Putin će za pet godina biti u stanju da ih uništi, hitan je vojni rok - ali poseban! Cure planovi Bundesvera

Boris Pistorijus, nemački ministar odbrane, predstavio je svoj koncept borbe protiv nedostatka regruta, pa bi u zamenu za obavezni, trebalo da bude uveden selektivni vojni rok.

Otkako je 2011. suspendovan obavezni vojni rok, Bundesveru nedostaje vojnika. Umesto da angažuje više osoblja, Bundesver je počeo da se smanjuje. U martu je statistika zabeležila samo 181.123 regruta.

To bi sada, prema planovima ministra odbrane Borisa Pistorijusa (SPD), trebalo da se promeni. Jer, nemačka je obećala NATO da bi do 2031. Bundesver trebalo da broji 203.000 vojnika, a kasnije možda čak i 240.000.

Ministar odbrane Pistorijus više puta je govorio kako bi Bundesver konačno trebalo da postane "spreman za rat". On pominje novu, preteću situaciju: "Rusija vodi rat", rekao je u sredu novinarima u Berlinu. Rusija će, kako je rekao, 2029. biti u stanju da napadne neku od članica NATO.

Ministar je proveo mesece usavršavajući svoj koncept nove vojne službe – i sada ga je predstavio u Berlinu. Ali, u njemu nema ni govora o obaveznom vojnom roku: "Predviđamo selektivno služenje vojnog roka. Za služenje vojnog roka potrebno je da budu odabrani najspremniji, najprikladniji i najmotivisaniji", objašnjava Pistorijus.

Problem – ograničena infrastruktura

Pistorijusov koncept ne podrazumeva dakle opštu vojnu obavezu. U početku, jedino što je obavezno jeste da 18-godišnjaci moraju da ispune jedan upitnik. Za žene je i to na dobrovoljnoj osnovi. Potrebno je da oni koji su kontaktirani objasne da li generalno bili voljni da služe vojni rok. To bi trajalo šest meseci, s mogućnošću produženja do 23 meseca.

Ministar procenjuje da će svake godine oko 400.000 muškaraca morati da ispuni upitnik. Nada se da bi četvrtina njih mogla da bude zainteresovana. Planirano je da će oko 40.000 kandidata biti pozvano na pregled, odnosno proveru fizičke i psihičke sposobnosti. To je onda takođe obavezno. Naravno, pravo da se naknadno odbije služenje vojnog roka i dalje postoji.

Ostaje nejasno pitanje kapaciteta. "Ograničavajući faktor", prema Pistorijusu, jeste ograničena infrastruktura: kasarne, instruktori, oprema. Procenjuje se da bi za postizanje cilja od 5.000 dodatnih regruta godišnje bilo potrebno oko 1,4 milijarde evra. Ministar računa i na povećanje broja rezervista, prvenstveno onih koji su služili pre 2011. godine. On želi da ih kontaktira i nada se da će povećati broj rezervista za 200.000 ljudi.

Foto: EPA

"Poludobrovoljni" vojni rok

Tim planovima dobrovoljne snage Bundesvera postaju sve manje dobrovoljne. Za Hans-Petera Bartelsa, međutim, Pistorijusov koncept može u stvari da bude samo prvi korak. On je predsednik Društva za bezbednosnu politiku, a prethodno je bio poverenik za odbranu nemačkog Bundestaga. Bartels u intervjuu za DW jasno kaže da za njega "samo upitnik ne rešava problem".

- Upitnik je tu da ga ispunite. A ako ste u nedoumici, ispunićete ga tako da vas više ne diraju. To će možda malo da promeni stvar, ali po pravilu ne menja ništa - smatra Bartels.

On uočava još jedan problem: princip pravednosti prilikom regrutacije, odnosno da se muškarci i žene ne smatraju jednako odgovornim. Prema ustavu, obavezna vojna služba u Nemačkoj trenutno pogađa samo muškarce.

- Ako biste hteli da postignete to što želi ministar, morali biste da promenite Ustav. I Pistorijus je toga svestan. Ovakav kakav je sada, njegov plan ne funkcioniše - kaže Bartels.

Ponovnim naoružavanjem Savezne Republike Nemačke sredinom 1950-ih, u vojnu službu regrutovani su muškarci s navršenih 18 godina. Ideja je tada bila da su vojnici - "građani u uniformi".

Na leto 2011. obavezni vojni rok u Nemačkoj je suspendovan, ali nije ukinut. U to vreme Bundesver je trebalo da bude smanjen, ali je trebalo ostaviti i mogućnost da se, u slučaju neke napetosti ili potrebe za odbranom, regrutovanje ponovo aktivira. Danas je Bundesver dobrovoljačka vojska u kojoj služe i žene. Ministar Boris Pistorijus od početka je kritikovao obustavljanje služenja vojnog roka, čak je to nazvao "greškom".

Foto: Shutterstock

Nemci žele vojni rok

Ako pitate Nemce treba li zemlji ponovo služenje vojnog roka, većina je mišljenja: "Da!" Nedavno istraživanje instituta za istraživanje javnog mnijenja YouGov za dnevnik "Velt" pokazalo je da je 60 odsto ljudi za opštu vojnu obavezu.

Političari su prilično rezervisano reagovali na koncept koji je Pistorijus predstavio – pogotovo u vladajućoj koaliciji socijaldemokrata (SPD), Zelenih i liberala (FDP). SPD-ov političar, ministar Boris Pistorijus, nailazi dakle čak i na otpor unutar sopstvene stranke. Kancelar Olaf Šolc bio je rezervisan od početka, a lider SPD-a Lars Klingbajl izjasnio se u korist nastavka oslanjanja na regrutovanje na dobrovoljnoj osnovi.

Zeleni koalicioni partner takođe je prilično skeptičan, a lider liberala Kristijan Lindner napisao je na Iksu: "Umesto nove obavezne službe, trebalo bi zainteresovati više ljudi za služenje u Bundesveru i ojačati rezervu."

Istovremeno, ministar je dobio načelnu podršku iz redova demohrišćanske opozicije (CDU/CSU) pri čemu se oni zalažu za više obaveza, a manje dobrovoljnosti.

Stručnjak za odbranu Hans-Peter Bartels ovako sumira situaciju: "Predloženi koncept nije pun pogodak. Pre se radi o početku promene koja nam ukazuje da nam je hitno potrebno još više promena."

Jasno je da su ideje ministra pre svega upravo to: ideje. Sada u stvari počinje prava društvena i politička rasprava o Pistorijusovom konceptu.