ŠTA AKO JE OVO PROBLEM! BELA KUĆA NIJE USPELA, ANTIRUSKU KOALICIJU NIJE PRODALA ZA "POVRATAK AMERIKE"! Mislite o ovome!

Rezultati nedavno održanih izbora u SAD u velikoj meri su demantovali pretpostavke da bi glasanje na tzv. međuizborima pokrenulo uspešnu kampanju za povratak Donalda Trampa u Belu kuću

Narastajuće protivurečnosti unutar Republikanske partije (između umerenog krila, trampista i pristalica kandidature guvernera Floride Rona Desantisa) i, sa druge strane, nesuglasice među umerenim demokratama i naprednjacima, rezultirale su pojačanim turbulencijama u unutrašnjoj politici koje se odražavaju i na spoljnu politiku SAD.

Deo američkog društva suočen je sa nelagodom u vezi s tim što je administracija Džozefa Bajdena, na sredini njegovog predsedničkog mandata, još uvek daleko od prvobitno deklarisanih spoljnopolitičkih prioriteta.

Aktuelni američki predsednik obećao je svojim biračima da će učvrstiti globalnu američku nadmoć davanjem podsticaja partnerstvu sa „demokratskim svetom" u borbi protiv „autokratija", da će usredsrediti pažnju na pitanje konkurencije koja dolazi sa kineske strane, kao i da će se dodatno angažovati na planu kritike prekršilaca demokratskih normi.
         
Obećao je i da će prekinuti „beskrajne ratove", poručio da će raditi na preorijentaciji američke spoljne politike tako da ona doprinese realizaciji interesa srednje klase i da će posebnu pažnju posvetiti rešavanju problema klimatskih promena.
         

Sve što je Bajdenova administracija uspela da uradi do sada bilo je da se brzo povuče iz Avganistana i da ujedini evropske saveznike u suprotstavljanju ruskoj specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini. To je, naravno, postignuto uz ozbiljnu reputacionu cenu.
          
Pokušaji američkih vlasti da negiraju da je osnovni uzrok ukrajinskog sukoba bio upravo pogrešan kurs Sjedinjenih Država, koga su poslušno sledili njihovi saveznici, izgledaju neumesno, kao posledica izrazite lakomislenosti.
          
Ruska strana je od samog početka jasno stavila do znanja da je spremna da za pregovaračkim stolom razgovara o čitavom nizu međunarodnih problema. Pripremljeni su i predstavljeni nacrti relevantnih sporazuma.

Foto: Reuters/Fotoilustracija

Bajdenova administracija ih je otvoreno ignorisala, čime je unapred odredila početak ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini. Bezobzirnost i neosnovano potcenjivanje spremnosti naše zemlje da brani svoje „crvene linije" doveli su do pogrešne procene Bele kuće a potom i do ukrajinske krize velikih razmera.
          
Kolektivni Zapad je, zahvaljujući svojim nepromišljenim akcijama, izazvao ozbiljnu energetsku i prehrambenu krizu. Zaglibio se u močvari, ne mareći za cenu koju će morati da plate i Kijev i sve zemlje na koje se obrušila težina ovoga što se dogodilo.
          
Na brzinu napravljena antiruska koalicija, koju je Bela kuća predstavila kao „povratak Amerike", nije imala za rezultat uspeh u promovisanju univerzalne ideologije koja će Sjedinjenim Državama obezbediti ulogu istinskog svetskog vođe.
          
Nade da će, preko ukrajinske krize, podeliti svet na „svoj i tuđi" - nisu urodile plodom.
          
Rusiju nisu ni izolovali ni "poništili". Proračuni Vašingtona i Brisela pokazali su se neodrživim, jer se, očito, nije uzela u obzir višeslojna međuzavisnost aktera realnog multipolarnog sveta.
          
