Japan robot-brodovi protiv kineske mornarice! Ključa u Istočnom kineskom moru, jedna varnica i svet čeka pakao!

Japan jača svoje pomorske kapacitete pomoću površinskih plovila bez posade (USV) kao odgovor na kineske agresivne akcije u Istočnom kineskom moru, označavajući strateški zaokret u odbrambenoj tehnologiji i američko-japanskom savezu.

Ovog meseca, Indo-pacifički odbrambeni forum (IPDF) je izvestio da Japanske pomorske snage za samoodbranu (JMSDF) unapređuju svoje pomorske sposobnosti dajući prioritet primeni USV-a, što se smatra značajnim poboljšanjem obaveštajne, nadzorne i borbene podrške.

IPDF kaže da ovaj strateški potez dolazi kao odgovor na ponovljene kineske upade oko ostrva Senkaku pod japanskom upravom u Istočnom kineskom moru. Na primer, izvor napominje da su u značajnom incidentu u junu 2024. kineska plovila ušla u japanske vode za rekordna 64 sata.

Stiven Nađ, profesor međunarodnih odnosa na Međunarodnom hrišćanskom univerzitetu u Japanu, istakao je IPDF-u važnost unapređenja svesti o pomorskom domenu u Japanskom moru, preko Tajvanskog moreuza i u Južnom kineskom moru.

On je istakao potrebu za protivminskim merama i protivpodmorničkim ratom kako bi se suprotstavili potencijalnim blokadama kineske Narodnooslobodilačke armije-mornarice (PLA-N).

IPDF kaže da bela knjiga o odbrani Japana iz 2024. naglašava važnost USV-a u jačanju nacionalne odbrane. Napominje da ovi brodovi mogu da rade autonomno i da su sigurniji i isplativiji od plovila sa posadom. Takođe se naglašava da je saradnja USV-a sa američkom mornaricom ključna za tehnološke inovacije.

IPDF napominje da je partnerstvo Japana sa JMU Defence Sistems isporučilo USV za testiranje na najnovijoj fregati klase Mogami JMSDF. U izveštaju se navodi da je fregata namenjena da služi kao matični brod za podvodne i minske brodove bez posade.

Štaviše, IPDF pominje da Japan izdvaja preko 160 miliona američkih dolara za istraživanje i razvoj u 2024. godini za prelazak na USV-ove koji podržavaju borbu i koji su sposobni za otkrivanje pretnji i prikupljanje obaveštajnih podataka sa naprednom tehnologijom za podmorničku navigaciju.

USV mogu pomoći Japanu da izjednači svoj vojni balans sa Kinom, koja je postepeno postala iskrivljena u korist ove druge u pogledu kvantiteta, a možda i kvaliteta.

U članku Japanskih novina iz jula 2024. , Kojiro Tanikava je istakao da, iako je Kina poslednjih decenija povećavala broj svojih ratnih brodova i poboljšavala njihove sposobnosti, sa 88 modernih fregata i razarača 2023. godine, broj borbenih brodova JMSDF ostao je oko 50 .

Takav jaz u brojevima može staviti Japan u nepovoljan položaj. Sem Tangredi ističe u članku Zbornika iz januara 2023. da je u pomorskom ratu izreka „kvantitet ima svoj kvalitet" istinita, jer istorijska analiza otkriva da je u 25 od 28 pomorskih ratova pobedila strana sa većom flotom.

Tangredi ističe da čak i kada suprotstavljene flote imaju sličnu tehnologiju, veća flota obično pobeđuje jer su tehnološke prednosti privremene i protivnici im se brzo suprotstavljaju.

On naglašava da u sukobima između bliskih pomorskih snaga, značajna veličina flote zajedno sa sposobnošću da se popune gubici često nadmašuju tehnološku superiornost.

Dovodeći u pitanje da li superiorna strategija, tehnologija ili obuka mogu nadoknaditi numerički nedostatak, Tangredi ukazuje na istorijske primere koji naglašavaju kritičnu ulogu mase u pomorskoj strategiji.

