(VIDEO) Rusi će moćnog "avaksa" zameniti još žešćom letelicom! Na nebu je prava zver

Višenamenski borbeni avioni i sistemi protivvazduhoplovne odbrane Oružanih snaga Ruske Federacije pokazali su se kao izuzetno efikasna sredstva za sprečavanje vazdušnih i raketnih napada neprijatelja tokom SVO.

Bilo da se radi o protivničkim lovcima, bombarderima, helikopterima, bespilotnim letelicama ili krstarećim raketama, ruski piloti i posade na zemlji su u ogromnoj većini slučajeva uspevali da osujete nameru ukrajinske vojske, presretanjem i obaranjem svih vrsta ciljeva u vazduhu.

Ipak, pored već pomenutih vazdušnih i kopnenih platformi, postoji još jedno sredstvo koje se često, nepravedno, zapostavlja kada se analizira učinkovitost vazduhoplovstva i PVO. Reč je o avionima za rano upozoravanje i kontrolu, bolje poznatim kao AVAKS (Airborne Early Warning and Control System Aircraft, AWACS), čija je primarna namena otkrivanje, identifikacija i praćenje ciljeva u vazduhu, kao i na kopnu i moru, na velikim dometima.

Ove letelice obavljaju i zadatke izviđanja, prikupljanja obaveštajnih podataka, komandovanja i kontrole, odnosno navođenja za borbene avione i bombardere, a sve informacije prenose se komandnim centrima i drugim umreženim sistemima i platformama. Okosnicu "avaksa" u ruskoj vojsci čine avioni "Berijev A-50", o kome je već bilo reči, međutim ruski konstruktori odavno rade na novom vazduhoplovu, poznatom kao A-100 "premijer" koji se trenutno nalazi u fazi ispitivanja.

Razvojni put "premijera"

"Berijev A-100" je novi ruski avion za rano upozoravanje i kontrolu, tačnije duboko modernizovanu verziju starijeg "avaksa" A-50 i njegove unapređene varijante A-50U. Kao i kod A-50, konstrukcija "premijera" zasnovana je na teškom vojnom transportnom avionu Il-76, tj. savremenoj modifikaciji Il-76MD-90A (Il-476), a sam razvoj pokrenut je 2006. godine.

Pored kompanije "Berijev" kao glavnog proizvođača, u izradi novog aviona učestvuje i "Radio-inženjerska korporacija Vega", a oba preduzeća su deo "Rosteha".

Prvi primerak A-100 napravljen je na osnovu aviona A-50 konstruisanog devedesetih godina, koji je sve do 2011. godine bio u operativnoj upotrebi. Nakon povlačenja iz upotrebe, započeo je proces modifikovanja i dodavanja savremene opreme, što je rezultiralo stvaranjem prototipa, odnosno tehnološkog demonstratora "premijera" sa oznakom A-100LL – "leteća laboratorija" (letaющaя laboratoriя).

Maketa "avaksa" A-100 u realnoj veličini prvi put je predstavljena javnosti tokom međunarodnog vojno-tehničkog foruma "Armija 2016", a iste godine 26. oktobra prototip je poleteo. Međutim, prvi let aviona opremljenog radarskim sistemom, senzorima i drugim uređajima obavljen je 21. aprila 2017, dok su ispitivanja pokrenuta dve godine kasnije.

Već 2020. godine najavljena je izgradnja drugog prototipa za testiranje, a ovaj primerak svoj prvi let sa uključenim radarom obavio je 10. februara 2022. godine. Očekuje se da će faza ispitivanja biti okončana tokom 2024. godine, dok bi isporuka prve ture novih letelica ratnom vazduhoplovstvu mogla uslediti iste ili 2025. godine.

Na osnovu dostupnih podataka, procenjuje se da će A-100 biti znatno efikasniji od svojih prethodnika, a razlog za to leži u savremenoj navigaciji i avionici, potpuno novom radaru, unapređenom pogonu i većem kapacitetu goriva.

