Jednim potezom tokom vikenda, Donald Tramp je oslobodio Evropu iz okova američkog bezbednosnog balona. „Ne bih vas štitio, ja bih ih zapravo ohrabrivao da rade šta god žele", rekao je Tramp jednom evropskom lideru o tome kako će reagovati ako njihovu zemlju napadne Rusija. "Morate da platite!" dodao je on.
Nije važno šta je Tramp rekao o tome šta bi uradio ako druge zemlje NATO-a ne ispune cilj alijanse za potrošnju od 2 procenta ekonomske proizvodnje. Dovodeći u sumnju američku posvećenost NATO-u na tako direktan i fundamentalan način, on je efektivno zabio ulog u srce alijanse, piše kolumnista Politiko Metju Karničnig.
Gotovo da nije ni bitno da li će ponovo pobediti u ovoj fazi, jasno je da je Evropa ostala sama. Jedino pravo pitanje koje će izbori rešiti za evropsku bezbednost je trenutak raspada NATO-a. Naravno, Bajdenova administracija bi to osporila, tvrdeći da će NATO, ako aktuelni predsednik ponovo pobedi, biti siguran kao i uvek.
Evropa bi bila luda da prepusti svoju bezbednost nekolicini američkih glasača svake četiri godine
Ali koliko dugo? Veliki deo dosadašnje diskusije o Trampovim komentarima fokusiran je na konsenzus većine ljudi koji s pravom misle da bi to bilo protiv američkih interesa. Ali za Evropu u ovoj fazi to je gotovo nevažno.
Evropa bi bila luda kada bi svoju bezbednost prepustila hirovima oko 50.000 američkih birača svake četiri godine u tzv. sving države, odnosno koje ne glasaju dosledno za demokrate i republikance. Grubo rečeno, tačno 50.000 birača je napravilo razliku na prošlim predsedničkim izborima.
Realnost je da ko god pobedi u novembru, Trampov MAGA pokret će ostati faktor u američkoj politici još neko vreme. Ko može da kaže da Trampov republikanski naslednik neće nastaviti sa anti-NATO retorikom? To je rizik koji Evropa ne može da ignoriše.
Na Ameriku je postalo rizično računati
Čak i kao kandidat, Tramp je pokazao obim svog uticaja na Republikansku partiju, primoravši je prošle nedelje da blokira zakonodavni paket koji je uključivao još jednu rundu preko potrebne vojne pomoći Ukrajini. Kongres SAD može, ali i ne mora pomoći Ukrajini u budućnosti.
Suština je da je postalo rizično računati na Ameriku. Uzimajući u obzir šta je u pitanju - rizik od ruskog jarma - Evropi ne preostaje ništa drugo nego da počne da priprema plan B. Za sada su evropski lideri još uvek u fazi besa, odnosno poricanja.
- Svaki nagoveštaj da saveznici neće braniti jedni druge podriva našu celokupnu bezbednost, uključujući i onu SAD, i dovodi američke i evropske vojnike u povećan rizik - rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u saopštenju tokom vikenda, jednom od naleta slične izjave u kojima se kritikuje bivši predsednik.
OK, šta sad?
Tramp nije prvi američki predsednik koji se žalio na zaostajanje Evrope u NATO-u
Istina je da je Evropa samo sama kriva za blato u kojem je zaglavila. Tramp je godinama pričao o problemima NATO-a, ali jedva da je izmislio žanr. Američki predsednici još od Dvajta D. Ajzenhauera žalili su se da evropski saveznici opterećuju američku odbranu.
Ono što Evropljani ne vole da čuju jeste da je Tramp u pravu: koristili su NATO i nisu ga (dovoljno) platili. Štaviše, uvek je bilo nerealno očekivati da će SAD zauvek plaćati račun za evropsku bezbednost.
Foto: Shutterstock
Međutim, nakon što je Tramp izgubio od Bajdena 2020. godine, činilo se da se sve vratilo u normalu. Bajden, doživotni posvećenik transatlantskoj saradnji, nastojao je da popravi štetu koju je Tramp naneo NATO-u dozvoljavajući Evropljanima da se vrate u svoju zonu udobnosti.
