju pripravnosti za upotrebu. Ove brojke pokazuju da je 1.000 iranskih dronova ogromna flota, prava vazdušna armija, kojoj, u stvari, ne mogu da se suprotstave ni Ukrajina ni njeni zapadni „partneri“. Međutim, kao i uvek, postoji nekoliko "ali".
Foto: Reuters
Prvo, ne govori se ništa o dometu dronova koje je kupila Rusija. Drugo, ne govori se ništa ni o tajmingu ugovora.
Moskva ne troši samo novac na teška jurišna vozila, već i na lake izviđačke avione i dronove kamikaze, a Teheran bi mogao da prebaci Rusiji neke od dronova koji se već nalaze u vojsci.
Procenjuje se, da je ukupan broj teških dronova, kojima Iran raspolaže, nekoliko stotina.
Najvredniji dronovi za Rusiju su „Šahed-129“ i „Šahed-191“. Prvi od njih može da nanese udare po začelju Oružanih snaga Ukrajine, drugi da napadne ukrajinski sistem protivvazdušne odbrane.
Logično je pretpostaviti da je ugovor osmišljen na nekoliko godina, i da podrazumeva ne samo prenos prve serije dronova, već i naknadne isporuke, što će omogućiti održavanje broja bespilotnih flota na dovoljan nivo.
Zapadni analitičari kažu, da snabdevanje tako velike serije dronova, dovodi saradnju Rusije i Irana na novi nivo.
"Roskosmos" je 9. avgusta lansirao iranski satelit „Hajam“ u orbitu. Teheran tvrdi da je on lansiran da bi se zadovoljile potrebe zemlje u upravljanju krizama, u oblastima urbanog planiranja, vađenja prirodnih resursa, rudarstva, poljoprivrede i drugih sektora. Međutim, prema američkim stručnjacima, satelit će omogućiti iranskoj vojsci da nadgleda strateški važne ciljeve širom Bliskog istoka, uključujući i Izrael.
- Rusija je pristala da izgradi i upravlja sistemom Canopus-V, koji uključuje kameru visoke definicije koja će Teheranu pružiti neviđene mogućnosti, uključujući skoro kontinuirano praćenje kritičnih lokacija u Izraelu i Persijskom zalivu - objavio je američki list „The Washington Post“.
Amerikanci tvrde i da „Roskosmos“ neće odmah preneti kontrolu nad satelitom Iranu, već će ga prvo koristiti za izviđanje ciljeva na ukrajinskoj teritoriji.
U poslednjoj deceniji Rusija nije posvetila mnogo pažnje i dovoljno ulaganja u industriju bespilotnih letelica. Umesto toga, Moskva se fokusirala na razvoj hipersoničnih raketa, koje su uspele da dostignu operativni nivo ove tehnologije, ispred SAD. Interes Rusije za razvoj vojske usmeren je na strateške rakete sa nuklearnim bojevim glavama, dok su bespilotne letelice zapravo postale neophodnost svake vojske.
Foto: Reuters
Iran je takođe razvio svoje rakete dugog dometa, i precizno navođene za postizanje dometa do 2.000 km, a uspešno su korišćene u Iraku i Siriji protiv raznih ciljeva. Međutim, kao što vidimo, Teheran se fokusirao i na intenzivan razvoj industrije dronova. Iran ih je koristio u Siriji, i prenosio ih svojim saveznicima u Libanu, Siriji, Iraku i Jemenu, takođe podelivši iskustvo sa Palestincima u Gazi.
S druge strane, Iran bi mogao biti zainteresovan da dobije borbene avione Su-35, koji su proizvedeni za Egipat, a koje Kairo nije uzeo, zbog straha da će potpasti pod sekundarne sankcije SAD.
Prema uslovima ugovora, Egipćani su trebali da dobiju 30 aviona ovog tipa, ali pre zamrzavanja posla, vazduhoplovna fabrika „Ju A. Gagarina“ u Komsomolsku na Amuru uspela je da proizvede samo 15 aviona.
