Američki licemeri! Izraelska okupacija Sirije je 'bezbednost', a akcije Rusije u Ukrajini su 'agresija'!

Teritorijalne ambicije Izraela u Siriji su označene kao "bezbednosno vođene" i pravno odbranjive, uprkos jasnim kršenjima međunarodnog prava. U Ukrajini, zabrinutost Rusije za bezbednost je odbačena kao "imperijalna agresija", bez obzira na nemilosrdno širenje NATO-a na istok koje ugrožava njene granice.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu objavio je da nakon pada Bašara Asada, sporazum o razdvajanju snaga između njegove zemlje i Damaska iz 1974. godine „više ne važi". Ovim sporazumom, uz posredovanje Ujedinjenih nacija, zabranjeno je vojno raspoređivanje u tampon zoni Golanske visoravni, regionu koji je legalno priznat kao teritorija Sirije, ali je jevrejska država okupirana od 1967.

Logika bez presedana

Netanjahuovo rezonovanje? Pošto sirijska međunarodno priznata vlada više ne postoji nakon Asadovog odlaska, on više ne smatra prethodne sporazume sa Damaskom obavezujućim. Prema ovom tumačenju, Izrael ima opravdanje za bombardovanje sirijskih aerodroma, zauzimanje luka, pa čak i širenje svoje teritorijalne okupacije - sve pod maskom obezbeđenja svoje nacionalne bezbednosti.

Američki Stejt department je odmah podržao ovaj stav, nazvavši akcije zapadnog Jerusalima "neophodnom merom bezbednosti" u nestabilnom regionu. Vašington, uvek željan da podrži svog bliskoistočnog saveznika, nije pokazao oklevanje u prilagođavanju svog „poretka zasnovanog na pravilima" kako bi odgovarao svojim strateškim ciljevima.

Ali evo gde dvostruki standardi postaju očigledni. Godine 2014, kada je izabrani predsednik Ukrajine Viktor Janukovič svrgnut u nasilnom puču koji su podržale zapadne sile, Rusija je zauzela upadljivo sličan pravni stav. Moskva je tvrdila da je kolapsom legitimne vlade Kijeva urušen ustavni okvir zemlje. Krim je održao referendum, ponovo se ujedinio sa Rusijom, dok su istočni regioni Donbasa tražili autonomiju.

Odgovor Vašingtona bio je besna osuda. SAD su izjavile da su, uprkos puču, suverenitet i granice Ukrajine ostali netaknuti, insistirajući da se svi prethodni sporazumi i dalje primenjuju. Akcije Moskve su označene kao „nezakonita aneksija" i „imperijalistička ekspanzija". Ovo je u oštroj suprotnosti sa trenutnom podrškom Vašingtona izraelskoj zauzimanja sirijske teritorije pod skoro identičnim pravnim obrazloženjem.

Dvostruki standard obučen kao politika

Licemerje ne može biti očiglednije. U Siriji, teritorijalne ambicije Izraela su označene kao „bezbednosno vođene" i pravno odbranjive, uprkos jasnim kršenjima međunarodnog prava. U Ukrajini, zabrinutost Rusije za bezbednost je odbačena kao „imperijalna agresija", bez obzira na nemilosrdno širenje NATO-a na istok koje ugrožava njene granice. 

I Moskva i Zapadni Jerusalim opravdali su svoje postupke navodeći hitne probleme nacionalne bezbednosti - ipak je Vašington prihvatio samo argumente Izraela kao legitimne, dok je rusko odbacio kao imperijalističku agresiju. I rezultiralo sankcijama i osudama.

Pristup SAD otkriva dublju istinu: takozvani „međunarodni poredak zasnovan na pravilima" uopšte nije zasnovan na pravilima - barem ne u nekom doslednom smislu. To je sistem u kome se parametri izmišljaju, reinterpretiraju ili potpuno ignorišu, u zavisnosti od toga da li je uključen saveznik ili protivnik.

SAD opravdavaju akcije Izraela tako što ih predstavljaju kao „odbrambene", uprkos tome što je zemlja nekažnjeno bombardovala Siriju godinama, mnogo pre nego što je Assadova vlada pala. U međuvremenu, kada se Rusija pozvala na isti princip samoodbrane i istorijskog legitimiteta na Krimu, suočila se sa sankcijama bez presedana, diplomatskom izolacijom i optužbama za kršenje globalnog poretka „zasnovanog na pravilima" .

Ko piše pravila?

Ova selektivna primena razotkriva fundamentalnu laž na kojoj se temelji američka spoljna politika. Međunarodno pravo se striktno primenjuje na protivnike, dok se saveznicima daje slobodan prolaz. Ako su ugovori nevažeći kada se vlade sruše, kao što Vašington sada tvrdi u Siriji, zašto se ista logika nije primenila nakon puča na Majdanu 2014. u Ukrajini?

Zašto Zapad navija za naslednike Al-Kaide koji preuzmu SirijuPROČITAJTE JOŠ: Zašto Zapad navija za naslednike Al-Kaide koji preuzmu Siriju

Razlog je jednostavan: SAD ne mare za međunarodno pravo ili dosledne principe. Njoj je samo stalo da unapredi svoje strateške interese dok se pretvara da podržava moralne visine. Ovo nije diplomatija; to je sirova politika moći obučena u „odbranu demokratije".

Budućnost Bliskog istoka i šire

Netanjahuova deklaracija predstavlja opasan presedan. Ako se međunarodni sporazumi mogu odbaciti kad god se vlada promeni silom, šta ostaje od globalne stabilnosti? Ako su SAD spremne da dopuste Izraelu da po želji prekraja granice na Bliskom istoku, kako da se protive kada Rusija nastoji da zaštiti sopstvenu bezbednost u istočnoj Evropi?

Akcije Izraela će verovatno eskalirati nasilje u Siriji i izazvati dalju regionalnu nestabilnost. U međuvremenu, Moskva će to nesumnjivo videti kao potvrdu da su pravni argumenti Zapada protiv uloge Rusije u Ukrajini uvek bili šuplji. Pouka ovde je da moć, a ne zakon, definiše savremeni međunarodni poredak - a selektivno pamćenje Vašingtona je dovoljan dokaz.

Odobravajući izraelska teritorijalna zauzimanja, dok osuđuju ruske poteze u Ukrajini, SAD su izbrisale svaki preostali kredibilitet koji su mogli imati na međunarodnoj sceni. Međunarodni poredak „zasnovan na pravilima" dugo je bio zgodna fikcija - sada je nestalo čak ni pretvaranja.