Na Zapadu ništa novo! Harisova će biti ista kao Bajden! Analitičari nezadovoljni novom kandidatkinjom!

Brojni analitičari pogotovo vojni, nezadovljni su opcijom da Kamala Haris bude na čelu Demokratske partije na predstojećim izborima, tvrdeći da će ona imati agresivnu spoljnu politiku poput aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena.

- Moramo biti uz Izrael - izjavila je tadašnja senatorka Kamala Haris uz zdrav aplauz na političkoj konferenciji Američkog izraelskog komiteta za javne poslove 2017.

- Naš odbrambeni odnos je kritičan za obe nacije. Zbog toga podržavam posvećenost Sjedinjenih Država da Izraelu pruže 38 milijardi dolara vojne pomoći u narednoj deceniji - dodala je Harisova.

Podrška SAD svom bliskoistočnom savezniku postaje sve kontroverznija kako se zvanični broj poginulih tokom višemesečne vojne operacije u Pojasu Gaze približava 40.000.

Demokratski aktivisti pokrenuli su kampanju za osvajanje stotina hiljada „neposvećenih“ glasova tokom partijskih predizbora ranije ove godine u znak protesta protiv podrške predsednika Bajdena Izraelu, dok su neke konzervativne ličnosti poput komentatora Takera Karlsona takođe dovele u pitanje stalnu podršku SAD.

Ali američko-izraelski odnosi ostaju član vere za ogromnu većinu zakonodavaca sa obe strane, primećuje urednik časopisa Kovert Ekšn, Džeremi Kuzmarov.

Autor se ove nedelje pojavio u Sputnjikovom programu Bakstori kako bi razgovarao o Harisovoj podršci zemlji i široj spoljnopolitičkoj viziji novopečenog demokratskog predsedničkog kandidata.

 

 

- Ovo je deo obrasca gde oni zapravo podrivaju demokratiju - rekao je Kuzmarov o kontroverznom procesu kojim je Demokratska stranka afirmisala Harisa kao svog kandidata, „jer je dugo poznato da je Džo Bajden bio lošeg zdravlja i postao senilan, a ipak je nastavio da ostane u trci.”

Proces predsedničkog nominovanja Demokratske stranke je dva uzastopna ciklusa potresao pobunjeničku kandidaturu senatora Vermonta Bernija Sandersa 2016. i 2020.

Samoproglašeni demokratski socijalista je otvoreno kritičan prema smeru stranke od 1990-ih, tokom kojih je sve više zacrtao poslovni, ekonomski neoliberalni kurs.

Kritičari tvrde da je odluka Vrhovnog suda iz 2010. godine kojom je poništen veći deo zakona Sjedinjenih Država o finansiranju kampanje učinila stranke još više zavisnim od podrške bogatih donatora i korporativnih interesa.

Demokratski lideri odgovorili su podržavši fiskalno konzervativne kandidate i na državnom i na nacionalnom nivou.