Činjenica je da Evropa ne troši dovoljno na odbranu
Iako su ukupni odbrambeni izdaci porasli poslednjih godina u Evropi - kako bi trebalo, s obzirom na rat Rusije protiv Ukrajine - to još uvek nije dovoljno. Očekuje se da će samo 11 od 31 članice NATO-a ispuniti cilj potrošnje za 2023. godinu, na primer, prema sopstvenim podacima NATO-a. Nemačka, glavna meta Trampovog gneva, tek treba da dostigne 2 odsto. Ipak, verovatno hoće ove godine, makar samo zato što se nemačka ekonomija smanjuje.
Istina je da je Bajdenov topli zagrljaj ponovo uljuljkao Evropu u lažni osećaj sigurnosti. Umesto da primora industriju da pojača proizvodnju oružja i ponovo uvede regrutaciju u zemljama poput Nemačke, gde je ona ukinuta, Evropa se ugnezdila u krilo Amerike.
Nije iznenađujuće da je kontinent, sa svojim velikodušnim državama blagostanja i pacifističkim stanovništvom, krenuo putem najmanjeg otpora, sa značajnim izuzecima Baltika i Poljske.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu početkom 2022. godine, fokus nemačke nacionalne debate se pomerio sa rata na toplotne pumpe i masovnu migraciju. Čak i kada je zemlja povećala svoju podršku Ukrajini, javnost je imala druge stvari na umu. Tokom prošle godine, Rusija je pala sa prvog na sedmo mesto u percepciji pretnje Nemačke, prema studiji objavljenoj ove nedelje.
Foto: Shutterstock
Trampova izjava bi trebalo da pomogne Evropi da preorijentiše svoj strateški kompas
Trampova šokantna izjava trebalo bi da pomogne da se preusmeri evropski strateški kompas. Francuski predsednik Emanuel Makron mnogo govori o težnji za evropskom „strateškom autonomijom", ali njegova zemlja zapravo nije učinila ništa da to postane stvarnost.
Prvo treba rešiti nuklearno pitanje. Zahvaljujući Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, Evropa bi imala na raspolaganju oko 500 nuklearnih bombi, prilično skromno u poređenju sa skoro 6.000 ruskih bojevih glava. Međutim, nijedna od dve zemlje se nije obavezala da će ih koristiti za zaštitu ostatka kontinenta.
Rešavanje takvih problema je dugotrajno i komplikovano. Evropa ne treba samo da obnovi svoje armije, ona treba da reprogramira svoj kolektivni način razmišljanja. Kako se približava druga godišnjica neuspelog marša Vladimira Putina na Kijev, rat i njegove implikacije na evropsku bezbednost ostaju previše apstraktni za mnoge Evropljane, posebno one u zapadnoj Evropi.
Evropi ističe vreme
Čak i ako Evropa shvati realnost sa kojom se suočava, možda će biti kasno. Na papiru, Evropa, sa kolektivnom potrošnjom za vojnu koja je otprilike tri puta većom od Rusije i ekonomijom koja je mnogo puta veća, trebalo bi da bude u stanju da se brine sama za sebe. Problem je što Evropi ističe vreme.
Zamena onoga što bi NATO izgubio ako bi Amerika napustila trajala bi decenijama i koštala bi nebrojene milijarde. A većina evropskih lidera nije čak ni prihvatila stvarnu činjenicu da je američka zaštita već praktično nestala.
Zamislite, argumentacije radi, da je Tramp inaugurisan početkom 2025. i da je tog proleća Putin odlučio da testira odlučnost NATO-a maršom u Estoniju. Hoće li Tramp rizikovati nuklearni sukob sa Putinom zbog male Estonije? Već znamo odgovor.
Foto: Informer/Fotomontaža
Fundamentalnije pitanje je da li Evropljani uopšte imaju snage da se ujedine i brane bez Vašingtona da ga vodi. Istorija sugeriše da će se samo spustiti u haos. Setite se kako se Evropa nosila sa raspadom Jugoslavije 1990-ih.
- Evropa ne može ostati ujedinjena bez Sjedinjenih Država - rekao je Bajden u govoru u Senatu 1995. tokom bosanske krize.
