Ne sluti na dobro! Evropski seljaci kipte od besa zbog Zelenskog - ukrajinsko zrno pravi razdor u EU, može li Brisel da spreči haos?!

Privremena zabrana uvoza ukrajinskih žitarica, posebno pšenice, kukuruza, suncokreta i uljane repice - koja se odnosila na zemlje EU koje se nalaze pored Ukrajine - Poljsku, Mađarsku, Slovačku, Rumuniju i Bugarsku, istekla je 15. septembra, ali su prve tri zemlje izdale sopstvene zabrane uvoza ukrajinskog žita i druge robe.

Tu odluku obrazložile su potrebom da zaštite svoje poljoprivrednike od konkurencije zbog značajno povećanog ukrajinskog uvoza. I Ukrajina i Evropska komisija pozvale su ih da povuku jednostrano produženje embarga, a Komisija analizira preduzete mere.

Kijev je od tada podneo žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) protiv ovih zemalja.
Januš Vojcihovski, poljski evropski poverenik za poljoprivredu, rekao je da je "prilično iznenađen što je Ukrajina izabrala ovu rutu" s obzirom na to da je obim izvoza naglo porastao poslednjih meseci uprkos ograničenjima.

- Za nas je u principu važno da dokažemo da pojedine države članice ne mogu da nametnu zabranu uvoza ukrajinske robe - rekla je Julija Sviridenko, prva zamenica ukrajinskog premijera i ministrarka ekonomije, a tokom govora na Generalnoj skupštini UN-a, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da bi "političko pozorište" oko uvoza žitarica samo pomoglo Moskvi.

U ponedjeljak su se ministri poljoprivrede Unije sastali za savet EU za poljoprivredu i ribarstvo, gde su neki pokazali "užasnutost" jednostranim zabranama Varšave, Bratislave i Budimpešte, dok su drugi razumeli njihove odluke.

- Verujem da je, ne samo greška, već i suprotno zakonu Zajednice i, očigledno, principima jedinstvenog tržišta, da bilo koja država članica usvoji jednostrane restriktivne mere - izjavio je španski ministar poljoprivrede Luis Planas koji je predsedavao sastankom.

Istakao je da su EU-27 branile potrebu očuvanja jedinstva u odbrani Ukrajine u vezi sa "jednostranim" zabranama uvoza žitarica i pozvale da se mere preduzmu "konsenzusom svih".

Borbe Ukrajine oko izvoza hrane podstakle su globalnu zabrinutost oko zaliha žitarica. EU je ojačala takozvane linije solidarnosti. Ukrajina, glavni proizvođač žitarica, bori se s izvozom hrane zbog ruske blokade ukrajinskih crnomorskih luka, što je izazvalo globalnu zabrinutost oko zaliha žita.

To je rezultiralo time da je EU postala glavna tranzitna ruta i izvozna destinacija za ukrajinsko žito za Afriku i Bliski istok. Sredinom jula, Rusija je odustala od crnomorskog sporazuma o žitu, koji je prethodno omogućio Ukrajini da izvozi žito preko crnomorskih luka i pojačala je napade na ukrajinske izvozne objekte.

EU je ojačala druge takozvane staze solidarnosti, rute preko kopna i duž reka koje su korišćene za izvoz preko 44 miliona tona žitarica iz Ukrajine nakon ruske invazije.

Foto: EPA

 

Izvozne dozvole na 30 dana

Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je da je rukovodstvu Ukrajine poslata jasna poruka da Hrvatska želi da bude tranzitna zemlja - a ne zemlja preplavljena sa gomilama žitarica koje bi mogle da izazovu probleme lokalnim poljoprivrednicima. Ranije ovog meseca, ukrajinski službenici potvrdili su da se ukrajinske žitarice otpremaju preko hrvatskih luka na reci Dunav i Jadranu.

Prvobitno je mera EU za privremenu zabranu uvoza uvedena u aprilu i produžena u junu do sredine septembra. Suočeni sa padom cena na lokalnim tržištima i ljutitim evropskim poljoprivrednicima, zabrana je usvojena što je izazvalo poremećaje na tržištu pet istočnoevropskih zemalja. Prema Evropskoj komisiji, ove distorzije su sada "nestale", čime privremena ograničenja koja su ranije uvedena "više nisu potrebna".

Odluka je doneta nakon što je Kijev pristao da uvede mere kao što je sistem izvoznih dozvola u roku od 30 dana kako bi se "izbegao porast broja žitarica", saopštila je Komisija.

