Katastrofa na pomolu, Rusi će ovo skupo platiti! Hazinovo proročanstvo zaprepastilo celu naciju, ovo nije smelo da se dogodi!

Od jula 2023. godine, regulator je postepeno povećavao ključnu kamatnu stopu kako bi obuzdao rast cena, što je dovelo do njenog skoka sa 7,5% na 21%. Iako je cilj bio stabilizacija finansijskog tržišta, posledice su dovele do ozbiljnih ekonomskih disbalansa koji sada prete da dodatno prodube krizu.

Prema Hazinovoj analizi, jedan od prvih efekata ovog povećanja bilo je naglo prelivanje novca iz privrede u bankarski sektor. Građani su masovno počeli da polažu novac na depozite jer su kamate na štednju konačno premašile stopu inflacije, omogućavajući im realne profite. Međutim, taj kapital je istovremeno nestao iz realne ekonomije, što je negativno uticalo na poslovnu aktivnost i ulaganja.

- Ovo je veštački stvoren finansijski sistem u kojem novac ne cirkuliše prirodno, a posledice mogu biti katastrofalne - upozorava Hazin.

Devalvacija rublje kao izlaz?

Hazin smatra da Centralna banka nema jednostavno rešenje za ovu situaciju. Jedna od opcija koja se pominje jeste kontrola povlačenja depozita iz banaka, ali on upozorava da bi takav potez izazvao paniku i urušio poverenje u finansijski sistem.

Druga mogućnost, koju vidi kao realniju, jeste devalvacija rublje na 120–130 rubalja za dolar do marta ove godine. On podseća da je kurs rublje već bio blizu te vrednosti, ali da je nepoznat faktor u nekom trenutku preokrenuo taj trend. Ako se devalvacija nastavi, to bi moglo izazvati novi talas inflacije zbog poskupljenja uvezene robe.

- Ako Centralna banka smanji kamatnu stopu kako bi podržala privredu, građani će povući štednju iz banaka, što može izazvati likvidnosnu krizu. Ako pak zadrži visoke stope, preduzetnici neće moći da podižu kredite, što vodi stagnaciji, pa čak i recesiji - objašnjava Hazin.

Kriza u ključnim sektorima

Efekti ovakve monetarne politike već su vidljivi. Građevinski sektor, koji zavisi od pristupačnih kredita, nalazi se u ozbiljnim problemima. Hipotekarne kamate su toliko visoke da se tržište nekretnina praktično zamrzlo, što lančano pogađa građevinske firme, proizvođače materijala i banke koje zavise od kreditnih prihoda.

Industrijska proizvodnja takođe trpi posledice zbog visokih troškova zaduživanja, a pad ekonomske aktivnosti sve je vidljiviji. Hazin upozorava da je strategija Centralne banke pod vođstvom Elvire Nabiuline fundamentalno pogrešna i da trenutno ne postoji rešenje koje bi bezbolno izvuklo sistem iz ovog ćorsokaka.

- Očekuje se da regulator pronađe balans između kontrole inflacije i podrške privredi, ali svaka odluka nosi ozbiljne rizike. Ako se ovako nastavi, Rusija bi mogla ući u period stagflacije – kombinacije visoke inflacije i ekonomske stagnacije, što je jedan od najgorih scenarija za bilo koju ekonomiju - upozorava Hazin.

Šta dalje?

Ukoliko Centralna banka ne pronađe efikasan izlaz, ekonomska nestabilnost mogla bi se produbiti, a finansijski sistem suočiti sa ozbiljnim pritiscima. Hazin naglašava da su vlasti u teškoj poziciji – svako rešenje nosi određeni stepen ekonomske i političke štete.

Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će doći do intervencije sa najvišeg nivoa i da li će trenutna politika monetarne restrikcije biti preispitana pre nego što izazove još veće probleme u ruskoj ekonomiji.