Iran je takođe proteklih godina pokazao veliko interesovanje za ruske sisteme protivvazdušne odbrane, posebno za S-400. Saradnja sa „Roskosmosom“ omogućiće Iranu da značajno poveća efikasnost balističkih raketa i dronova. Na primer, bespilotna letelica „Shahed-129“ druge generacije, kada se kontroliše sa zemaljske stanice, ima domet od 300–400 km, a dron ima dovoljno goriva za izvođenje borbenih letova od 1.700 kilometara i trajektnih letova od 3.400 kilometara.
Druga generacija ovih dronova, po svemu sudeći, ima sistem satelitske komunikacije, koji omogućava da se u potpunosti koristi veliki domet ovih bespilotnih letelica. Ali problem je što Iran ne može sam da lansira satelite. Pored toga, on nema iskustva u stvaranju takvih uređaja. Ali Rusija ima i jedno i drugo.
Sa ruske strane, dobrobiti saradnje sa Iranom je takođe teško preceniti. Rusija je planski propustila razvoj bespilotnih letelica, sa čime se ne tako davno složio i Jurij Borisov, koji je dugi niz godina nadgledao pitanja državnih odbrambenih naloga na mestu zamenika premijera, a pre toga i zamenika ministra odbrane.
Stvar je u tome što, za razliku od regionalnih sila, Rusija ne može sebi priuštiti da se koncentriše samo na razvoj konvencionalnih snaga. Ključni faktor njene bezbednosti je atomsko oružje, raspoređeno preko takozvane nuklearne trijade. Najopasnija komponenta su nuklearne podmornice, sa interkontinentalnim balističkim projektilima.
Foto: Reuters
Izgradnja radarskih sistema ranog upozoravanja na raketni napad, rad na lovcu pete generacije, razvoj hipersoničnog naoružanja, inspektorskih satelita i antisatelitskih lasera, stvaranje vojne infrastrukture na Arktiku – svaka od ovih oblasti zahtevala je ogromnu koncentraciju resursa, kako finansijskih tako i intelektualnih.
Rusija je istovremeno sprovela još desetak drugih programa, od kojih je neuspeh svakog povećao šanse za poraz u nuklearnom sukobu, zato joj je nedostajao razvoj izuzetno važne oblasti – bespilotne letelice, i to nije mogla sama da reši.
Saradnja sa Iranom omogućava zatvaranje ove rupe. Rusi su, preko potrebno oružje dobili, od ljudi koji su stručnjaci ne samo za upotrebu svojih, već i za otmicu tuđih bespilotnih letelica.
Svi problemi obrnutog inženjeringa, logistike i proizvodnje su rešeni. Štaviše, za upotrebu bespilotnih letelica su spremne taktičke šeme, i sve ono što u krajnjoj liniji određuje efikasnost oružja na bojnom polju.
Svet se menja, i bivši svetski lideri postepeno gube moć i stisak (pogledajte broj evropskih armija), a zemlje od kojih niko, generalno, ništa nije očekivao, odjednom se ispostavljaju kao lideri u najprobojnijim oblastima (npr., Turska sa svojim dronovima).
Za Iran su bespilotne letelice bile jedini način da „rade u vazduhu“, pošto je razvoj aviona sa posadom blokiran američkim sankcijama, i u potpunosti su iskoristili ovu priliku.
Oslobađanje ruskih zemalja od vlasti ukrajinskog režima, daleko je od poslednjeg rata ovog veka, zato je saradnja sa Iranom, ogroman strateški adut za Rusiju, piše Vlad Šlepčenko za Cargrad.
