Makron je sam sebi presudio, Marin Le Pen preuzima Francusku?! I opet presudnu ulogu imaju Putin i Rusija!

Marin Le Pen je bila najglasniji glas u Francuskoj protiv inicijative slanja snaga NATO-a u Ukrajinu. Spor sa predsednikom Makronom jača njenu poziciju, a zapadni analitičari priznaju da ona ima najveće šanse da predvodi Francusku u narednim godinama.

Koliko je realno da Le Penova preuzme Pariz analizirale su RIA Novosti.

Glas miliona

- Makron pokušava da glumi vojskovođu, ali tako bezbrižno priča o životima naše dece. Govorimo o miru ili ratu u našoj zemlji - prokomentarisala je Le Penova izjavu francuskog predsednika na društvenoj mreži Ks (bivši Tviter). Kasnije je u Narodnoj skupštini (donjem domu parlamenta) održala poražavajući govor o Makronovim planovima.

- Potvrdom da slanje kopnenih trupa nije isključeno Emanuel Makron je napravio još jedan korak ka opštem ratu. Gospodine premijeru, da li ćete preneti predsedniku Republike glas miliona Francuza zabrinutih zbog ovih komentara - obratila se Le Penova šefu vlade i dobila ovacije i ne samo među istomišljenicima u frakciji Nacionalnog skupa.

U Francuskoj do sada nije bilo velikih studija o tome kako stanovništvo doživljava Makronovu militantnu inicijativu. Ali Le Pen teško da preteruje kada govori o "glasu miliona". Nacionalni skup (RN, ranije Nacionalni front) je veoma zastupljen u parlamentu: 88 poslanika od 577. Sociološka istraživanja pokazuju da politički značaj RN stalno raste.

Sve bliže pobedi

Februarska studija Francuskog instituta za javno mnjenje (IFOP) pokazuje da je Le Pen preferirani predsednik zemlje. Sledeći predsednički izbori su tek 2027. godine, a da su sada Le Penova bi u prvom krugu dobila 36 odsto glasova. Najbliži konkurent, premijer Gabrijel Atal, ima 22 odsto. U drugom krugu Le Pen bi dobila 51 odsto. 

Ovo je gruba verzija, uzimajući u obzir samo pristalice "Narodnog ujedinjenja". Osim njih, tu su i druge desničarske snage, poput stranke Rekonkista Erika Zemura, sa rejtingom od šest odsto. Jasno je da ovi birači ne bi otišli Atalu.

Ovo, međutim, nije iznenađenje. Direktor IFOP-a Žerom Furke je još u julu 2022. godine, nakon Makronovog izbora za drugi mandat, poručio da Le Pen ima šanse da postane predsednica. On je dodao da je trenutno scenario pobede Marin Le Pen RN nikada nije bio tako izvestan".

Desnica se učvršćuje

Poyicija Le Penove jača i nakon što je napustila mesto šefa Nacionalnog skupa. Trenutno je samo na čelu parlamentarne frakcije stranke, formalni lider RN je Džordan Bardela. Ali on nije postao sistemska figura desnice.

Le Pen je autoritativna i u Evropi. Oko nje se udružuju konzervativne snage EU, sarađuje sa mađarskim premijerom Orbanom, liderom uticajne italijanske lige Mateom Salvinijem i nemačkom Alternativom za Nemačku. Izbori za Evropski parlament biće održani na leto. Pošto su tamo osvojili većinu, konzervativci će moći da prilagode politiku Brisela.

Francuska je podeljena. Agencija Frans pres i brojne poznate novine RN nazivaju „krajnjom desnicom", dok druge publikacije preferiraju termine „populisti" i „nacionalisti". „
Žan-Iv Kami, specijalista za krajnje desničarske pokrete u Evropi iz istraživačkog centra IRIS, ističe da "Nacionalno udruženje" ne sprema povratak fašizma, da se pridržava zakona i aktivno učestvuje u demokratskom životu. 

Zastrašivanje ne funkcioniše

Bendžamin Hadad, poslanik iz predsednikove Renesansne partije, s slaže da više nema političkog smisla demonizovati RN. 

- Borimo se protiv njihove platforme i vrednosti. Smatramo njihove planove opasnim za zemlju i Evropu. Ali mislim da ne treba da uzimamo moralizujući pristup - to ne funkcioniše. Pozivanje na istoriju je manje efikasno od diskusije o programskoj tački po tački - kaže On.

Sam Makron se, međutim, našao u nezgodnoj situaciji nakon što je krajem 2023. glasao o predlogu zakona o imigraciji. Bilo je mnogo zajedničkog sa RN programom, a Le Pen je podržala zakon. 

Makronova „renesansa" takođe gubi i jer predsednikov štićenik, premijer Atal, nije uspeo da bude protivteža RN i mladom Bardeli. 

Glasanje o predlogu zakona o migraciji bilo je prekretnica u tom smislu. Le Pen je izašla iz tihe opozicije i stvari okrenula u svoju korist. Birači kojima je nedostajao njen otac je ne vide kao opasnu silu, već jednostavno kao političarku. 

- Ako je 2002. Žan-Mari Le Pen izgubio predsedničke izbore od Žaka Širaka pod sloganom "Za lopova, ali ne za fašistu", danas takva retorika ne funkcioniše - kaže Dominik Renije, direktor francuskog analitičkog centra Fondapol. 

- Strah od desnice je precenjen u javnom mnjenju. Ljudi misle da je Le Penova poput njih - kaže on.

Situacija u inostranstvu takođe ostavlja traga. Na primer, u Italiji, gde je premijerka Džordža Meloni na vlasti već godinu i po dana, pred izbore je često bila optuživana za fašizam i planove da uništi evropski poredak. U stvari, demonstrirala je umerenost i, ponekad, čak i očiglednu lojalnost Briselu. U takvim uslovima, centristima je sve teže da igraju na kartu "pretnje sa desne strane".