Osnivač Konstruktorskog biroa "Oko" iz Sankt Peterburga Andrej Ivanov rekao je za RT da će uskoro doći do pokretanja serijske proizvodnje drona kamikaze "privet-82hl" ("pozdrav" na ruskom jeziku), a prema njegovim rečima, ovaj model će moći da podigne do 10-12 kg tereta.
- Trenutno, kompanija završava pripreme za serijsku proizvodnju velikog FPV drona sa avionskim tipom pogona - 'privet-82hl'. Mislim da će to biti pokrenuto pre kraja jeseni. Glavna karakteristika nove bespilotne letelice je mogućnost da nosi do deset, a možda i do 12 kg korisnog tereta - rekao je Ivanov.
Predserijski prototip predstavljen je na međunarodnom vojno-tehničkom forumu "Armija-2024", a kao i druge bespilotne FPV letelice iz porodice "privet", novi uređaj će moći da leti na udaljenosti do 30 km, ali da istovremeno nanese više štete neprijatelju.
Podsetimo, danas je najsavremeniji proizvodni model "privet-82mk2", a u pitanju je verzija koja može da nosi bojevu glavu težine do 5,5 kg. Glavna razlika ovog vazduhoplova od sličnih letelica ogleda se u rasklopivim krilima, elektronskoj opremi ruske proizvodnje i sistemu upravljanja "bakla-1", koji je takođe razvio KB "Oko".
- Početni segment leta 'privet-82mk2' je automatizovan. Operater može podesiti određene parametre, ali skoro da ne utiče na kontorlu letelice. 'Privet' najpre dugo leti u nečujnom režimu, bez razmene podataka sa operaterom. Ovaj način upotrebe obezbeđuje njegovu slabu uočljivost - rekao je osnivač preduzeća iz Sankt Peterburga.
Prema rečima Ivanova, ovaj dron je napravljen od materijala koji su lako dostupni na civilnom tržištu, uz istovremeno zadržavanje aerodinamičkih karakteristika i čvrstine.
- Po dometu, 'privet-82mk2' se zapravo takmiči sa 'lansetom', iako je naš dron neuporedivo jeftiniji. Istovremeno, već smo suočeni sa potrebom povećanja doleta. U skladu sa tom potrebom ćemo i modernizovati ovaj dron - dodaje Ivanov.
On je naveo i da se ova letelica uglavnom isporučuje borcima dobrovoljačke jedinice "Espanjola", te da se uz njegovu pomoć izvode udari po komandnim mestima, mestima privremenog razmeštanja Oružanih snaga Ukrajine i radarskoj opremi na udaljenosti do 20 km ili više.
- Konstantno dobijamo povratne informacije. Stoga, mogu da kažem da neprijatelj trpi veoma značajnu štetu zbog napada takvih ružnih i jeftinih bespilotnih letelica. Trudimo se da u potpunosti iskoristimo potencijal FPV dronova avionskog tipa. Kao što realna borbena praksa pokazuje, uz obezbeđivanje relejnog prenosa ove vrste, dronovi kamikaze su u stanju da uspešno napadaju blisku pozadinuneprijatelja - naglasio je Ivanov.
Jeftino i efikasno
Kako je u razgovoru za RT rekao šef Međunarodnog centra za obuku bespilotne avijacije Maksim Kondratjev, "privet-82" je stekao zasluženu slavu kao jedan od najefikasnijih FPV dronova avionskog tipa.
- Kod razvoja 'priveta-82', KB 'Oko' je u potpunosti primenio dva principa - maksimalnu moguću jednostavnost dizajna i nisku cenu proizvodnje. Kada pogledate ovaj dron, mogli biste pomisliti da je ovo apsurdna rukotvorina. Istovremeno, njegovi dizajneri su briljantno osmislili aerodinamički dizajn. Rezultat je jeftina i izuzetno efikasna FPV kamikaza. To je upravo ono što ova vrsta tehnologije treba da bude - rekao je Kondratjev.
