Rezultati nedavno održanih izbora u SAD u velikoj meri su demantovali pretpostavke da bi glasanje na tzv. međuizborima pokrenulo uspešnu kampanju za povratak Donalda Trampa u Belu kuću
Narastajuće protivurečnosti unutar Republikanske partije (između umerenog krila, trampista i pristalica kandidature guvernera Floride Rona Desantisa) i, sa druge strane, nesuglasice među umerenim demokratama i naprednjacima, rezultirale su pojačanim turbulencijama u unutrašnjoj politici koje se odražavaju i na spoljnu politiku SAD.
Deo američkog društva suočen je sa nelagodom u vezi s tim što je administracija Džozefa Bajdena, na sredini njegovog predsedničkog mandata, još uvek daleko od prvobitno deklarisanih spoljnopolitičkih prioriteta.
Aktuelni američki predsednik obećao je svojim biračima da će učvrstiti globalnu američku nadmoć davanjem podsticaja partnerstvu sa „demokratskim svetom" u borbi protiv „autokratija", da će usredsrediti pažnju na pitanje konkurencije koja dolazi sa kineske strane, kao i da će se dodatno angažovati na planu kritike prekršilaca demokratskih normi.
Obećao je i da će prekinuti „beskrajne ratove", poručio da će raditi na preorijentaciji američke spoljne politike tako da ona doprinese realizaciji interesa srednje klase i da će posebnu pažnju posvetiti rešavanju problema klimatskih promena.
Sve što je Bajdenova administracija uspela da uradi do sada bilo je da se brzo povuče iz Avganistana i da ujedini evropske saveznike u suprotstavljanju ruskoj specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini. To je, naravno, postignuto uz ozbiljnu reputacionu cenu.
Pokušaji američkih vlasti da negiraju da je osnovni uzrok ukrajinskog sukoba bio upravo pogrešan kurs Sjedinjenih Država, koga su poslušno sledili njihovi saveznici, izgledaju neumesno, kao posledica izrazite lakomislenosti.
Ruska strana je od samog početka jasno stavila do znanja da je spremna da za pregovaračkim stolom razgovara o čitavom nizu međunarodnih problema. Pripremljeni su i predstavljeni nacrti relevantnih sporazuma.
Foto: Reuters/Fotoilustracija
Bajden za sada pumpa oružjem Kijev i Zelenskog, ali... Putin zo toleriše, pitanje je do kada...
Bajdenova administracija ih je otvoreno ignorisala, čime je unapred odredila početak ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini. Bezobzirnost i neosnovano potcenjivanje spremnosti naše zemlje da brani svoje „crvene linije" doveli su do pogrešne procene Bele kuće a potom i do ukrajinske krize velikih razmera.
Kolektivni Zapad je, zahvaljujući svojim nepromišljenim akcijama, izazvao ozbiljnu energetsku i prehrambenu krizu. Zaglibio se u močvari, ne mareći za cenu koju će morati da plate i Kijev i sve zemlje na koje se obrušila težina ovoga što se dogodilo.
Na brzinu napravljena antiruska koalicija, koju je Bela kuća predstavila kao „povratak Amerike", nije imala za rezultat uspeh u promovisanju univerzalne ideologije koja će Sjedinjenim Državama obezbediti ulogu istinskog svetskog vođe.
Nade da će, preko ukrajinske krize, podeliti svet na „svoj i tuđi" - nisu urodile plodom.
Rusiju nisu ni izolovali ni "poništili". Proračuni Vašingtona i Brisela pokazali su se neodrživim, jer se, očito, nije uzela u obzir višeslojna međuzavisnost aktera realnog multipolarnog sveta.
Od početka specijalne vojne operacije, Rusija je dostigla kvalitativno novi nivo odnosa sa zemljama Evroazije - Kinom, Indijom, Iranom i državama Persijskog zaliva. S obzirom na dubinu i dinamiku ovog procesa, već su vidljive konture multipolarnog svetskog poretka bez dugoročne dominacije Sjedinjenih Država.
U zapadnoj koaliciji, sa obe strane Atlantika, prisutni su nezadovoljstvo i razdražljivost. Evropljani s pravom smatraju da, zbog sankcija, njihove ekonomije trpe mnogo više od američke.
