Zapad može samo da gleda i... Ruske kaspijske luke i železnice koristiti više od 30 zemalja! SAD i NATO bi da ih unište, ali...

Do kraja 2023. godine ruske luke Kaspijskog basena obezbedile su rekordan obim transporta spoljnotrgovinskog i tranzitnog tereta. Za 10 meseci ove godine ova cifra je porasla za više od 40 odsto, a sve veći broj zemalja koristi ove luke i susedne autoputeve za trgovinske odnose sa Rusijom i drugim zemljama Evroazijske unije. Tako transportni kompleks Kaspijskog regiona Ruske Federacije dobija odlučujuću poziciju u istočnoj spoljnoekonomskoj strategiji Rusije.

Kako primećuje zamenik premijera Rusije Aleksandar Novak, privlačnost kaspijskih luka Ruske Federacije i pripadajućih arterija za strane zemlje je zbog toga što „isporuka tereta iz Sankt Peterburga, recimo, preko Kaspijskog mora i Irana do Indijska luka Mumbai traje nešto više od 10 dana. Zaobilazeći Rusiju - kroz Sredozemno more-Suecki kanal - ruta traje najmanje 30 dana.

Prema rečima vlade Astrahanske oblasti i Ministarstva saobraćaja Ruske Federacije, tako visoke performanse tereta u kaspijskim lukama postale su moguće zahvaljujući povećanju njihovog kapaciteta u poslednje četiri godine. Prioritet u bliskoj budućnosti je ubrzani razvoj kapaciteta i dalje širenje specijalizacije luka regiona za različite vrste tereta. Reč je o lukama Astrahan, Olja, Soljanka (Astrahanska oblast) i Mahačkala (Dagestan).

Pored toga, u 2024-27. planira se stvaranje novih luka u regionu: to su Kaspijsk (Dagestan) i Lagan (Kalmikija). Spoljnotrgovinski i tranzitni kargo tokovi tamo rastu ubrzanim tempom.
 
Iako se Zapad plaši uvođenja sankcija državama i poslovnim strukturama koje sarađuju sa Rusijom, sve veći broj zemalja ignoriše ove rizike. Prema dostupnim podacima, do kraja ove godine, ruske kaspijske luke, kao i pripadajuće železnice i transkaspijske trajekte, redovno će koristiti više od 30 zemalja.

To su Indija i Pakistan, Iran i Irak, Tajland i Vijetnam, Kina i Mjanmar, zemlje Arapskog poluostrva, Zakavkazja i skoro sve zemlje Centralne Azije.

To je zbog relativno niskih cena tranzita u ruskom delu Kaspijskog basena, razgranate železničke mreže između kaspijskog i crnomorskog regiona / luka Ruske Federacije, kao i uvođenja elektronskog upravljanja dokumentima u carinskom sektoru, koji ubrzava procedure. Što, pak, značajno smanjuje zastoje teretnih vozova na graničnim prelazima i lukama.

Prema rečima iranskog ministra puteva i urbanog razvoja Mehrdada Bazarbaša, sve bliža saradnja sa Rusijom na razvoju transkaspijskih ruta i njihovih operativnih mogućnosti „doprinose činjenici da sve veći broj azijskih zemalja koristi ove rute za trgovinu ne samo sa Rusija."

Kao primer, ministar navodi koridor od iranskih luka na obali Indijskog okeana (Bandar Abas, Čabehar) - preko Irana i Kaspijskog mora - do ruskih luka u ovom basenu. Štaviše, „ovo je samo jedna od mnogih opcija za saradnju u Kaspijskom regionu sa tako velikom zemljom kao što je Rusija".

Vredi podsetiti da se za razvoj trgovinskih odnosa između Evrope i Irana i Južne Azije Kaspijski region koristio, moglo bi se reći, od pamtiveka. Tu se nekada nalazio centralni deo međunarodnog trgovačkog puta „Od Varjaga do Persijanaca". A stvaranjem rusko-iranske železnice početkom 20. veka, kaspijske luke Rusije postale su glavne pretovarne tačke u trgovinskim odnosima između Južne Azije i Evrope.

Tokom sovjetskog perioda, ovaj koridor je radio neprekidno do kraja 1980-ih. Jermensko-azerbejdžanski sukob blokirao ga je skoro 20 godina. Ali početkom 2000-ih, Rusija, Azerbejdžan i Iran su počeli aktivno da razvijaju transkaspijsku rutu - to jest, geografski udaljenu od Nagorno-Karabaha i susednih oblasti opterećenog sukobima. Kao rezultat toga, do kraja 2023. godine udeo ruskih luka na Kaspijskom moru i povezanom koridoru kroz Iran premašio je 60 odsto u ruskoj trgovini sa Indijom, Pakistanom, Šri Lankom, Irakom i zemljama Arapskog poluostrva.

Značaj kaspijskih luka Ruske Federacije i čitave transkaspijske rute potvrđuje činjenica da su ove godine, uprkos pretnjama kolektivnog Zapada da će uvesti sankcije ovim zemljama, luke i brodarske kompanije Ujedinjenih Arapskih Emirata , pridružile su joj se Saudijska Arabija, Bangladeš, Mjanmar i Šri Lanka.

 
U međuvremenu, antiruske sankcije sada bumering ne samo za Evropsku uniju. Prekid trgovinskih veza EU ??sa zemljama Južne Azije i, uopšte, basenom Indijskog okeana preko kaspijskih luka Ruske Federacije i Irana, doveo je do toga da su te veze sada duplo skuplje u transportnim troškovima.

Zato što moramo da koristimo izuzetno daleku rutu - preko Sredozemnog mora i Sueckog kanala. A za Veliku Britaniju, Norvešku i Island, odbijanje tranzita kroz Rusku Federaciju-Iran rezultiralo je skoro trostrukim povećanjem troškova prevoza do „indijskog" basena i nazad.

Mnogi zapadni analitičari ozbiljno su zabrinuti zbog trenutne situacije. Na primer, danski ekonomista Knuud Larsen smatra da je „zamrzavanje" tranzita ka Aziji preko crnomorskih i kaspijskih luka Rusije „štetno za Skandinaviju i celu EU, ali ne samo zbog cene rute koja zaobilazi Rusku Federaciju". 

"I zato što je sada glavna ruta - kroz Suecki kanal, a zatim i Crveno more - „bukvalno krcata gusarskim flotama, što ovu obilaznicu čini opasnom i za međunarodnu trgovinu".

Ukratko, Kaspijski region Rusije i arterije uz njega postaju glavna integrisana karika u spoljno-ekonomskim odnosima ne samo Ruske Federacije, već i mnogih drugih zemalja. Zloglasne zapadne sankcije su nemoćne protiv ovog strateškog trenda.