Ukrajinski ministar agrarne politike i hrane Mikola Solskij, koji je govorio putem video konferencije na agro-sastanku EU, rekao je da veruje da će taj akcioni plan zadovoljiti sve strane.

- I da će se planu pridružiti i one tri zemlje koje se trenutno protive ukrajinskom izvozu poljoprivrednih proizvoda. Jer svi imamo jedan cilj, a to je pobeda u ovom strašnom ratu. I u tom cilju između nas mora postojati međusobno razumevanje i podrška - rekao je on.

Nakon što je zabrana EU istekla, Mađarska je odmah objavila da će zatvoriti svoju granicu za 24 ukrajinska proizvoda, u odnosu na četiri prethodna. Poljska populistička desničarska vlada stranke Pravo i pravda (PiS) sledila je taj primer i produžila embargo na ukrajinsko žito. Ovo pitanje je posebno osetljivo uoči izbora sledećeg meseca jer sadašnja vlada ima snažnu podršku u poljoprivrednim regionima i dovela je do svađe između Varšave i Kijeva.

- Upozoravam ukrajinske vlasti: ako sukob eskalira, dodaćemo i druge proizvode zabrani uvoza na poljsku teritoriju - rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki. Međutim, on je uverio da će Poljska, koja važi za ključnog saveznika Ukrajine, nastaviti da pomaže svom susedu, ali "ne po cenu destabilizacije poljskog tržišta".

Nakon prvobitne zabune zbog primedbi premijera o isporukama oružja u sredu, portparol vlade je u četvrtak rekao da Poljska izvršava samo ranije dogovorene isporuke municije i naoružanja, uključujući i one koji proizilaze iz potpisanih ugovora s Ukrajinom.

Foto: EPA

 

Garancije da je uvoz pod kontrolom

Slovačka je prvobitno takođe najavila da će zabraniti uvoz četiri robe, uključujući pšenicu, do kraja godine.

- Naš stav je da ćemo primenjivati jednostrane mere dok se ne proceni sistem garancija Ukrajine i dok ne postoje garancije da je uvoz pod kontrolom - rekao je slovački ministar poljoprivrede Jozef Bireš.

On je dalje naveo da je Evropska komisija trebalo da uvede prelazni period kako bi testirala sistem da vidi da li je efikasan i da li će sprečiti nekontrolisani uvoz pre ukidanja embarga.

Međutim, ministar je istakao da i pored novonastale situacije ostaje podrška Ukrajini i tranzitu njenog žita na svetska tržišta. Ukrajina i Slovačka su se u četvrtak dogovorile da uspostave sistem licenciranja za trgovinu žitaricama koji omogućava da se zabrana ukine čim se sistem uspostavi.

Za 30. septembar su u Slovačkoj zakazani prevremeni parlamentarni izbori za izbor članova Nacionalnog saveta.

Bugarska se izdvaja od svojih regionalnih suseda - mnogi njeni proizvođači suncokretovog ulja žalili su se na ozbiljan nedostatak semena i visoke cene od početka embarga. Međutim, farmeri u zemlji nisu zadovoljni odlukom svoje vlade da dozvoli da zabrana istekne. 

- Prerađivačke fabrike uvoze jeftinije žitarice iz Ukrajine, dok su se naši troškovi utrostručili od početka rata - rekao je farmer Jasen Nakov na protestu.

Organizacije poljoprivrednika objavile su listu od pet zahteva i 20. septembra je postignut dogovor kojim je vlada obećala zabranu uvoza ukrajinskog semena suncokreta dok se ne dogovore uvozne kvote. 

Kabinet je takođe pristao na uvođenje režima licenciranja za uvoz pšenice, kukuruza i uljane repice, kako bi se skratili rokovi za isplatu poljoprivrednih subvencija i smanjio administrativni teret za poljoprivrednike.

Rumuni čekaju akcioni plan

U Rumuniji, kroz koju prolaze najveće količine ukrajinskog izvoza žitarica, poljoprivredne organizacije obustavile su proteste do implementacije ukrajinskog akcionog plana.
Prema rečima predstavnika poljoprivrednih organizacija, u ovom periodu neće se ništa uvoziti iz Ukrajine. Organizacije su postavile jasne zahteve svojoj vladi koja je zadužena za proceduru licenciranja. Ukoliko se odluke ne poštuju, Rumunija će preduzeti jednostrani korak i zabraniti uvoz iz Ukrajine. Poljoprivrednici navode da bi reagovali i "velikim protestima".