Na društvenim mrežama pojavio se snimak koji prikazuje dramatične promene u raspodeli teritorija u Siriji od početka rata 2011. godine pa sve do juče, kada je srušna vlast Bašara al-Asada.
U kratkom vremenskom okviru, video prikazuje kako su oblasti pod kontrolom sirijske vlade, pobunjeničkih frakcija, Islamske države (ISIS) i kurdskih snaga prolazile kroz neprekidne promene, od ključnih bitaka do potpunih gubitaka teritorije.
For those who don’t remember just how chaotic the Syrian Civil War was.
Rat u Siriji, koji je počeo kao protest protiv vlasti Bašara al-Asada, brzo se pretvorio u jedan od najsloženijih sukoba modernog doba, uključujući međunarodne sile, ekstremističke grupe i regionalne aktere. Ova retrospektiva donosi pregled ključnih trenutaka po godinama.
2011: Početak pobune
Mart 2011. - Inspirisani „Arapskim prolećem“, građani Sirije izlaze na ulice zahtevajući političke reforme i kraj vladavine Bašara al-Asada. Nakon što su protesti nasilno ugušeni, nezadovoljstvo prerasta u oružani sukob.
Krajem godine, osnovane su prve pobunjeničke grupe, uključujući Slobodnu sirijsku armiju (FSA), koje počinju da preuzimaju kontrolu nad delovima ruralnih oblasti.
Foto: Tanjug
2012: Eskalacija sukoba
Sukobi eskaliraju širom zemlje. Pobunjenici zauzimaju značajne delove Alepa, drugog najvećeg grada Sirije, dok vlada gubi kontrolu nad većim delom severne i istočne Sirije.
Decembar 2012. - SAD i evropske zemlje priznaju opoziciju kao legitimnog predstavnika sirijskog naroda, što dodatno komplikuje situaciju.
2013: Pojava Islamske države
Počinje uspon ekstremističkih grupa. Islamska država Irak i Levant (ISIS) preuzima kontrolu nad velikim delovima istočne Sirije i susednog Iraka.
Avgust 2013. - Asadov režim optužen je za korišćenje hemijskog oružja u predgrađu Damaska, što izaziva međunarodnu osudu.
Foto: Tanjug
2014: ISIS proglašava kalifat
Jun 2014. - ISIS proglašava „kalifat“ sa sedištem u Raki, zauzimajući ogromne teritorije u Siriji i Iraku. Pobunjeničke grupe i vlada su prinuđene da se suoče s novom pretnjom.
Oktobar 2014. - Počinje bitka za Kobani, gde kurdske snage uz podršku međunarodne koalicije predvođene SAD-om uspevaju da zaustave napredovanje ISIS-a.
2015: Rusija ulazi u rat
Septembar 2015. - Rusija započinje vojnu intervenciju u korist Asadovog režima, pružajući ključnu podršku sirijskoj vladi. Bombardovanja ruskih aviona preokreću tok rata u korist režima.
Decembar 2015. - Vladine snage pokreću ofanzivu na Alepo uz pomoć Rusije i Irana.
Foto: Shutterstock/Reuters
2016: Pad Alepa
Decembar 2016. - Nakon meseci opsade i intenzivnih borbi, vladine snage preuzimaju punu kontrolu nad Alepom, što se smatra prelomnom tačkom rata.
ISIS gubi teritoriju u Siriji, ali i dalje drži značajne delove na istoku zemlje.
2017: Poraz ISIS-a
Oktobar 2017. - Sirijske demokratske snage (SDF), uz podršku SAD-a, oslobađaju Raku, nekadašnju prestonicu ISIS-a.
Krajem godine, Asadova vlada konsoliduje kontrolu nad većim delom zapadne Sirije, dok se opozicione snage povlače u Idlib.
Foto: Tanjug/AP
2018: Ofanziva na Istočnu Gutu
Proleće 2018. - Vladine snage preuzimaju kontrolu nad Istočnom Gutom, poslednjim uporištem pobunjenika u blizini Damaska. Intenzivna bombardovanja izazivaju međunarodnu osudu.
Turska pokreće operaciju „Maslinova grančica“ i preuzima kontrolu nad Afrinom, regijom pod kontrolom kurdskih snaga.
2019: SDF protiv ISIS-a
Mart 2019. - Poslednje uporište ISIS-a u Baguzu pada pod kontrolu SDF-a, što označava kraj kalifata Islamske države.
Turska započinje ofanzivu na severoistoku Sirije, izazivajući povlačenje kurdskih snaga i kritike međunarodne zajednice.
Foto: Tanjug AP
2020: Zatišje i Idlib
Februar 2020. - Vladine snage uz podršku Rusije pokreću ofanzivu na Idlib, poslednje veliko uporište pobunjenika. Intenzivne borbe prisiljavaju stotine hiljada ljudi na bekstvo.
2021–2023: Status quo i povremeni sukobi
Rat ulazi u fazu niskog intenziteta, dok Asadov režim učvršćuje kontrolu nad većinom teritorije. Idlib ostaje pod kontrolom HTŠ-a, dok kurdske snage drže severoistok zemlje. Povremeni sukobi i izraelski udari na iranske pozicije održavaju napetost.
2024: Ofanziva HTŠ i kraj Asadove vladavine
Početkom decembra 2024. godine, džihadistička grupa Hajat Tahrir al-Šam (HTŠ) pokrenula je veliku ofanzivu na severu Sirije, usmerenu ka gradovima Alepu i Hami. Ova iznenadna akcija rezultirala je zauzimanjem gotovo cele teritorije pod kontrolom vladinih snaga, uključujući i glavni grad Damask. Vlast Bašara al-Asada je srušena, a Sirija je trenutno podeljena između proturskih snaga, proameričkih kurdskih snaga na severoistoku i ostataka Islamske Države.
