Šest scenarija rata Izraela i Hamasa! Poslednji je najgori, a da li i najizvesniji?

Izraelske vlasti navode da im je glavni cilj uništenje Hamasa, ali se mnogi pitaju kako to nameravaju da postignu i kako će se sukob Izraela i Hamasa zapravo završiti.

Čak se i Bela kuća plaši da Izrael zapravo nema konkretan plan. Kako i kada će se ovaj sukob završiti zavisi od niza faktora, a postoji mogućnost da se proširi i na druga područja. Telegraf predstavlja šest mogućih scenarija.

Uništenje Hamasa

Izrael bi možda nameravao da pokrene relativno kratak napad tokom kojeg će eliminisati sve pripadnike Hamasa, nakon čega će verovatno relativno brzo povući svoje snage. Vojna pobeda nad Hamasom značila bi smrt ili hapšenje 30.000 do 40.000 pripadnika Hamasa i uništenje vojne infrastrukture militantne grupe.

To bi takođe zahtevalo eliminaciju elitne Nukhba milicije i ubijanje ili hvatanje celokupnog političkog vođstva grupe, iako je celokupno političko vođstvo Hamasa bazirano u Kataru. Na vrhu "liste ubistava" je Jahja Sinvar, vođa Hamasa u Gazi, i Mohamed Deif, njegov vojni komandant.

Foto: Shutterstock

Ako izraelski napad uspe, Gazi će biti potrebno novo rukovodstvo koje bi bilo pod izraelskom kontrolom. Jedna od opcija je Palestinska uprava (PA), koju predvodi pokret Fatah i ​​koja upravlja Zapadnom obalom. To bi preokrenulo ishod građanskog rata u Gazi 2007. godine, u kojem je Fatah svrgnut nakon što je izgubio izbore od Hamasa.

Nije poznato da li Mahmud Abas, predsednik PS, želi ovakav ishod. „Izrael i SAD žele palestinsko vođstvo u Gazi. Ali PA nije toliko jaka ni na Zapadnoj obali i verovatno bi izgubila legitimitet u Gazi“, rekla je Džuli Norman, stručnjak za Bliski istok na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

Podela Gaze

Izrael bi mogao da odluči da proširi svoju vojnu okupaciju Zapadne obale na Gazu, što bi zahtevalo da veliki broj vojnika ostane u Pojasu. Takva okupacija bi trajala godinama ili potencijalno decenijama, a ne mesecima, i značila bi cepanje pojasa Gaze.

Foto: Shutterstock

Ali Isak Hercog, predsednik Izraela, odbacio je ovaj scenario. "Nemamo želju da okupiramo Gazu. Nemamo želju da vladamo životima više od dva miliona Palestinaca", rekao je on u intervjuu za CNN tokom vikenda. I predsednik SAD Džo Bajden smatra da bi takva opcija bila velika greška.

Potpuna okupacija Gaze

Izrael je od ponedeljka naredio otprilike polovini od dva miliona stanovnika Gaze da pobegnu sa severa na jug. Ovo ih interno raseljava u oblast koja deli graničnu tačku sa Egiptom, prelaz Rafa, kroz koji bi mogli da pobegnu ako ga egipatske vlasti otvore.

Ali neki izveštaji ukazuju da to nije želja svih Palestinaca. Naime, mnogi od njih strahuju od druge Nakbe (Katastrofe), kako arapski Palestinci nazivaju uspostavljanje Izraela, kada je 750.000 Palestinaca pobeglo ili proterano iz svojih domova. Palestinci su zabrinuti da možda neće moći da se vrate ako privremeno pobegnu u susednu egipatsku oblast Sinaj.

Foto: Printscreen

Uz to, Egipat za sada nije sklon otvaranju Rafa, jer bi to značilo „usvajanje“ stotina hiljada palestinskih izbeglica. Egipatski predsednik Abdel Fatah El-Sisi se očigledno nada da će izbeći taj scenario iz unutrašnjepolitičkih razloga, ali i zbog administrativnih i finansijskih troškova.