Dimenzije i letne karakteristike

Budući da se zasniva na pomenutom "Iljušinovom" transportnom avionu, dimenzije A-100 su u potpunosti identične Il-476, pa tako dužina iznosi 47 m, raspon krila 50,5 m, najveća visina 14,76 m, dok je maksimalna poletna masa oko 190 tona. Pogon je takođe ostao nepromenjen, pa "premijera" pokreću dva para "Avidvigateljovih" dvoprotočnih turbomlaznih motora PS-90A-76, od kojih je svaki može porizvesti potisak od 142 kN.

Zahvaljujući naprednijim motorima A-100 može razviti veću maksimalnu brzinu (900 km/h) i ostvariti već domet bez dopune goriva (7.500 km) u odnosu na A-50, čija je maksimalna brzina 850 km/h, a domet 5.500 km. Plafon leta "premijera" je 13.500 m, dok autonomija iznosi 10 sati.

Novi "avaks" takođe na raspolaganju ima i sondu za dopunjavanje goriva u letu, zbog čega domet može biti znatno povećan, kao i broj sati provedenih u vazduhu. Ovaj segment ima veliki značaj u slučaju da je neophodno pratiti više ciljeva različitih vrsta na velikoj površini. Posada "premijera" sastoji se od 15 članova, koji su zaduženi za upravljanje avionom i sistemima za rano upozoravanje i kontrolu.

Novi radar, avionika i sistemi za elektronsko ratovanje

Glavni novitet u odnosu na prethodnike svakako predstavlja novi pokretljivi panoramski radar sa aktivnom faznom antenskom rešetkom (AFAR, odnsono Active Electronically Scanned Array, AESA) "premijer 476" (otuda i nadimak aviona), koji proizvodi gorenavedena kompanija "Vega". Radar je pozicioniran iznad zadnjeg dela trupa na specijalnom nosaču čime je omogućeno rotiranje, a za pun krug potrebno je oko pet sekundi.

Zahvaljujući malom vremenu neophodnom za pravljenje punog kruga, sposobnost novog radara za praćenje brzih ciljeva sa visokim stepenom manevarskih sposobnosti je značajno unapređena.

"Premijer 476" može koristiti mehaničko izračunavanje horizontalnog smera, odnosno ugla kretanja cilja, kao i aktivno elektronsko vertikalno skniranje, što dovodi do pokrivanja šireg spektra.

Radarski snop se može elektronski pokretati po elevaciji, dok se usmeravanje po azimutu obavlja uz pomoć mehaničke rotacije kućišta radara. Zbog najsavremenijih računara u sklopu radarskog sistema, A-100 može otkrivati, identifikovati i pratiti vazdušne ciljeve na tri ose, na udaljenosti do 600 km, dok je za kopnene i pomorske domet oko 400 km.

Istovremeno je moguće pratiti čak 300 ciljeva, a kao što je već pomenuto svi podaci od metama šalju se komandnim centrima na zemlji i pilotima borbenih aviona.

Takođe, postoji dve opcije praćenja stacioniranih i ciljeva u pokretu, odnosno automatski i "manuelni" režim, koji važi za bezbedniji kada je u pitanju sigurnost leta.

Kokpit A-100 opremljen je potpuno novim uređajima u sklopu avionike, a neki od njih su sistem prepoznavanja "prijatelja i neprijatelja" (Identification Friend or Foe, IFF), radiokomunikacioni uređaji sa satelitskom antenom za prenos podataka, koji omogućavaju vođenje raketa PVO na osnovu prosleđenih parametara, kao i digitalni sistem za navigaciju, sa opcijom automatskog upravljanja.

Procenjuje se da svi elektronski uređaji, uključujući i AFAR radar, koje A-100 ima na raspolaganju, teže oko 20 tona. U taj paket spadaju i sredstva za elektronsko ratovanje i protivmere, međutim za sada nema preciznih podataka o njima, budući da se avion i dalje nalazi u fazi testiranja.

Imajući u vidu rezultate koje je ostvario njegov prethodnik, nema sumnje da će "premijer" biti značajno pojačanje za Vazdušno-kosmičke snage, a njegovo testiranje u realnim borbenim uslovima bi moglo biti obavljeno upravo u sklopu SVO.