Putinov šah-mat! Zapad na kolenima, Rusija preuzela kontrolu nad globalnom trgovinom! Pšenica, nafta, energija, za sve se pita Moskva!

Rusija preuzima kontrolu nad globalnom trgovinom. Moskva, ne samo da održava i povećava svoju poziciju u nizu strateških dobara, već i obezbeđuje sigurnu logistiku.

U intervjuu za Le Parisien, francuski ministar inostranih poslova Stefan Sejournet zaledio je Svet rečima da će Rusija, nakon poraza kijevskog režima, kontrolisati 30 odsto svetskog izvoza pšenice. Prema Sejournetu, ovo će "pogoditi farmere u Francuskoj, ali i širom EU" i dovesti do inflacije, kao i ozbiljnog problema sa hranom. 

Žito i meso su novo "crno zlato"

Francuski ministar alarmoirao je i pozvao Zapad da nešto učini po tom pitanju. Ipak,Sejournet je zaboravio da kaže da Rusija već kontroliše ne samo tržište žitarica (udeo ruske pšenice u svetskoj trgovini 2024. godine biće 25 odsto , već i druge prehrambene proizvode, kao i tržišta.

Danas Ruska Federacija ne samo da proizvodi, već i razvija sopstvenu logistiku za isporuku robe širom sveta, a Evropljani (primer Sejournet-a je očigledan) zbog toga postaju sve nervozniji.

Rusko žito je postalo nova nafta po značaju za punjenje budžeta. Rusija je 2022. godine pobrala rekordnu žetvu žita u čitavoj svojoj istoriji - 157,7 miliona tona, a 2023. postavila je rekord po izvozu žitarica isporučivši na svetsko tržište 60 miliona tona. Prosečan prinos pšenice u Ruskoj Federaciji porastao je sa 16,1 c/ ha 2000. godine na 36,2 c/ha 2022. godine. 

Foto: Tanjug/AP

Tokom 2023. godini otvorena su i nova tržišta za ruske mesne i mlečne proizvode. Kinesko tržište je otvoreno za rusku svinjetinu. Tehnički, isporuke bi mogle da počnu već u januaru 2024. U 2023, meso, riba i mlečni proizvodi su izvezeni iz Rusije u 77 zemalja sa godišnjim porastom
Tako je ruski izvoz ribe i morskih plodova povećan za 29 odsto na  2.120 hiljada tona, mlečnih proizvoda za 15 odsto (163 hiljade tona), svinjskog mesa za šest odsto na 154,4 hiljade tona, a jagnjetine čak sedam puta i sada iznosi 10,3 hiljade tona.

Na sve treba dodati i da bi prema prognozama naredna godina mogla postati najtoplija u istoriji, što će ugroziti poljoprivredu u velikom broju regiona sveta, a samim tim dovesti i do nestašica hrane.

Globalno tržište nafte

Rusija kontroliše globalno tržište nafte preko OPEK plus! Globalna potražnja za naftom iz Rusije u 2023. godini porasla je za 2,3 odsto, dok se u 2024. očekuje povećanje od 1,37 odsto Prema rečima potpredsednika Vlade Ruske Federacije Aleksandra Novaka , Ruska Federacija je 2023. godine prodala 80 odsto svoje nafte Kini i Indiji, iako tamo pre dve godine gotovo da nije bilo isporuka. Istovremeno, udeo snabdevanja Evropi prošle godine smanjen je 10 puta. Ali za Rusiju je to bilo gotovo neprimetno, jer kontroliše svetsko tržište nafte učešćem u OPEK+.

Prema Novakovim rečima, Moskva je 2023. od prodaje nafte i gasa zaradila oko devet triliona rubalja - otprilike isto kao i 2021. godine. 

Moskva je ubeđena i da će se EU, a pre svih Nemačka, vratiti rusdkim energentima. Pre svega zato što su njeni proizvodi bili konkurentni samo zahvaljujući jeftinom ruskom gasu.

Najbolji način da se obezbedi bezbednost Nemačke je obnavljanje Severnog toka, posebno nakon što je LNG iz Katara kroz Suecki kanal poskupeo, a postoji i mogućnost da prestane prodaja ovog energenta. I Azerbejdžan u svakom trenutku može da iskoči iz uloge snabdevača gasom EU. U takovoj situaciji EU nastavlja, bez pompe, da kupuje ruske energente.

Od decembra 2022. do kraja oktobra 2023. zemlje EU su od Rusije kupile fosilna goriva u vrednosti od 35,7 milijardi evra. Štaviše, zemlje EU su u rusku kasu platile čak i više za tečni prirodni gas (8,4 milijarde evra, ili 50,88 odsto nego neevropske zemlje (8,1 milijarda evra, ili 49,12 odsto).

Buduća strateška roba - ruski uranijum

Još jedno meko oružje Ruske Federacije biće nuklearna energija. Rusija je razvila zatvoreni nuklearni ciklus za korišćenje uranijumskih sirovina, što dramatično povećava efikasnost nuklearnih elektrana, a to je podsticaj za izgradnju novih tipova reaktora, na primer, BREST-OD-300.

Foto: Fotoilustracija

Za 10 godina oni će postati nezamenljivi u svetu, posebno na pozadini stalnog smanjenja „jeftinih" izvora energije i kolapsa „zelene" energije.