Britanski Telegraf objavio je članak u kojem se lider džihadističke grupe Hajat Tahrir al-Šam (HTŠ), Abu Muhamed al-Džolani, predstavlja u potpuno novom svetlu – ne kao brutalni vođa terorističke organizacije, već kao politički pragmatičar i „državnik u nastajanju“. Ovo očigledno menjanje imidža jednog od najtraženijih džihadista na svetu izaziva ozbiljne kontroverze.
Usred pobune u Siriji, predsednik Bašar al-Asad iznenada je nestao iz javnosti, što je izazvalo brojne spekulacije o njegovoj sudbini. Mediji su pisali da je Asad mogao poginuti u avionskoj nesreći, ali to nije tačno, tvrdi ukrajinska vojna obaveštajna služba (DIU).
Abu Muhamed al-Džolani, lider islamističke koalicije koja je izvela munjevitu ofanzivu u Siriji i srušila vlast predsednika Bašara al-Asada, menja svoju retoriku. Umesto radikalne džihadističke terminologije, koristi umereniji jezik kako bi ostvario svoje političke ciljeve.
Izraelska vojska (IDF) započela je operacije zauzimanja pograničnih teritorija na okupiranim Golanskim visovima, u trenutku kada je vlast Bašara al-Asada pala. Ove akcije značajno menjaju geopolitičku situaciju na jugu Sirije.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Britanski Telegraf objavio je članak u kojem se lider džihadističke grupe Hajat Tahrir al-Šam (HTŠ), Abu Muhamed al-Džolani, predstavlja u potpuno novom svetlu – ne kao brutalni vođa terorističke organizacije, već kao politički pragmatičar i „državnik u nastajanju“. Ovo očigledno menjanje imidža jednog od najtraženijih džihadista na svetu izaziva ozbiljne kontroverze.
Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez, koji danima ne prestaje da izgovara skandalozne izjave na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića, priznao je da su tokom nedavne posete šefa naše države BiH "pratili svaki njegov korak", nakon čega je usledio obrt koji on nije očekivao.
Talas negodovanja izbio je u Poljskoj nakon nedavnih vesti o ruskom profitu od izvoza mineralnih đubriva, koji je Evropska unija pokušala potpuno da blokira u drugoj polovini 2025. godine.
Vojno-bezbednosni mehanizam koji su Zagreb, Tirana i Priština započeli potpisivanjem Zajedničke deklaracije o odbrambenoj saradnji u martu prošle godine mogao bi u narednoj fazi da dobije još jednog učesnika sa zapadnog Balkana - Crnu Goru.
Dok poštene građane maltretiraju blokadama, sami blokaderi vole da "odu na holidej“ i to, ni manje ni više, nego na hrvatskom primorju kao omiljenoj blokaderskoj destinaciji.
Ministar ekonomije u Vladi Hrvatske, Ante Šušnjar, uputio je sramotne i otvorene pretnje srpskom narodu, poručivši bez ikakvog srama da je Hrvatska spremna za nove zločine i pogrome – veće i strašnije od akcije "Oluja"!
Lider SNS i savetnik predsednika za regionalna pitanja Miloš Vučević oglasio se povodom specijalnog rata koji se vodi iz Hrtvatske naglasivši da politički moramo reagovati, a ne da ćutimo i klečimo.
I ovog dana samo jedna tema je bila od važnosti za uredništvo „Večernjih Novosti“ koje je u tim danima apsolutno pratilo državne prioritete u svom izveštavanju: priprema za potpisivanje Balkanskog pakta u mestu Bled u Sloveniji, odnosno, „Bledski razgovori“ kako je skup u međuvremenu nazvan.
Pojačan intenzitet saobraćaja zabeležen je od ranih jutarnjih sati na više graničnih prelaza, a najveće gužve formirane su na izlazu iz Srbije ka Hrvatskoj i Bugarskoj.
Prema merenjima u 8 časova, najtoplije jutros u Srbiji je na Paliću, gde je izmereno 28 stepeni, dok je najniža temperatura zabeležena u Sjenici sa čak 15 stepeni.
Tzv. kosovska policija je na administrativnom punktu Jarinje privela tri pripadnika MUP-a Srbije, od kojih je jedan zadržan na informativnom razgovoru, dok su druga dvojica puštena.
Od početka godine Srbiju su potresli slučajevi ubistava u kojima su se među osumnjičenima našli maloletnici, a te tragedije su ponovo otvorile pitanje maloletničkog nasilja i njegove prevencije.
Istaknuti srpski glumac Jovo Maksić je proteran sa ognjišta tokom operacije "Oluja" kojom je izvršeno etničko čišćenje Srba sa prostora Krajine, te je sad progovorio o najtežem periodu u životu.
Kompanija Nothing predstavila je nove CMF Clip Pro bežične slušalice, koje donose drugačiji pristup slušanju muzike zahvaljujući "clip-on" dizajnu. Umesto klasičnog umetanja u uho, ove slušalice se jednostavno pričvršćuju za ušnu školjku, pružajući udobnije korišćenje.
U bjuti svetu je sve popularniji "no makeup" trend - način šminkanja koji nežno naglašava prirodnu lepotu i ističe naše najbolje osobine, bez preopterećivanja kože.
Nakon što je snimak Miljane Kulić i Lazara Čolića Zole na plaži u Ulcinju preplavio društvene mreže oglasila se Marija Kulić i otkrila detalje susreta.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.