Kamikaza misija Kijeva, budalasti upad u Kursku oblast postaje smrtna opasnost po Ukrajinu i to iz tri razloga!

Pre skoro mesec dana, 6. avgusta, Ukrajina je izvršila veliki upad u rusku pograničnu Kursku oblast. Uprkos početnim uspesima, ova ofanziva je bila osuđena na neuspeh, piše za RT internešenel istoričar Tarik Siril Amar. Slanjem svojih najiskusnijih i najbolje opremljenih trupa u "nemoguću misiju", režim Vladimira Zelenskog nije se samo kockao već je prizvao siguran poraz.

Kijev je upadom u Kursku oblast oslabio sopstvenu odbranu od stalnog i ubrzanog ruskog napredovanja na drugim delovima linije fronta. Takođe je iznervirao svoje zapadne sponzore, koji su bili zbunjeni ovim rasipanjem oskudnih ukrajinskih resursa, koji su u mnogim slučajevima zapravo bili strani resursi.

Istina je da je Ukrajina uspela da nanese štetu, naročito civilima, ali cilj Kijeva da dođe do nuklearne elektrane Kursk i tako stekne "monetu za potkusurivanje" nije realizovan, navodi Siril Amar.

Tri ključna aspekta ovog tekućeg neuspeha su posebno važna!

Prvo, cilj operacije Kursk je bio da primora Moskvu da pregovara o okončanju sukoba pod ukrajinskim uslovima. Takođe je nagovešteno da je Kijev planirao okupira rusku teritoriju za kasniju zamenu. S obzirom na ruske vojne sposobnosti i rezerve, to je uvek bila bizarno nerealna ideja. Uz to, operacija Ukrajine u Kurskoj oblasti je proizvela suprotno: dalje učvršćivanje pozicije Moskve.

Drugo, drugi cilj ukrajinske ofanzive bio je da primora rusku vojsku da povuče snage sa drugih delova svoje linije fronta, posebno u oblasti grada Pokrovska, oko 50 km severozapadno od Donjecka. Ipak, ni to se nije dogodilo. Umesto toga, ukrajinske vlasti evakuišu Pokrovsk, a Rusija se sprema da zauzme grad. Uz to, Rusija ubrzano napreduje i na drugim mestima.

Treće, Kijev je svojim upadom preko ruske granice takođe želeo da pokaže da crvene linije Moskve nisu važne i da stoga Zapad, odnosno Vašington, ne treba da zanemaruje samo neke (kao do sada) već sve.

Konkretno, ukrajinsko rukovodstvo pokušava da nagovori odlazeću administraciju predsednika Džozefa Bajdena da dozvoli Kijevu da koristi američko oružje za još dublje udare na rusku teritoriju. Pored toga, Kijev takođe želi da Vašington dozvoli Britaniji i Francuskoj da učine isto sa njihovim projektilima.

Krajnja ironija je u tome da čak i da Kijev dobije dozvolu za dublje udare na Rusiju zapadnim oružjem, ovo ne bi spasilo režim Zelenskog. Ali to bi Moskvu učinilo još nepopustljivijom kada dođe do razjašnjavanja detalja poraza Ukrajine - i Zapada.

S obzirom na predvidljivu, a ipak šokantnu katastrofu kijevske "kurske kamikaza misije", nije ni čudo što kritike na račun njenih autora rastu, kako u Ukrajini, tako i van nje.

Ali ono što je posebno opasno za režim Zelenskog je činjenica da se te dve linije sada spajaju. U prošlosti su mejnstrim zapadni mediji štitili Zelenskog i njegov tim ignorišući njihove kritičare, posebno u Ukrajini. Ali stvari su sada drugačije. "Fajnenšel tajms" je, na primer, posvetio dugačak članak kritikama sa kojima se suočio ukrajinski lider.

I tu je, konačna ironija masovne ukrajinske vežbe autodiverzije: Ako će neko osetiti udare koji potresaju njegovu moć usled propasti "kurske kamikaza misije", to će biti Zelenski, a ne Putin. A Zelenski će imati samo sebe da krivi. Još jednom.