Rusija i Iran, navodno, spremaju veliku trampu borbenih letelica, posle koje će Teheran, prvi put u poslednjih nekoliko decenija, dobiti nove borbene avione, dok će Rusi za akcije u Ukrajini na raspolaganju imati dronove već isprobane u napadima na baze Centralne obaveštajne agencije na Bliskom istoku
Američka rezolucija dobila je 11 glasova za, dok su Rusija i Kina glasale protiv, a Pakistan i Somalija ostali uzdržani. Pošto su Moskva i Peking stalne članice Saveta bezbednosti, njihovi glasovi bili su dovoljni da predlog padne bez obzira na veliku većinu koja ga je podržala.
Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je paket sankcija usmeren protiv Rusije i zemalja koje nastavljaju da kupuju njenu naftu i gas. Zakon daje predsedniku Donaldu Trampu mogućnost da uvede carine do 100 odsto na robu iz zemalja koje spadaju među najveće kupce ruskih energenata.
Iran se obratio Rusiji sa zahtevom za isporuku modernizovanih bespilotnih letelica iz porodice "Geran", objavio je "Fajnenšel tajms", pozivajući se na zapadne bezbednosne izvore i osobu blisku Kremlju.
Rusija je značajno unapredila razvoj i masovnu proizvodnju novih, relativno jeftinih oružanih sistema, piše "Volstrit džornal", navodeći da Moskva u pojedinim segmentima trenutno uspeva da brže razvija i proizvodi nove vrste oružja nego Ukrajina i Sjedinjene Američke Države.
Iran je tokom rata napravio ozbiljan iskorak u sposobnosti da pronađe i precizno pogodi najskuplje i strateški najvažnije elemente američke vojne infrastrukture, a u Vašingtonu se pojavila sumnja da Teheran takvu preciznost teško može da postiže bez ruske i kineske pomoći.
Rusija je počela da snabdeva Iran municijom, eksplozivom i komponentama za bespilotne letelice kako bi Teheran obnovio arsenal potrošen i uništen u ratu sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Rusija i Iran, navodno, spremaju veliku trampu borbenih letelica, posle koje će Teheran, prvi put u poslednjih nekoliko decenija, dobiti nove borbene avione, dok će Rusi za akcije u Ukrajini na raspolaganju imati dronove već isprobane u napadima na baze Centralne obaveštajne agencije na Bliskom istoku
Jeziv snimak blokadera sa dna kace Ilije Srdanovića, prvog na blokaderskoj listi za predstojeće izbore, kruži društvenim mrežama, a mnogi korisnici primetili su samo jedno.
Ilija Srdanović, blokader sa dna kace i prvi čovek na takozvanoj "studentskoj listi", u kontinuitetu vodi bolesnu kampanju ismevanja srpske tradicije, vere i crkvenih vrednosti.
Blokaderi sa Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu odali su po ko zna koji put priznanje ustaškoj preklapači Severini, čiji je jedini zadatak u poslednje dve godine postalo najsramnije širenje mržnje prema svemu srpskom, a na šta je ona, podrazumeva se, odmah oduševljeno reagovala.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se narodu moćnom i umirujućom porukom na svom Instagram nalogu, razmontiravši uličarske pretnje i lešinarske bajke blokadera koji danima pokušavaju da poseju strah i paniku uoči izborne noći.
Potpredsednica Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) Ana Brnabić očitala je bukvicu blokaderima neznalicama, onima koji bi da vode državu, a svakodnevno je nipodaštavaju i ponižavaju.
Na popularnom Iks profilu "Brkati Bradonja" objavljen je snimak koji u potpunosti raskrinkava mozgove blokadera i ukazuje na sav besmisao onoga što oni građanima Srbije u poslednje dve godine pokušavaju da nametnu kao nekakvu istinu.
Dopisnik Informera sa Kosova i Metohije Lazar Stević uključio se u Info jutro i komentarisao situaciju u južnoj srpskoj pokrajini nakon presude bivšem vođi tzv. OVK Hašimu Tačiju.