- U Evropi ne postoji moralni centar. Evropa sada ima priliku da dokaže da je pogrešno. Ako uspiju, na tome će moći da se zahvale samo jednoj osobi - ističe kolumnista Politika.
Veće od 100 članova američkog Senata odobrilo je nacrt zakona o finansiranju „nacionalne bezbednosti" vredan 95 milijardi dolara sa 70 glasova za i 29 protiv. Iako je usvojen u Senatu, zakon sada treba da podrži Predstavnički dom, gde republikanci imaju većinu. Ipak, zasedanje senata obeležilo je nikad brutalnije pretnje ruskom Lideru Vladimiru Putinu, ali i lideru Kine Si Đinpingu, koje je uputio lider većine američkog Senata Čak Šumer!
Sjedinjene Američke Države su odbile sugestiju ruskog predsednika Vladimira Putina o prekidu vatre u Ukrajini, objavio je danas Rojters, pozivajući se na neimenovane izvore.
Trampove pretnje da neće braniti zemlje NATO-a u slučaju ruskog napada naterale su evropske predstavnike bloka da razmisle o reviziji njegovog sastava – a takve rasprave traju već nekoliko meseci, prenosi The New York Times.
Američki bokser Kevin Džonson, koji je nedavno kao i kanadski hokejaš Brendan Lajpsik dobio rusko državljanstvo, najavio je da će na izborima glasati za Vladimira Putina.
Ukrajina neće moći da pobedi Rusiju na bojnom polju čak ni uz podršku zapadnih zemalja, rekao je novinar Taker Karlson tokom intervjua sa američkim senatoromu Džejmsom Dejvidom Vensom.
Tokom Drugog svetskog rata, Sjedinjene Države su, po nalogu predsednika Frenklina D. Ruzvelta, prisilno premestile i zatvorile najmanje 125.284 osobe japanskog porekla u 75 identifikovanih mesta za zatvaranje.
Glavni američki vazdušni udar u februaru ove godine nisu bili na Jemen sa šiitskim Hutima, koji raketama srednjeg dometa prete civilnom brodovlju u Crvenom moru, već na Siriju i Irak, tačnije na istočne sirijske regione, gde borbe protiv ostataka takozvane Islamske države, još uvek traju, a predvode ih redovne trupe Damaska zajedno sa specijalnim jedinicama IRGC-a (Iranske revolucionarne garde).
Veće od 100 članova američkog Senata odobrilo je nacrt zakona o finansiranju „nacionalne bezbednosti" vredan 95 milijardi dolara sa 70 glasova za i 29 protiv. Iako je usvojen u Senatu, zakon sada treba da podrži Predstavnički dom, gde republikanci imaju većinu. Ipak, zasedanje senata obeležilo je nikad brutalnije pretnje ruskom Lideru Vladimiru Putinu, ali i lideru Kine Si Đinpingu, koje je uputio lider većine američkog Senata Čak Šumer!
Vršilac dužnosti predsednika Republike Ana Brnabić gost je emisije "Kolegijum" na Informer TV gde otvoreno govori o daljim potezima i budućoj političkoj borbi nakon jučerašnjih izbora.
U jednom noćnom klubu u Dubaiju osvanula je šokantna video poruka kojom se vođa "kavačkog" klana obraća doskorašnjem predsedniku, sada lideru opozicije Aleksandru Vučiću i slavi pobedu blokadera na izborima u Srbiji.
Ilija Srdanović, prvi na blokaderskoj listi koja je pobedila na oktobarskim izborima, po svoj prilici namera da se izvinjava političkom Sarajevu i političkom Zagrebu.
Marko Simov se oglasio na svom Instagram profilu i u emotivnom tekstu objasnio šta zaista predstavlja politika Aleksandra Vučića i zašto je borba za Srbiju iznad svakog uličarskog mešetarenja.
Sonja Biserko, osvedočena antisrpkinja i ideolog blokadera, jedna od najglasnijih promoterki takozvane Studentske liste, već je otkrila u kom smeru će se kretati blokaderska politika sada kada su se dokopali fotelja.