Predsednika verovatno posebno brine dolazak pripadnika Hamasa koji bi u Egipat ušli pod maskom egzodusa civila. Iako njegova vlada posreduje između Izraela i Hamasa, ona nije obožavatelj islamističke ideologije te grupe.

Neuspela ofanziva

Svaka bitka sa Hamasom bila bi duga, teška i skupa za Izrael. Hamas ima najmanje 30.000 dobro naoružanih i obučenih boraca koji bi imali prednost jer brane teritoriju koju dobro poznaju.

Masovno kršenje bezbednosti koje je omogućilo stotinama pripadnika Hamasa da uđu u Izrael pokrenulo je ozbiljna pitanja o kompetencijama izraelskih obaveštajnih i vojnih vođa. Oni koji su preživeli masakr od strane Hamasa žalili su se na izraelsku vojsku, odnosno da je trebalo mnogo vremena da stigne do napadnutih naselja.

Pukovnik Roj Levi, jedan od najcenjenijih komandanata Izraelskih odbrambenih snaga, poginuo je u borbi sa teroristima Hamasa, što ukazuje da su militanti usavršili obuku i taktiku. Drugim rečima, Izrael se nikada ranije nije suočio sa ovakvim vojnim izazovom.

Ako ofanziva posustane i previše izraelskih vojnika bude ubijeno, Netanjahu bi mogao da popusti pod pritiskom i odluči da suspenduje ili ograniči obim kopnene ofanzive, a zatim se u potpunosti posveti pregovorima o taocima.

Regionalni sukob

Iran i Hezbolah su zapretili da će se pridružiti sukobu u slučaju kopnene invazije. Hezbolah je takođe prisutan u Siriji, dok su neki proiranski zvaničnici u Iraku takođe zapretili da će napasti Izrael. Pobunjenička frakcija Huti u Jemenu, za koju se veruje da poseduje rakete srednjeg dometa koje bi mogle da stignu do Izraela, takođe se vidi kao posrednik za Iran.

Foto: Reuters

To stvara rizik od onoga što Izraelci nazivaju ratom na više frontova, na šta upozoravaju godinama. Moglo bi se desiti da ih istovremeno uspavaju rakete iz Iraka, Sirije, Libana i Jemena.

Foto: Shutterstock

Ovo bi moglo da objasni zašto Izrael kasni sa pokretanjem kopnene invazije. Rat sa Iranom i njegovim zastupnicima bio bi čak skuplji od rata sa Hamasom, pogotovo što Hezbolah ima mnogo moćnije oružje. „Mnogi su očigledno zabrinuti zbog mogućnosti regionalne eskalacije. Američka diplomatija je ove nedelje marljivo radila sa arapskim partnerima kako bi pokušala da obuzda sukob“, rekao je Norman.

"Najveći problem je Iran i potpuna aktivacija Hezbolaha. Uprkos prekograničnoj eskalaciji, još nismo u toj tački, a SAD, Izrael i regionalni partneri će učiniti sve da do toga ne dođu", dodala je ona. .

Globalni rat

Globalni rat je najekstremniji scenario koji svi razumni svetski lideri žele da izbegnu. Ako se Hezbolah i Iran pridruže ratu, Sjedinjene Države će biti pod ogromnim pritiskom da pokrenu napade na oba entiteta. SAD su već poslale borbene avione F-15 u Jordan i dva nosača aviona u region. Britanija, koja je takođe slala brodove Kraljevske mornarice u Sredozemno more, bila bi u istoj situaciji.

Foto: Shutterstock

Ovo stvara rizik od direktnog američko-iranskog rata. U tom slučaju bi zajednički napadi Izraela i SAD najverovatnije uništili iranski nuklearni program, što bi uništilo njegovo najmoćnije oruđe pritiska na Zapad.

Rusija, važan saveznik Irana, mogla bi se pridružiti ratu. Poslednjih meseci Iran je postao glavni dobavljač bespilotnih letelica i projektila Moskvi, kao deo sve čvršće vojne alijanse. Ako do toga dođe, zaista bismo mogli da krenemo u novi svetski rat – iako je to jedan od najmanje verovatnih scenarija.