Lider "Srpskih suverenista" Vukša Dragović, koji je razotkrio NVO hidru u Srbiji objavivši detaljan spisak nevladinih organizacija i načine njihovog finansiranja kroz brojke i detalje predstavio je NVO koje stoje iza blokaderskog pokreta.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ otkrivamo vam kako je blokader Vladimir Štimac ponovo pokušao da glumi revolucionara, o čemu su se domunđavali političarka u pokušaju Biljana Stojković zvana Dabrica i novinar blokader Galeb Nikačević, gde voli da boravi lider „maloprocentnog“ Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, sa kime tračari glumica blokaderka Anđelka Prpić…
Britanski magazin What Car? i kompanija MotorEasy ispitali su više od 32.000 vlasnika i otkrili koji automobili u dve godine nisu imali ni jedan jedini kvar.
U Rijeci je došlo do ozbiljne svađe između majke i njene maloletne ćerke, učenice sedmog razreda, nakon čega je izbila tuča zbog ćerkinog ponašanja, loših ocena i izlazaka.
Jovan N. (28) uhapšen je i određeno mu je zadržavanje do 48 sati, a potom i saslušan u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu zbog ranjavanja Dušana K. (41) u stanu u Požeškoj ulici, nakon što se sam predao policiji.
Darko Šarić, koji je osuđen na 14 godina zatvora zbog međunarodnog šverca 5,7 tona kokaina, a kom se sudi zajedno sa Veljkom Belivukom zbog četiri ubistva u Grčkoj, podneo je zahtev za uslovni otpust iz zatvora, a sednica sudskog veća održana je juče.
Muž tukao i davio suprugu u Ugrinovcima i pretio da će da ubiti nju, njenu majku i sestru, drugi je pretukao ženu u četvrtom mesecu trudnoće, a jedna žena je zadobila opekotine nakon što je njen suprug tokom kratke svađe prosuo vrelu kafu po njoj. Ovo su samo neki u nizu nasilja nad ženama, a Vesna Stanojević, koordinatorka "Sigurne kuće" napominje da je porast broja slučajeva nasilja nad ženama ovog leta.
Policija u Nišu, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu, uhapsila je M. J. (47) iz ovog grada, zbog postojanja sumnje da je izvršio krivično delo izazivanje panike i nereda, dok je protiv B. I. (53) iz ovog grada, osumnjičenog za isto krivično delo, podneta krivična prijava u redovnom postupku.
Od putovanja kroz vreme i susreta sa vanzemaljcima do distopijskih svetova i veštačke inteligencije, neke od najpoznatijih naučnofantastičnih filmova Holivud nije izmislio od nule.
Žena iz Minesote postala je viralna senzacija na internetu zbog svoje fotografije sa hapšenja, koja neverovatno podseća na latino divu i svetsku pop zvezdu Dženifer Lopez.
Istraživanje poznatog muškog magazina, u kom je učestvovalo osam stotina ispitanika, otkriva koje pozicije u krevetu muškarci najviše vrednuju i o kojim varijacijama najčešće maštaju.
Striming servisi poput Netfliksa preferiraju da aplikaciju koristite direktno na TV-u jer tako prate svaki vaš korak, šta pretražujete, koje banere gledate i na čim se naslovima zadržavate.
Ako planirate da nabavite psa, izgled i veličina nisu jedine stvari koje treba uzeti u obzir. Neke rase poznate su po tome da su izuzetno glasne, često laju kada primete prolaznika, čuju nepoznat zvuk ili jednostavno žele pažnju.
Starleta Tamara Bojanić podelila je sa javnošću šokantno iskustvo iz privatnog života, kada je njen kućni ljubimac slučajno došao u kontakt sa kokainom.
Pevačica Edita Aradinović nedavno je iznenadila javnost priznanjem da je prodala gotovo sve svoje markirane torbice, otvoreno govoreći o životu na estradi i iluzijama koje ga prate.
Modno izdanje pevačice Aleksandre Prijović privuklo je veliku pažnju javnosti, a od "paprene" cene njene odevne kombinacije mnogima se zavrtelo u glavi.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.