U SAD se žale da ih je ukrajinska kriza vratila u vreme Hladnog rata kada je Vašington morao da snosi glavni finansijski teret obezbeđenja bezbednosti u Evropi. Takođe se primećuje da Evropljani potkopavaju napore Bele kuće za „pravednu" raspodelu troškova u NATO izbegavajući aktivno snabdevanje Ukrajinom oružjem.
Uspeh SAD u ujedinjenju „slobodnog sveta" na osnovu američkih „demokratskih vrednosti" pokazao se veoma skromnim.
Komšije ne vide primer za ugledanje u politički podeljenoj Americi, koja klizi u diktat volje raznih manjina u svim oblastima javnog i političkog života.
Pre nego što se američka vizija demokratije proširi na druge zemlje, potrebno je temeljno poraditi na tome kod kuće. Nažalost, američki političari to često zaboravljaju.
U uslovima krize u Ukrajini, očigledni su problemi u realizaciji drugih spoljnopolitičkih prioriteta Vašingtona.
Retorika Narodne republike Kine u vezi sa Tajvanom postala je oštrija i, u tom kontekstu, Amerikanci nisu bili u stanju da u potpunosti sprovedu ni planirano snabdevanje saveznika oružjem.
Zbog sebičnih zahteva Vašingtona upućenih Saudijskoj Arabiji da poveća proizvodnju nafte, odnosi dve zemlje su se zakomplikovali. Apeli Bajdenove administracije OPEK-u imali su za rezultat - poniženje.
Na fonu visokih cena goriva i galopirajuće inflacije, kao i sve izglednije recesije, inicijativa da se spoljna politika vodi tako da doprinese boljem životu srednje klase - zvuči kao ismevanje. To su zakoni slobodne tržišne ekonomije koja je decenijama hvaljena.
Jedan od razloga za dugotrajnu seriju spoljnopolitičkih neuspeha leži u činjenici da je Bajden okružen istomišljenicima koji se osećaju samouvereno samo u okviru zastarelih stereotipa koji su odavno prestali da budu od značaja za realnost.
Parole „globalno vođstvo", „samit demokratija" i „slobodni svet" ne mogu zameniti efikasne praktične mere i dobro isplaniranu dugoročnu strategiju.
Foto: Fotoilustracija/AP/Reuters
Od Bajdena i Putina zavisi da li će planete preživeti, svet strepi
Imajući u vidu ove velike izazove, državnom aparatu SAD su neophodni novi kadrovi - misleći, kreativni, sposobni da formulišu nova značenja i pronađu optimalna organizaciona rešenja. Međutim, pošto američke elite, "zaražene" jednoumljem i konsenzusom 90-ih, daju prednost održavanju svog političkog komfora, predstavnici „sveže krvi", često vrlo kritični, ne dospevaju u vladajuće strukture.
Istovremeno, izvestan broj političara u SAD iznosi zahtev za diplomatsko rešenje ukrajinske krize. Ova inicijativa nije diktirana promenama u prirodi razmišljanja, već ograničenim resursima zemlje u pozadini rastućih problema u privredi i socijalnoj sferi. Kao i svaka kriza, aktuelna geopolitička kriza, skupa sa pretnjama, pruža jedinstvene mogućnosti za unapređenje ruskih interesa. Da bismo ih realizovali, potrebno je da aktivno gradimo saradnju sa nezapadnim svetom na bazi pragmatizma, balansa interesa i poštovanja svih učesnika u međunarodnoj komunikaciji.
Zemlje NATO pakta nude ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ponižavajuće rešenje za okončanje rata u Ukrajini. Zapadni mediji pišu da velike sile nude šefu Kremlja da zadrži Krim, ali da odatle izmesti svoju Crnomorsku flotu, a u zamenu za to traže da im prepusti Donbas, Zaporožje i Herson, odnosno sve oblasti koje je ruska vojska osvojila u Ukrajini.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Zemlje NATO pakta nude ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ponižavajuće rešenje za okončanje rata u Ukrajini. Zapadni mediji pišu da velike sile nude šefu Kremlja da zadrži Krim, ali da odatle izmesti svoju Crnomorsku flotu, a u zamenu za to traže da im prepusti Donbas, Zaporožje i Herson, odnosno sve oblasti koje je ruska vojska osvojila u Ukrajini.