On osporava verovanje da manje, tehnološki napredne flote mogu da trijumfuju nad većim, naglašavajući tendenciju istorije da favorizuje stranu sa brojčanom superiornošću u pomorskom ratu.

U skladu sa tim, Toši Jošihara u članku CIMSEC-a iz juna 2020. pominje da bi do 2030. PLA-N mogao imati više od 450 brodova, dok JMSDF neće biti mnogo veći nego što je bio u vreme njegovog pisanja.

Jošihara kaže da Japan održava komfornih 45% prednosti u odnosu na Kinu u tonaži po borcu. Ipak, on kaže da bi ta prednost mogla biti kratkog veka jer Kina stavlja u službu više nosača, krstarica i razarača.

Što se tiče vatrene moći, Jošihara ističe da je Kina 2020. imala 75% više sistema za vertikalno lansiranje (VLS) od Japana i da kineske protivbrodske krstareće rakete znatno nadmašuju one u Japanu.

Dok USV-ovi mogu poslužiti kao zaustavna mera za rešavanje jaza u broju i vatrenoj moći, Tanikava kaže da je Japan sporo usvajao USV uprkos dokazanoj efikasnosti ukrajinskih USV-ova u Crnom moru u odnosu na ruske ciljeve. On takođe kaže da Japan nema USV-ove za napade.

Dok Japan može da rasporedi USV-ove kao multiplikator snage da nadoknadi svoj brojčano nedostatak u odnosu na Kinu, oni mogu učiniti više od poboljšanja svesti o pomorskom domenu, protivminskih protivmera i protivpodmorničkog ratovanja.

U članku CIMSEC-a iz marta 2023. , Kajl Kreg razmatra koncept „Svaki brod a grupa za površinsku akciju (SAG)", distribuiranu buduću arhitekturu snaga u kojoj svaki brod sa posadom može da deluje daleko jedan od drugog, okružen višestrukim VLS opremljenim i opciono sa posadom. Velika bespilotna nadzemna plovila (LUSV).

On veruje da će kombinovanje timova sa posadom i bez posade stvoriti moćnije SAG-ove od jednog broda sa posadom ili SAG-a sa posadom koji funkcioniše nezavisno, omogućavajući brzo podizanje oružja tradicionalnih pomorskih platformi i amfibijskih jurišnih brodova.

Kreg kaže da će koncept „Svaki brod a SAG" smanjiti zahteve za održavanjem i popravkama i rizike povezane sa radom u opasnim i spornim vodama. On dodaje da koncept premošćuje današnju USV sposobnost u nastajanju i autonomnu budućnost više USV-a.

Međutim, Kreg priznaje izazove u implementaciji koncepta „Svaki brod a SAG", kao što su budžet projekta i pitanja upravljanja, nedostaci u proizvodnji municije i integrisanje različitih linija napora za postavljanje sve sposobnijih i autonomnijih LUSV-a.

Japanski program USV mogao bi da bude centralna tačka za unapređenje već bliske američko-japanske pomorske saradnje. U septembru 2023. fregata JS Kumano, USS Oukland, USV Ranger i USV Mariner izveli su bilateralnu pomorsku vežbu u zalivu Sagami. Vežba je pozdravljena kao prilika za SAD i Japan da ojačaju istraživačke i razvojne napore USV-a.

Štaviše, Vincent Vroble pominje u članku Proceedings iz juna 2021. da bi, kako se SAD bore sa sve manjom vojnom bazom za brodogradnju , trebalo da dozvoli izgradnju USV-ova u savezničkim brodogradilištima kao što su ona u Japanu i Južnoj Koreji.

Vrobl raspravlja o prednostima i nedostacima tog pristupa, rekavši da omogućavanje inostrane izgradnje USV-ova smanjuje troškove i koristi napredne sposobnosti Japana i Južne Koreje u brodogradnji.

Međutim, on kaže da bi obezbeđivanje prava baziranja za USV bilo najvažnije, jer se održavanje ne može obavljati na moru, i da bi se ideja o izgradnji USV-a u savezničkim zemljama mogla suočiti sa jakim otporom velikih američkih brodograditelja i konzervativaca u američkoj vladi.