Pored dronova iz porodice "privet-82", u zoni SVO koriste se i drugi FPV dronovi avionskog tipa. Među njima je i kamikaza "molnija-1", sposobna da nosi teret težine tri do pet kg. Kako je saopštilo rusko Ministarstvo odbrane, koriste ga pripadnici grupe snaga "Sever" i marinci Pacifičke flote grupe snaga "Iostok".
Dron ima jednostavan dizajn i konstrukciju od metala, šperploče, drveta i polimera. Na primer, osnova trupa je napravljena od metalnih cevi, središnji deo je od šperploče, a krilo je drveni okvir sa omotačem od polimera. Let se vrši pomoću elektromotora sa vučnim propelerom.
Bojeva glava je ugrađena u nosni odeljak, a "molnija-1" je prilagođena za upotrebu kumulativne i visokoeksplozivne rasprskavajuće municije.
"Bespilotna letelica 'molnija-1' je jurišna bespilotna letelica avionskog tipa sa poboljšanom baterijom koja mu omogućava da dejstvuje po neprijatelju na udaljenosti do 30 km. Softver visokotehnološkog drona ima elemente veštačke inteligencije, što pomaže da se uspešno prevaziđu radio smetnje", saopštilo je u avgustu Ministarstvo odbrane Rusije.
Za zaštitu od neprijateljskog elektronskog ratovanja, dron se može prebaciti u režim autopilota, a autonomija leta iznosi 30-35 minuta.
Kako napominje rusko Ministarstvo odbrane, uprkos svom neupadljivom izgledu, "molnija-1" ima niz značajnih prednosti - sposobnost da leti dalje i nosi snažnije bojeve glave u poređenju sa konvencionalnim FPV dronovima.
U medijima se ova letelica često naziva mlađim bratom "lanseta", i to ne zbog spoljašnjeg izgleda, već zbog udarnog potencijala. Prema dostupnim podacima, u zoni SVO, ova letelica je uspešno pogađala artiljerijsko oruđe, oklopna vozila i automobile ukrajinske vojske.
Optimalna šema
Kako je u razgovoru za RT rekao generalni direktor Konstruktorskog biroa "Avianovacia" Sergej Tovkač, FPV dronovi avionskog tipa se ne isporučuju masovno u zonu SVO. Prema rečima stručnjaka, u borbenim dejstvima uglavnom se koriste "privet-82", "molnija-1" i neki manji modeli.
- Problem zasićenja fronta FPV avionima je visoka cena proizvodnje. U početku su mnogi pokušavali da koriste 3D štampanje i rade sa savremenim materijalima, ali su na kraju završili sa skupim, krhkim i preteškim bespilotnim letelicama. Samo jedan pristup je funkcionisao – kada su korišćeni najjeftiniji materijali, postignuta je velika brzina sklapanja i masovna proizvodnja - objasnio je Tovkač.
Ekspert je naveo da su najpogodniji materijali za proizvodnju avionskih FPV dronova polikarbonat, drvo, šperploča i metal.
Kako Tovkač predviđa, u bliskoj budućnosti će se broj ovakvih letelica kamikaza u ruskim trupama sigurno povećati.
- Situacija sa snabdevanjem FPV dronova avionskog tipa će se poboljšati. Prvo, optimalna šema za njihovu proizvodnju je već pronađena. Drugo, sada su dostupne bezbedne komunikacije na daljinu. Za podršku borbenih letova FPV aviona više nisu potrebni repetitori - naglasio je on.
Prema Tovkaču, trenutno postoji "renesansa u izradi bespilotnih letelica" zbog rastuće potrebe za povećanjem dometa uništavanja ciljeva upotrebom FPV dronova.
- Količina meta za klasične FPV dronove multikopterese znatno smanjila. To su uglavnom pešadija i vozila. Lov na tenkove, oklopna vozila i artiljeriju sada zahteva letenje na udaljenosti od najmanje 15-20 km. "Lanseti" obavljaju takve zadatke, ali to je bespilotna letelica sa autonomnim navođenjem i prilično je skupa za proizvodnju - objasnio je on.