Od početka specijalne vojne operacije, Rusija je dostigla kvalitativno novi nivo odnosa sa zemljama Evroazije - Kinom, Indijom, Iranom i državama Persijskog zaliva. S obzirom na dubinu i dinamiku ovog procesa, već su vidljive konture multipolarnog svetskog poretka bez dugoročne dominacije Sjedinjenih Država.
          
U zapadnoj koaliciji, sa obe strane Atlantika, prisutni su nezadovoljstvo i razdražljivost. Evropljani s pravom smatraju da, zbog sankcija, njihove ekonomije trpe mnogo više od američke.
          
U SAD se žale da ih je ukrajinska kriza vratila u vreme Hladnog rata kada je Vašington morao da snosi glavni finansijski teret obezbeđenja bezbednosti u Evropi. Takođe se primećuje da Evropljani potkopavaju napore Bele kuće za „pravednu" raspodelu troškova u NATO izbegavajući aktivno snabdevanje Ukrajinom oružjem.
         
Uspeh SAD u ujedinjenju „slobodnog sveta" na osnovu američkih „demokratskih vrednosti" pokazao se veoma skromnim.
         
Komšije ne vide primer za ugledanje u politički podeljenoj Americi, koja klizi u diktat volje raznih manjina u svim oblastima javnog i političkog života.
          
Pre nego što se američka vizija demokratije proširi na druge zemlje, potrebno je temeljno poraditi na tome kod kuće. Nažalost, američki političari to često zaboravljaju.
          
U uslovima krize u Ukrajini, očigledni su problemi u realizaciji drugih spoljnopolitičkih prioriteta Vašingtona.
          
Retorika Narodne republike Kine u vezi sa Tajvanom postala je oštrija i, u tom kontekstu, Amerikanci nisu bili u stanju da u potpunosti sprovedu ni planirano snabdevanje saveznika oružjem.
          
Zbog sebičnih zahteva Vašingtona upućenih Saudijskoj Arabiji da poveća proizvodnju nafte, odnosi dve zemlje su se zakomplikovali. Apeli Bajdenove administracije OPEK-u imali su za rezultat - poniženje.

Na fonu visokih cena goriva i galopirajuće inflacije, kao i sve izglednije recesije, inicijativa da se spoljna politika vodi tako da doprinese boljem životu srednje klase - zvuči kao ismevanje. To su zakoni slobodne tržišne ekonomije koja je decenijama hvaljena.
         
Jedan od razloga za dugotrajnu seriju spoljnopolitičkih neuspeha leži u činjenici da je Bajden okružen istomišljenicima koji se osećaju samouvereno samo u okviru zastarelih stereotipa koji su odavno prestali da budu od značaja za realnost.
         
Parole „globalno vođstvo", „samit demokratija" i „slobodni svet" ne mogu zameniti efikasne praktične mere i dobro isplaniranu dugoročnu strategiju.

Foto: Fotoilustracija/AP/Reuters

Imajući u vidu ove velike izazove, državnom aparatu SAD su neophodni novi kadrovi - misleći, kreativni, sposobni da formulišu nova značenja i pronađu optimalna organizaciona rešenja. Međutim, pošto američke elite, "zaražene" jednoumljem i konsenzusom 90-ih, daju prednost održavanju svog političkog komfora, predstavnici „sveže krvi", često vrlo kritični, ne dospevaju u vladajuće strukture.
         
Istovremeno, izvestan broj političara u SAD iznosi zahtev za diplomatsko rešenje ukrajinske krize. Ova inicijativa nije diktirana promenama u prirodi razmišljanja, već ograničenim resursima zemlje u pozadini rastućih problema u privredi i socijalnoj sferi. Kao i svaka kriza, aktuelna geopolitička kriza, skupa sa pretnjama, pruža jedinstvene mogućnosti za unapređenje ruskih interesa. Da bismo ih realizovali, potrebno je da aktivno gradimo saradnju sa nezapadnim svetom na bazi pragmatizma, balansa interesa i poštovanja svih učesnika u međunarodnoj komunikaciji.