PRODUŽAVA ŽIVOT ZA 20 GODINA?! Epohalno otkriće Američkih NAUČNIKA, uz ovaj PLAN ISHRANE sprečićete TEŠKE bolest i PRERANU SMRT!

Američki naučnici su 2022. godine osmislili dijetu koja bi, uvođenjem promena šta, kada i koliko se jede, trebala da produži životni vek za 15 do 20 godina

Prema studiji, objavljenoj u prestižnom časopisu Cell, tim sastavljen od stručnjaka sa različitih američkih instituta i univerziteta analizirao je decenije istraživanja različitih nutritivnih intervencija, kao što su ograničavanje unosa kalorija i fokusiranje na određene hranljive materije, kao i prikupljene podatke o zdravstvene koristi od konzumiranja različitih grupa hrane. Tim je takođe koristio dostupne podatke prikupljene u populacijama koje žive u žarištima dugovečnosti širom sveta.

Jedan od autora studije, Valter Longo sa Univerziteta Južne Kalifornije u Los Anđelesu, dao je izjavu za magazin Nju Sajentist:

"Ovakva dijeta bi mogla da dovede do drastičnog produženja životnog veka, od 15 do 20 godina", rekao je Longo.

Plan ishrane za dugovečnost u šest koraka

 

Plan ishrane koji je američki tim preporučio u analizi 2022. može se razložiti u plan od šest koraka koji uključuje mere za održavanje zdravog nivoa šećera u krvi i isključivanje centralnog sistema starenja tela.

1) Treba ograničiti unos kalorija kako bi se indeks telesne mase (BMI) održao na 22 do 23 za muškarce i 21 do 22 za žene.

2) Ishrana treba da se sastoji uglavnom od celih žitarica, mahunarki i orašastih plodova. Unos mesa treba ograničiti kako bi se smanjilo prekomerno izlaganje aminokiselini poznatoj kao metionin, ali treba uključiti ribu.

3) Nerafinisani složeni ugljeni hidrati treba da čine 45 do 60 odsto kalorija, 10 do 15 odsto proteina treba da bude biljnog porekla, kao i 25 do 35 odsto masti.

4) Trebalo bi da prestanete da jedete najmanje tri sata pre spavanja, nakon čega sledi period posta od oko 12 sati.

5) Dijetu koja oponaša post zasnovana na biljnoj ishrani sa malo šećera, ugljenih hidrata i kalorija, ali sa visokim sadržajem masti treba uvesti u periodu od pet dana u mesecu. Takvu ishranu treba sprovoditi svaka dva do tri meseca.

6) Unos alkohola treba da bude umeren – ne preporučuje se više od pet jedinica nedeljno.  Ilustracije radi, jedna jedinica alkohola je 10 ml čistog alkohola, oko 25 ml votke, oko 100 ml crnog vina i oko 250 ml piva (u zavisnosti od sadržaja alkohola u ovim napitcima).

Istraživači upozoravaju da bi ishrana za dugovečnost trebalo da bude osmišljena tako da se izbegne pothranjenost, posebno u populaciji starijih od 65 godina i kako bi se sprečila slabost i bolesti koje mogu dovesti do smanjenja koštane ili mišićne mase ili niskog broja krvnih zrnaca.

Stručnjaci takođe preporučuju da se ograničenju kalorija pristupi razborito zbog mogućih neželjenih efekata kao što su smanjen libido i poremećena termoregulacija.

S optimalnom prehranom idealno je početi što ranije

 

Na osnovu podataka ogromnog istraživačkog projekta pod nazivom Globalno opterećenje bolesti, koji je, između ostalog, analizirao ishranu i bolesti povezane sa ishranom u 195 zemalja, naučnici su otkrili da bi zapadnjaci mogli sebi da kupe znatno više godina života prelaskom na optimalnu ishranu.

Prelazak na ovu dijetu sa 20 godina i pridržavanje nje produžilo bi prosečan životni vek za više od 10 godina za žene i 13 godina za muškarce. Šezdesetih godina tranzicija bi produžila život za osam godina, a 80-ih godina za 3,4 godine.

Iz ove studije proizilazi da bi optimalni prosečan dnevni unos kalorija mogao biti oko 1800 kcal (nešto veći za muškarce i nešto manji za žene). Uobičajeni preporučeni dnevni unos kalorija je oko 2000 kcal za žene i 2500 za muškarce.

Na kraju, treba istaći da optimalna ishrana predstavljena u američkoj analizi još uvek nije istražena u dugotrajnoj i masovnoj studiji.