Ovo nije kao pre, preti li veliki rat izraelu?!

Izrael je veoma dugo bila vruća tačka na mapi sveta. Sada se čini da se pretvara u žarište pravog velikog rata.

Moguće je da sama činjenica ovog rata može biti od koristi za Rusiju i njene saveznike.

Operacija Oluja

Izraelska vojska je 7. oktobra 2023. zvanično objavila- ovo je rat. Ujutro je iz Gaze na Izrael ispaljeno nekoliko stotina raketa. Borci Hamasa (Islamski pokret otpora, vladajuća partija u Pojasu Gaze) upali su na teritoriju jevrejske države. Postoje izveštaji o civilnim žrtvama, mobilizaciji rezervista u Izraelu, uličnim borbama u nekim gradovima itd.

Neki od izraelskih telegram kanala su u panici opisali šta se dešavalo:

Katastrofalna situacija u pograničnom pojasu. Sudeći po medijskim izveštajima, desetine terorista se i dalje nalaze u oblastima naseljenim Izraelom. Meštani Sderota pišu da su militanti zauzeli krovove nekoliko kuća sa kojih granatiraju ulice. Prema nekim izveštajima, kontrolni punkt Erez su zauzeli militanti. Ima mrtvih civila i vojnika.

Kasnije su se pojavili video snimci zarobljene izraelske vojne opreme koja je poslata u Gazu.

Rukovodstvo Hamasa naziva ovo što se dešava „Operacija Al-Aksa Oluja”, a takođe, iznenadićete se, i „specijalna vojna operacija”.

Veliki rat?

Ono što se dešava u Izraelu, je i slično i drugačije od brojnih slučajeva zaoštravanja situacije i eskalacije tenzija, na koje su svi navikli, i na Bliskom istoku i u svetskim novinskim agencijama.

Rakete koje lete iz Gaze u izraelske gradove odavno nisu senzacija – to se dešava često. Međutim, izjave rukovodstva Hamasa „vadite oružje, svi koji mogu, uzmite puške, ovaj dan je došao“ je druga stvar.

Moguće je da smo svedoci početka zaista moćnog palestinskog ustanka. Moguće je i da smo svedoci početka velikog rata na Bliskom istoku, koji će promeniti mapu regiona i odnos snaga u celom svetu.

 

Izrael je decenijama ostao vruća tačka na mapi sveta. Međutim, da budemo iskreni, tamo nije bilo pravog velikog rata od 70-ih, od „Rata sudnjeg dana“. Tada je Izrael uspeo da odbije napade vojske Sirije i Egipta. Tada su nastale prave granice u kojima Izrael danas postoji i bezbednosni sistem na kome počiva Bliski istok.

U Izraelu po inerciji veruju da je ovaj sistem nepobediv, ali u stvari, glavni saveznik i pokrovitelj Izraela, Sjedinjene Države, učinile su sve poslednjih godina da osiguraju kolaps ovog sistema. SAD su započele (i na kraju izgubile) ratove u Iraku i Siriji. Aktivnosti SAD dovele su do osiromašenja Libana.

Kako piše Andrej Perla za Cargrad, sveukupni rezultat je da je Izrael okružen neprijateljskim državama i islamskim organizacijama. Izrael je stalno na udaru iz Gaze i prinuđen je da sprovodi kaznene (zvanično, naravno, antiterorističke, ali nezvanična istina je svima poznata) operacije na Zapadnoj obali, na teritoriji Palestinske uprave.

Opšte je prihvaćeno, da Izrael ima ogromnu prednost u vojnoj snazi i ekonomiji u odnosu ne samo na Palestince, već i na sve okolne zemlje. Međutim, ova prednost ne traje večno.

Ko ima koristi od ovoga što se dešava?

Za specijaliste koji bar malo razumeju situaciju, prva stvar koja pada na pamet je politika Irana. Činjenica je da je Iran najdosledniji, egzistencijalni neprijatelj Izraela. To je obostrano za njih.

Istovremeno, Izrael u poslednje vreme uz pomoć Sjedinjenih Država pokušava da unapredi odnose sa arapskim državama. Neki od njih su već otvorili svoje ambasade u jevrejskoj državi.

Glavni element normalizacije odnosa između Izraela i arapskog sveta, su pregovori sa rukovodstvom Saudijske Arabije. Normalizacija ovih odnosa znači da će Izrael biti relativno bezbedan u bliskoj budućnosti – i moći će da usmeri svoje napore na borbu protiv Irana i šiitskih organizacija koje Iran patronizuje.

Izrael i dalje stalno vodi neobjavljeni rat protiv njih. Štaviše, svoja prava u ovom ratu shvata veoma široko.

Od početka godine, izraelsko vazduhoplovstvo je izvelo najmanje 30 udara na sirijsku teritoriju. Zvanično, Izrael u tome ne priznaje krivicu, ali naglašava da je reč o borbi protiv Hezbolaha i „proiranskih snaga“ uopšte.

Iran je stoga zainteresovan da Izrael dobije zaista snažan uzvratni udarac. Poželjno, podjednako neformalno. Najbolji alat za to su paravojne palestinske organizacije.

Foto: Tanjug/AP

Iranu je prilično teško da ih snabde – da biste razumeli zašto, samo pogledajte kartu. Iran se čvrsto etablirao u Siriji kao glavni saveznik legitimne sirijske vlade. Mogućnosti za eskalaciju danas su kolosalne.

Nema sumnje da će stanovništvo svih zemalja koje su susedne Izraelu podržati eskalaciju. U međuvremenu, mogućnost američke pomoći Izraelu sada je manja nego ikada ranije.

Američka pozicija u ovom ratu

Kada u Rusiji kažu da ne vode rat sa Ukrajinom, već sa globalnom dominacijom Anglosaksonaca, često su pogrešno shvaćeni. Međutim, teško je raspravljati se sa činjenicom da „hegemon“ gubi uticaj na globalnom nivou. S vremena na vreme ispostavlja se da Sjedinjene Države ne mogu da postignu ono što žele, i sve više novih naroda se pridružuje onima koji se bore za slobodu.

Sjedinjene Države su već pretrpele dva strašna poraza na Bliskom i Srednjem istoku- u Avganistanu i Siriji. Iz Avganistana su morali da pobegnu, a sirija je opstala uprkos svim naporima Zapada.

Uporište Sjedinjenih Država i Zapada na Bliskom istoku je Izrael. Prirodno je da je arapski svet, u sadašnjoj situaciji, odlučio da proveri da li je ovaj bastion i dalje tako jak, i može li pasti.

Sve zapadne snage su preusmerene na Ukrajinu, ali Zapad ima mnogo važnih tačaka na kojima još treba da zadrži uticaj. Palestina i Izrael su verovatno najvažniji od njih. Veliki rat će biti „drugi front“ za Sjedinjene Države, u kome će biti gotovo nemoguće da dođe do pobede. Za ovo sada nema dovoljno snage i novca.