Indijski Čandrajan-3 poslao prve slike sa površine meseca: Rover pronašao neverovatne dokaze (FOTO/VIDEO)

Indijski lunorover snimio je prvu fotografiju svog matičnog broda na površini Meseca nedelju dana nakon što je nacija ušla u istoriju svojom misijom Čandrajan-3.

Ova zemlja je pobedila Rusiju, Kinu i SAD koja je 23. avgusta postala prva država koja je spustila svemirski brod na južni pol Meseca.

I ne samo to, već je to uradio sa skromnim budžetom od 73 miliona dolara (57 miliona funti), što je manje novca nego što je koštalo snimanje holivudskih svemirskih filmova Međuzvezdano i Gravitacija.

Dvonedeljna misija je sada dostigla svoju polovinu, a lunar Pragjan i lender Vikram trče da završe svoje revolucionarno istraživanje pre nego što se baterije na solarni pogon na oba vozila isprazne.

Foto: Tanjug/AP

Ne očekuje se da će ni jedna letelica preživeti predstojeću dvonedeljnu lunarnu noć.

Međutim, pre nego što se to dogodi, Indijska organizacija za istraživanje svemira (ISRO) pobrinula se da snimi kako njen Vikram lender izgleda kroz oči Pragjana.

Zvaničnici ISRO-a objavili su dve crno-bele slike koje prikazuju lender kako ponosno sedi na prašinom prekrivenoj lunarnoj površini.

'Osmeh Molim! Pragjan Rover je jutros kliknuo na sliku Vikrama Landera“, naveo je ISRO u postu koji deli slike na "X"(bivši Tviter).

„Sliku misije“ napravila je navigaciona kamera na Roveru (NavCam).'

Jedna od slika prikazuje dva Vikramova naučna senzora raspoređena na lunarnoj površini Čandrajan površinski termofizički eksperiment (ChaSTE) i instrument za lunarnu seizmičku aktivnost (ILSA).

Foto: Tanjug/AP

Misija ČAndrajan-3 sletela je na Mesec 23. avgusta. Dan kasnije Pragjan se spustio iz Vikrama i od tada luta okolo.

Među njegovim dosadašnjim naučnim radom je i odlika da je prva mašina koja je pronašla hemijske elemente na južnom polu Meseca,  dakle na mestu gde postoji, umesto da ih detektuje iz daljine orbite.

Zabeležio je dokaze o sumporu, aluminijumu, kalcijumu, gvožđu, hromu, titanijumu, manganu, silicijumu i kiseoniku, dok je potraga za vodonikom sada u toku.

Sara Rasel, profesorka planetarnih nauka u Prirodnjačkom muzeju u Londonu, rekla je da otkriće rovera ima „zaista važne implikacije“ i za istraživače i za astronaute.

Foto: Tanjug/AP

„Sumpor je obično vezan za važne metale poput gvožđa i nikla, a to mogu biti važne rude koje bi budući astronauti mogli da koriste kako bi im omogućili da žive i rade na Mesecu“, rekla je ona za MailOnline.

„Već znamo da Mesec sadrži sumpor, iz naših analiza stena koje su vraćene sa Meseca svemirskim misijama i iz lunarnih meteorita.

„Ono što zapravo ne znamo je distribucija i obilje sumpora na Mesecu.

„Ovo ima zaista važne implikacije za razumevanje načina na koji je Mesec evoluirao.

Foto: ISRO

'Na primer, koliko je sumpora izgubljeno kada se Mesec prvi put formirao u džinovskom udaru, a danas kako se različiti slojevi stena na Mesecu razlikuju po sastavu?'

ISRO je redovno tvitovao ažuriranja o napretku svoje misije Čandrajan-3 tokom protekle nedelje, uključujući deljenje neverovatnih fotografija lunarnog južnog regiona.

Naučni instrumenti i na lenderu i na roveru biće aktivni ukupno samo jedan lunarni dan (14 zemaljskih dana) pre nego što izgube snagu – relativno kratka misija.

Kada vremenski period istekne, rover i lender će postati neaktivni na Mesecu i privesti misiju kraju.

Instrumenti Čandrajan-3 završiće svoje dane prekriveni lunarnom prašinom, iako nije nemoguće da bi misije sa ljudskom posadom do našeg prirodnog satelita mogle da povrate svoje delove za ponovnu upotrebu.

Iako je Indija četvrta država posle SAD, Rusije i Kine koja je bezbedno spustila letelicu na Mesec, ušla je u istoriju kao prva koja je to učinila na južnom polu Meseca.

Rusija je pokušala da spusti svemirski brod na lunarni jug 19. avgusta, ali spektakularno nije uspela kada se otela kontroli i razbila - ostavljajući Indiji slobodan put da zapečati dostignuće.

Foto: Tanjug/AP

Čandrajan-3 je zapravo napustio Zemlju pre više od mesec dana, na raketi iz svemirskog centra Satish Dhavan severno od Čenaja 14. jula.

Indijskom svemirskom brodu trebalo je mnogo duže da stigne do Meseca nego NASA-inim misijama Apolo, koje su stigle za nekoliko dana, jer azijska nacija koristi mnogo manje moćne rakete.