Prema rečima Maksima Kondratjeva, avionski FPV dronovi mogu delimično da zamene "lanset" i ekvivalente sa više rotora.
- Možda postoji percepcija da su FPV dronovi samo multikopteri sa trupovima od 7,8,9 i 10 inča. Naravno, velika većina FPV dronova jeste takva. Koriste se za gađanje ciljeva na bliskim udaljenostima. Ali za napade u pozadini, kada morate da pređete liniju kontakta, potrebni su avionski FPV dronovi - rekao je Kondratjev.
Prema rečima sagovornika RT-a, bespilotne FPV letelice avionskog tipa imaju niz značajnih prednosti u odnosu na multikoptere. Na primer, oni mogu da lete veći deo puta u radio tišini, što smanjuje njihovu vidljivost i olakšava rad operatera.
- FPV letelice avionskog tipa nisu nužno tako upravljivi kao dronovi sa više rotora. Ali oni i dalje imaju više pozitivnih kvaliteta. Konkretno, operater je oslobođen potrebe da stalno interveniše u upravljanju kako bi stabilizovao dron. Uz to, protok vazduha koji struji ispod krila obezbeđuje pristojan dolet i mogućnost sprovođenja takozvanog slobodnog lova. Sve ovo zajedno omogućava da se FPV veoma efikasno koristi na udaljenostima od preko 15-20 km - zaključio je Kondratjev.
U moru rusofobnih izjava koje stižu sa Zapada često se navode rečenice obojene antiruskom propagandom, međutim, još uvek nijedan novinar nije pozvao na streljanje roditelja pred decom ukoliko gledaju ruske filmove i slušaju rusku muziku, do sada. Litvanski radio i TV voditelj Algis Ramanauskas u emisiji neironično je predložio tako nešto, pokazujući još jednom koliko daleko se može ići u mržnji prema svemu ruskom.
Ako Oružane snage Ukrajine napadnu staru rusku teritoriju britanskim raketama dugog dometa, Moskva neće oklevati da odgovori. Ruski politikolog Sergej Markov pretpostavlja da bi Oružane snage Ruske Federacije mogle udariti na vojne objekte u Velikoj Britaniji.
Zamenik vrhovnog komandanta Savezničkih snaga za transformaciju, NATO general Kris Badija, u intervjuu za "Kliks" poručio je da je uloga NATO-a ključna u suzbijanju ruskog malignog uticaja na Balkanu.
Neizvesnost raste na Zapadu jer „niko ne zna“ kako će Moskva odgovoriti na potencijalnu odluku Zapada da Kijevu dozvoli da koristi oružje dugog dometa za gađanje ciljeva na teritoriji Rusije, piše Vašington post.
Ukrajina još uvek nije dobila dozvolu ni od SAD-a ni od Velike Britanije za napade raketama dugog dometa na teritoriju Rusije, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, prema izveštaju agencije UNN.
Četiri dana nakon eksplozije velikih ruskih zaliha municije u gradu Toropcu na zapadu Rusije, udaljenom oko 500 kilometara od Ukrajine, ukrajinski dronovi su ponovo napali. Juče ujutru izveli su drugi napad na arsenale u Toropcu i izazvali veliku eksploziju u Tihorecku na jugu Rusije, oko 300 kilometara od linije fronta u Ukrajini. Sve više podataka ukazuje da Ukrajinci koriste svoju novu bespilotnu letelicu sa eksplozivnim punjenjem - „raketni dron“ "Paljanica" na mlazni pogon - za ove razorne napade.
Nepoznate osobe u Kijevu noću su zapalile nekoliko automobila pripadnika Oružanih snaga Ukrajine (OSU), prenosi u četvrtak ukrajinsko izdanje „Strana.ua“.
Američki predsednik Donald Tramp, ruski predsednik Vladimir Putin i kineski lider Si Đinping sastaće se u četvrtak, 19. novembra, u kineskom gradu Šenženu, potvrdila je Bela kuća.
