Duboka država se pita! I Trampa i Kamalu će slomiti gomila teških problema, svet ima nerealna očekivanja od novog lidera SAD!

Bez obzira da li će novi predsednik SAD biti Donald Tramp ili Kamala Haris moraće se suočiti sa problemima od čijeg rešavanja zavisi budućnost Sjedinjenih Država. Odnosi sa Kinom i Rusijom, ukrajinska kriza, rat na Bliskom istoku, budućnost saveza SAD sa Evropom, izazov globalnog juga, samo su neki od prioriteta.

Šta očekivati od sledećeg američkog predsednika? Da li će se složiti sa multipolarnim svetom u nastajanju ili će pokušati da do kraja održi liderstvo zapadnog sveta? Hoće li "duboka država" i dalje vući konce iz senke?! Odgovor na ova pitanja Kosmoloska pravda  je pokušala da sazna od poznatih politikologa.

Prioritet Vašingtona globalno liderstvo

Dmitrij Trenin, vodeći istraživač u Centru za međunarodnu bezbednost, ističe da će svaki novi predsednik SAD biti suočen sa problemom zaštite i, ako je moguće, promovisanja američke globalne dominacije.

- Prvi prioritet u tom pogledu je jačanje i proširenje sistema američkih saveza i partnerstava. To uključuje dalje jačanje američke kontrole nad saveznicima SAD, pre svega u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku. Kad je reč o Evropi novi predsednik će nastojati da veći deo finansijskog i vojnog tereta zaštite interesa kolektivnog Zapada (u stvari, Sjedinjenih Država) prebaci na zemlje EU - uz zadržavanje i jačanje kontrole Vašingtona nad procesom donošenje "kolektivnih" odluka - smatra Trenin.

U Aziji i Australiji, Bela kuća će, analizira ruski ekspert, raditi na jačanju i proširenju sistema savezništva unutar trouglova SAD-Japan-Južna Koreja i Vašington će nastaviti da uvlači NATO u Aziju i, naravno, razvijaju veze sa Tajvanom. Na Bliskom istoku, Sjedinjene Države će nastojati da povećaju svoj uticaj na Izrael i arapske saveznike i partnere.

- Najvažniji geografski prioritet američke spoljne politike biće "Indo-Pacifik". Vašington će nastojati, koliko je to moguće, da obuzda kineski ekonomski i tehnološki razvoj i ograniči uticaj Kine u svetu, pre svega u jugoistočnoj Aziji - jasan je on.

Kina, odnosno Azija je, ističe Trenin, glavni je strateški pravac spoljne politike SAD, ali i sukob sa Rusijom u Ukrajini ostaje vruće pitanje za Vašington. 

- Novi predsednik će pokušati da iskoristi sukob da oslabi Rusiju i dodatno potčini Evropu interesima SAD. Pogoršanje situacije u Oružanim snagama Ukrajine i smanjenje unutrašnje stabilnosti režima u Kijevu mogu naterati Belu kuću da predloži prekid vatre kako bi se dobila na vremenu za jačanje pozicije Kijeva i naknadno obnavljanje neprijateljstava. Odnos snaga u svetu očigledno se menja za sve, ali SAD se neće uklopiti u multipolarnost. Umesto toga, oni će povećati pritisak na zemlje globalnog juga da ograniče svoje veze sa Rusijom i Kinom. Borba će biti duga i tvrdoglava - analizira ekspert Centra za međunarodnu bezbednost.

Kina je vitalna pretnja Americi

Dmitrij Mosjakov, rukovodilac Centra za jugoistočnu Aziju, Australiju i Okeaniju iz Instituta za orijentalne studije Ruske akademije nauka smatra da za Sjedinjene Države Kina postaje vitalna pretnja.

- Kina ima gigantsku populaciju i široke ambicije i sada i najbrži tempo razvoja, ogroman finansijski kapital sa velikim mogućnostima za modernizaciju. Osim toga, "Nebesko carstvo" vrlo brzo povećava svoju vojnu moć. Jedno brodogradilište u Šangaju proizvodi više brodova od svih brodogradilišta u Sjedinjenim Državama. Kinezi su za vrlo kratko vreme udvostručili broj svojih balističkih raketa i raketa srednjeg dometa. Program izgradnje nosača aviona razvija se mahnitom tempom. Postoji jednako ambiciozan program za nuklearne podmornice. Kina jača svoju bezbednost i vodi je u okean. Postoje tačke oko kojih će porasti napetost - i Tajvan i Južno kinesko more - kaže Mosjakov.

Stoga je, nastavlja on, Sjedinjene Države na Filipinima postavljaju rakete srednjeg dometa usmerene na Kinu, a  o tome pregovaraju sa Japancima. Osim toga, glavne američke grupe nosača aviona idu u taj region i SAD formiraju novi vojni savezi, kao što je „azijski NATO".

- Trampova politika će po svemu sudeći biti oštrije antikineska, dok će Harisova biti manje oštra, ali i antikineska. Takvo je naprosto opšte raspoloženje američkog establišmenta - smatra ruski ekspert.

Sve manje Amerikanaca, dodaje on, je zainteresovano za ono što se dešava u Evropi, a Evropljani će još neko vreme održavati visok životni standard, mada sve teže. 

- Ipak, energija razvoja odlazi odatle. Sa ove tačke gledišta, naravno, razumljivo je američko viđenje Evrope kao područja koje neće imati primarnu ulogu u ovom svetu. Ni po resursima, i što je najvažnije - ni po duhu, ni po unutrašnjem potencijalu, koji postoje na istoku. To je jasno i Trampu i Harisovoj. Iako za sada Evropa ostaje region najmoćnijih američkih interesa jer moraju da brane stotine milijardi dolara američkih investicija, tamo su najveće američke kompanije i banke, a trgovina se meri bilijardama. Amerikanci u Evropi imaju lojalne saveznike u vladajućoj eliti i Vašington će sve to iskoristiti - ističe Dmitrij Mosjakov.