U prvom Kolegijumu Informer TV, ekskluzivno smo objavili nove dosijee sa spiska od 99 kandidata sa "studentske", blokaderske liste koje su oni sami "studenti", blokaderi-plenumaši predložili za "vetiranje", odnosno izbacivanje.
Ostrašćeni Albanci iz Prištine pokrenuli su neviđeni, monstruozan udar na ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog, ali i na njegovu zemlju i narod, otvoreno pozvavši na njihovu smrt i spaljivanje, i to zato što je on došao u Srbiju i sastao se sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obišao je danas radove na rekonstrukciji i prenameni ''Starog železničkog mosta'' u pešački Stari most, u okviru projekta ''Beograd na vodi".
Dok se u Zagrebu gasi proizvodnja Hromosa, posle više od jednog veka, deo kapaciteta seli se u Gornji Milanovac. Ovo je vest koja je, čini se, teško pala blokaderskim medijima.
Ogromna zastava Ukrajine, koja je od početka rata u toj zemlji stajala na fasadi zgrade u centru Prištine, danas je demonstrativno uklonjena zbog besa Albanaca izazvanog posetom ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog Srbiji.
Dok su građani Uba s ponosom obeležavali godišnjicu istorijskog otpora i trenutka kada je narod jasno rekao "dosta" blokadama, maltretiranju i podelama, među blokaderima je vladala sve veća nervoza.
Selo Supovac kod Niša, danas je bilo mesto devete akcije preventivnih kardioloških pregleda, ali i snažna potvrda koliko je važno da zdravstvena zaštita bude dostupna svakom građaninu, bez obzira na to gde živi.
Bio je to ozbiljan podvig za tadašnje vreme kada je reč o štampanim medijima: Večernje Novosti su tog 9. avgusta 1954. u istom danu objavile vest da je na Bledu potpisan Ugovor o savezu, političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći između Grčke, Turske i Jugoslavije.
Na terenu su vatrogasci-spasioci koji se ne povlače pred vatrom, dok Helikopterska jedinica MUP-a iz vazduha neprekidno dejstvuje na najugroženijim delovima požarišta, poručio je ministar Ivica Dačić.
Potraga koja ja trajala od ranih jutarnjih časova okončana je pronalaskom tela mladića O. E. (28), koji je noćas nestao u vodi i mulju kod crpne stanice "Crvenka" u Borči.
Pripadnici policije u Budvi sprovode intenzivnu potragu za trojicom razbojnika koji su sinoć izveli filmsku pljačku u jednom velikom marketu i odneli oko 320.000 evra. Policija je odmah po dojavi blokirala uži i širi deo grada i krenula u detaljnu pretragu terena.
Jedna osoba je poginula, dok je druga povređena u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se odigrala prošle noći, oko 00.25 časova, na lokalnom putu u mestu Potkozarje kod Banja Luke.
U Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu danas je doveden osumnjičeni R. P. (21), kojem je prethodno po nalogu javnog tužioca određeno zadržavanje do 48 časova od strane pripadnika UKP-a. Mladiću se na teret stavlja da je u periodu od 20. jula do 3. avgusta ove godine na teritoriji gradske opštine Novi Beograd ukrao čak 5 automobila.
Istaknuti srpski glumac Jovo Maksić je proteran sa ognjišta tokom operacije "Oluja" kojom je izvršeno etničko čišćenje Srba sa prostora Krajine, te je sad progovorio o najtežem periodu u životu.
Ako ovih dana želite da jedete nešto lagano, osvežavajuće, vrlo hranjivo i na kašiku, a da se pritom pravi krajne jednostavno ova caciki supa je sve što vam je potrebno.
Nakon incidenta u Galeriji, korisnici društvenih mreža ne prestaju da komentarišu postupke Sergeja Trifunovića i njegove žene Isidore, a pojedini komentari će vas i te kako nasmejati!
Diva Jelena Karleuša je na novinarsko pitanje o Ceci Ražnatović odgovorila u svom prepoznatljivom maniru, uz dozu ironije i jasno stavila do znanja da ne želi bilo kakvu interakciju sa koleginicom.
Ćerka pevača Harisa Džinovića i modne kreatorke Meline Galić, Đina Đinović je uživala na koncertu Cece Ražnatović na Top Hilu, a u jednom trenutku kočnice su joj popustile pa je pala na kolena.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.