Član Glavnog odbora SNS Janko Langura oglasio se na svom Instagram nalogu uz snimak koji prikazuje haos i teror koji su blokaderi napravile nakon proglašenja izbornih rezultata.
Zbog napada na zgradu televizije Informer i promene programske šeme, emitovanje večerašnje epizode najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija je odloženo, a na programu naše televizije do daljnjeg će se emitovati specijalni program.
Marko Škara, učesnik Exatlona, govorio je o tome kako se oseća nakon lošeg početka tima i pet poraza, posebno imajući u vidu da je u toku muška nedelja.
Arheološki tim Narodnog muzeja u Pančevu treću godinu zaredom istražuje Bostanište u Banatskom Novom Selu, a najnovija otkrića daju sliku o životnom stilu ljudi koji su ovde živeli još u 7. veku.
Što je automobil moderniji i ima više bezbednosnih sistema, to vozač lakše upada u zamku lažnog osećaja sigurnosti koji ga može stajati života. Ovaj paradoks ima ime: Pelcmanov efekat.
Srpska pravoslavna crkva sutra proslavlja Prepodobnu mati Paraskevu, u narodu Svetu Petku, veliku zaštitnicu žena. Na taj dan devojke su uzimale mrvice slavskog kolača i čuvale ih, kako bi tokom noći saznale za koga će se udati.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 27. oktobra obeležavaju praznik Svete Petke, jedne od najpoštovanijih svetiteljki u našem narodu. Za ovaj praznik vezuju se brojni običaji i verovanja, a posebnu simboliku ima veče uoči same svetkovine.
Pripadnici policije u Sopotu uhapsili su u subotu uveče M. Z. (61) zbog sumnje da je počinio krivično delo nasilje u porodici, nakon što je u alkoholisanom stanju brutalno pretukao svoju majku R. Z. (83).
Cetinjaninu Vladislavu Paju Jabučaninu, privremeno je oduzeto 11 automobila i 26 umetničkih slika, a zabranjeno mu je raspolaganje zemljištem u katastarskoj opštini Konak, ukupne površine 13.411 kvadratnih metara, i suvlasničkim udelom od 1/20 u garaži površine 349 kvadrata.
Beogradska policija intenzivno traga za trojicom nepoznatih razbojnika koji su tokom vikenda u Surčinu opljačkali baku, odnevši joj veliku sumu novca, zlatni nakit, ali i psa.
Jasna Magdić (46) iz Jagodine, optužena da je 1. jula 2022. pokušala da ubije tadašnjeg muža Milana Magdića (50), zadavši mu čak 16 uboda kuhinjskim nožem dok je spavao u bračnom krevetu, pokušala je da izbegne robiju tako što je fingirala da je neuračunljiva!
Lazar Ristovski jedan je od najprepoznatljivijih glumaca domaće kinematografije, igrao je u kultnim filmovima, oprobao se kao reditelj, producent i pisac, a njegov životni put obeležili su veliki snovi, upornost i ljubav prema umetnosti.
Iza nekih holivudskih promašaja stoje desetine ili čak stotine miliona dolara gubitaka, pogrešne odluke producenata, skupi nastavci koji nikome nisu bili potrebni i filmovi u koje su studiji uložili ogromne pare, a publika ih nije prihvatila.
Dugometražni igrani film "Saligia" reditelja Petra Ristovskog imaće domaću premijeru 30. novembra u MTS dvorani, dok će se od 4. decembra naći u redovnoj bioskopskoj distribuciji širom Srbije.
Stare komode, trpezarijski stolovi i masivni ormari nose sentimentalnu vrednost. Godine upotrebe ostavljaju ožiljke, a jedno pogrešno čišćenje može nepovratno da ih ošteti. Uz samo nekoliko trikova, vaš omiljeni drveni komad može zasijati punim sjajem.
U braku su od 2005. godine, redovno se pojavljuju na važnim državnim događajima i žive u jednoj od najpoznatijih rezidencija na svetu. Međutim, iza zatvorenih vrata Bele kuće, život Donalda i Melanije Tramp navodno izgleda znatno drugačije od idilične slike koju javnost ima o jednom predsedničkom paru.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari