Optužili Putina da im se meša u izbore! Evropska unija na raskrsnici - glasanje za rat i protiv njega u Ukrajini

Aktuelni vladari u EU i njihovi ljudi u Briselu optužili su ruskog predsednika Vladimira Putina da se meša u izbore za Evropski parlament (EP), koji su u najvećem broju članica održani juče. Putin je okrivljen da širi "dezinformacije" pred evropske izbore, na kojima se zapravo glasalo za rat ili protiv njega u Ukrajini.

To je, prema ocenama stručnjaka, bila strategija vladajućih narodnjaka u EP za slučaj da izgube mesta u parlamentu i eventualno ne uspeju da formiraju većinu.

Žele mir i veći standard

Oko 373 miliona glasača u svih 27 država članica EU biralo je protekle nedelje poslanike EP, a izbori su završeni sinoć glasanjem u 21 zemlji, uključujući Mađarsku, Grčku, Nemačku, Francusku, Španiju, Poljsku, Rumuniju, Sloveniju, Litvaniju, Bugarsku i Estoniju. Oni su birali 320 poslanika, koji će imati mandat narednih pet godina, tokom kojih će krojiti politiku evropskog bloka.

Prema predizbornim anketama, u velikom broju zemalja EU, čak i u onim najvećim, očekuje se da pobede protivnici rata u Ukrajini i zagovornici vođenja nezavisne evropske politike, a ne one u interesu Amerike. Tako se, prema predviđanjima, očekuje da u Francuskoj pobedi Nacionalno okupljanje Marin le Pen, dok se u Nemačkoj veliki broj glasova predviđa Alternativi za Nemačku (AfD).

Sva ispitivanja javnog mnjenja urađena pred izbore govore da su građani EU na prvom mestu zainteresovani za mir na Starom kontinentu, zatim za poboljšanje zdravstva i povećanje životnog standarda, a da su im znatno manje bitni "zelena politika" i odnosi sa SAD, kojima su dosadašnje vlasti u Briselu davale prioritet.

Zbog toga je Brisel, na čelu sa šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, optužio Kremlj za vođenje kampanje dezinformacija, kojima navodno pokušava da naškodi aktuelnoj evropskoj vlasti. Tako je Evropska opservatorija za digitalne medije (EDMO), navodno nezavisna mreža za proveru činjenica formirana tek 2023, objavila da su dezinformacije o politikama ili institucijama EU činile 15 odsto sveg sadržaja u maju.

- Većina stranog mešanja u ove izbore dolazi od prokremljskih snaga, koje pokušavaju da oslabe evropsku podršku ratu u Ukrajini - ocenili su evropski "stručnjaci" za dezinformacije.

Posebni sektori

S obzirom na to, nekoliko zemalja EU, među kojima su Francuska, Poljska i Češka, formirale su posebne sektore u nacionalnim agencijama, koji se bore protiv "dezinformacija" i "stranog uticaja".

Međutim, analitičari kažu da je priča o Putinovom mešanju u evropske izbore izmišljena kako bi najbrojnija grupa u EP - Evropska narodna stranka (ENS), mogla da nađe izgovor za gubitak mesta u Parlamentu i eventualnog neuspeha da formira većinu u koaliciji sa nekim drugim grupama.

- Sve te priče o sajber-napadima i širenju dezinformacija imale su za cilj zatvaranje proruskih medija u EU. Dosadašnjoj vlasti u Briselu, kao i Americi, nije odgovaralo da se čuje bilo koja strana osim njihove. Stoga su optužbe na račun Putina da širi dezinformacije neosnovane i narodnjacima služe kao izgovor za eventualni krah - objašnjavaju stručnjaci.