Ruski predsednik Vladimir Putin predložio je organizovanje velike humanitarne operacije u Konstantinovki, na istoku Ukrajine, uz privremenu obustavu borbenih dejstava i učešće američkih i evropskih predstavnika.
Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da će vojnici evropskih zemalja, ukoliko budu raspoređeni na teritoriji Ukrajine, postati legitimne mete ruske vojske i da bi takav potez doveo do obnavljanja rata.
Penzionisani ruski general-pukovnik Leonid Ivašov oštro je kritikovao ruskog predsednika Vladimira Putina zbog rata u Ukrajini, poručivši mu da je rat već izgubio i da nije shvatio posledice njegovog pokretanja.
U Finskoj se menja raspoloženje javnosti prema Rusiji, a sve veći broj građana počinje da preispituje ono što su im političari i mediji godinama govorili o Moskvi i ratu u Ukrajini, izjavio je finski političar Armando Mema.
Američki predsednik Donald Tramp optužio je Volodimira Zelenskog da je još tokom prvog susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom pokazao veliko nepoštovanje prema Rusiji, ocenjujući da duboko neprijateljstvo dvojice lidera predstavlja jednu od najvećih prepreka za okončanje rata u Ukrajini.
Američki predsednik Donald Tramp najavio je da bi se 18. i 19. novembra u kineskom Šenženu mogao sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i kineskim liderom Si Đinpingom, a glavna tema istorijskih trilateralnih pregovora biće nuklearno razoružanje.
Izjava šefice evropske diplomatije Kaje Kalas da ruski predsednik Vladimir Putin nema pravo veta na pitanja evropske bezbednosti izazvala je oštru reakciju mađarskog analitičara Zoltana Koškoviča, koji je poručio da ona očigledno ne razume kako funkcionišu ratovi i mirovni pregovori.
Ruski predsednik Vladimir Putin odlučio je da značajno pojača delegaciju koja će 10. i 11. novembra pregovarati sa Sjedinjenim Američkim Državama i Ukrajinom u Abu Dabiju, šaljući dvojicu zamenika ministra spoljnih poslova, načelnika vojne obaveštajne službe i visokog oficira Generalštaba.
Ruski predsednik Vladimir Putin primio je hitnu poruku iranskog vrhovnog vođe Modžtabe Hamneija, koju mu je tokom nenajavljene posete Moskvi lično uručio sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana Mohsen Rezai.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
U moru rusofobnih izjava koje stižu sa Zapada često se navode rečenice obojene antiruskom propagandom, međutim, još uvek nijedan novinar nije pozvao na streljanje roditelja pred decom ukoliko gledaju ruske filmove i slušaju rusku muziku, do sada. Litvanski radio i TV voditelj Algis Ramanauskas u emisiji neironično je predložio tako nešto, pokazujući još jednom koliko daleko se može ići u mržnji prema svemu ruskom.
Glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević danas je došao u Policijsku stanicu Voždovac kako bi, u svojstvu oštećenog, dao izjavu povodom nasilnog upada u prostorije Informera 26. oktobra.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević dao je izjavu u policijskoj stanici na Voždovcu povodom divljačkog napada blokadera na redakciju Informera dan posle parlamentarnih izbora u Srbiji.
Pitanje Kosova i Metohije postaje jedan od prvih velikih političkih izazova za novu vlast u Srbiji, a izjave predstavnika Studentske liste, Nenada Rašića i funkcionera Srpske liste otvorile su ozbiljnu raspravu o tome kako će i ko ubuduće predstavljati interese srpskog naroda.
Lider Demokratske narodne partije Milan Knežević, oglasio se putem Instagrama u vezi podrške listi "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" na prethodnim izborima.
U emisiji koju vodi Ljiljana Smajlović gostovao je anarhista Ratibor Trivunac, koji je izneo niz uznemirujućih stavova o Draganu J. Vučićeviću, Informeru i aktuelnim društvenim dešavanjima.
Jovana Jemović našla se na meti kritika zbog političkog angažmana i povezivanja sa Studentskom listom, a u objavi koja se odnosi na nju postavljeno je pitanje da li će nekadašnji kadrovi Demokratske stranke u Narodnoj skupštini zaista zastupati interese naroda i studenata.
Plavi tim odneo je pobedu u večerašnjoj borbi za eliminaciju u Exatlonu, najvećem sportskom rijalitiju, koji se emituje na Informer TV, nakon uzbudljivog nadmetanja na poligonu Podmornica.
Tokom noći sneg je prekrio Zlatiborski okrug, pa se pokrivač od desetak centimetara formirao na Tari, Zlatiboru, Zlataru, Čajetini, Novoj Varoši i Sjenici.
Vukosav Đorđević iz Zaječara, najstariji stanovnik Srbije, preminuo je 10. novembra u 107. godini života, a široj javnosti bio je poznat i po susretu sa Aleksandrom Vučićem, kao i želji da se provoza brzim vozom "Soko", koju mu je tadašnji predsednik obećao i kasnije ispunio.
Policija u Kraljevu, u saradnji sa policijskim upravama u Nišu i Novom Pazaru, uhapsila je B. S. (54) iz Niša zbog sumnje da je izvršio krivično delo teška krađa, kao i D. X. (54) iz Raške, koji se sumnjiči da mu je pomagao u izvršenju ovog krivičnog dela.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave kriminalističke policije, Službe za suzbijanje kriminala, Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala i Policijske uprave u Pirotu, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Pirotu, uhapsili su M. B. (47), državljanina Turske, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljen promet akciznih proizvoda.
Pripadnici Sektora unutrašnje kontrole MUP uhapsili su sedam policijskih službenika PU u Boru zbog sumnje da su zlostavljali i mučili Srđana Jankovića i Dejana Dragijevića, koji su optuženi za smrt dvogodišnje devojčice Danke Ilić.
Pevačica Avril Lavinj postala je majka u 42. godini i na svet donela svoje prvo dete, devojčicu, a emotivnim fotografijama novorođenčeta koje je objavila na društvenim mrežama izazvala je veliku pažnju javnosti i pokrenula pitanja o identitetu svog partnera.
Glumac Slaviša Čurović kaže da je njegov lik prota Vasa Živković kojeg igra u seriji "Pupin" bio skroman čovek koji je prepoznavao mlade talentovane ljude i pomagao im da se školuju.
Veliki problemi sa Majkrosoftovim servisima izazvali su pravu pometnju među korisnicima širom sveta, a dok mnogi pokušavaju da pronađu način da obavljaju svakodnevne poslovne obaveze, društvene mreže preplavili su duhoviti komentari na račun ovog tehnološkog kolapsa.
Ljubitelji božićnog kaktusa koriste domaći rastvor od jabuke i vode za povremeno zalivanje, verujući da pomaže biljci. Ipak, za obilje cvetova presudni su odgovarajuća temperatura, svetlost i pravilna nega.
Izlazak video-igre GTA 6 izazvao je haos u kompanijama širom sveta, jer hiljade zaposlenih traže slobodan dan 19. novembra kako bi odmah zaigrali novi hit.
Muzička zvezda Jelena Karleuša i bivši fudbaler Duško Tošić ponovo su uspostavili kontakt na društvenim mrežama, a iza njihovog međusobnog zapraćivanja na Instagramu stoji njihova starija ćerka Atina.
Monah Stefan Rajčić javno je podržao boksera Veljka Ražnatovića nakon što je izbio skandal zbog kostima bubamare sa suknjicom koji je njegov najmlađi sin Isaija nosio u vrtiću u Titelu.
Slavica Rokvić, udovica pevača Marinka Rokvića, zablistala je na koncertu sina Nikole u Sava centru, gde je mladalačkim izgledom, osmehom i neverovatnom harizmom privukla veliku pažnju.
Pevačica Sanja Stojanović (40), koja se proslavila u "Zvezdama Granda", povukla se iz javnosti nakon što je njen tadašnji dečko objavio njihov privatni eksplicitni snimak, koji je ubrzo postao viralan i izazvao veliki skandal.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.