Slabo su zaštićeni, ali su beskrajno važni - bez njih savremeni život je nezamisliv! Podmorski kablovi su "ahilova peta" sveta!

Sabotaže na podmorskim kablovima, kroz koje prolazi oko 95 odsto globalnog saobraćaja podataka, sve su češće. Gde idu ovi kablovi, kome pripadaju? Kako bi mogli biti bolje zaštićeni?!

Sabotaža na podvodnim kablovima, za koju su SAD i Zapad odmah okrivili rusku "flotu u senci", dovela je globalnu komunikacionu infrastrukturu u centar pažnje. Kičma svetskih telekomunikacija je slabo zaštićena od namernog uništavanja, piše Dojče vele. Njihovu analizu prenosimo u celini!

Koji podmorski kablovi postoje?

Među važnim podmorskim kablovima su oni za prenos električne energije visokonaponskim jednosmernim strujama (HVDC), koji prenose električnu energiju na velike udaljenosti, na primer do ostrva ili za povezivanje vetroturbina na moru. Oni su efikasniji od sistema naizmenične struje.

Telekomunikacioni kablovi se sastoje od optičkih vlakana i prenose oko 95 odsto globalnog saobraćaja podataka, uključujući internet i telefonske pozive. Ovo se dešava uz minimalna kašnjenja signala. Tako otvaranje veb stranice iz Evrope u SAD traje oko 60 milisekundi, što je otprilike vreme potrebno da se trepne okom.

Pored toga, postoje specijalni kablovi za prenos podataka između data centara ili velikih mrežnih čvorišta, kao i visoko zaštićeni specijalni kablovi za vojnu komunikaciju ili istraživanje.

Sateliti nisu alternativa?

Samo mali deo međunarodni komunikacija odvija se preko satelita. Naime, podmorski kablovi mogu da prenose mnogo više podataka po nižim troškovima. Pored toga, satelitske veze su sporije i podložnije smetnjama.

Međutim, SAD i EU ulažu u satelitske tehnologije kao što su Starlink i program IRIS (Infrastruktura za otpornost, međusobnu povezanost i sigurnost putem satelita) kako bi stvorili sigurnije, alternativne kanale komunikacije.

Oko 1,4 miliona kilometara kablova je položeno širom sveta u približno 500 vodova. Ovi kablovi su toliko dugački da bi mogli da obmotaju ekvator 30 puta, a svake godine se postavljaju novi.

Većina kablovskih veza je na Atlantiku, između Evrope i SAD, kao i na Pacifiku, između SAD i istočne Azije. Međutim, ne postoji potpun globalni atlas koji pokazuje tačne lokacije svih kablova. Platforme kao što su submarinecablemap.com ili Telegeographi nude mape, ali bez preciznih informacija o lokaciji.

Mapa takođe pokazuje kritične tačke: oko 90 odsto saobraćaja podataka između Evrope i Azije prolazi kroz 14 kablova od jemenske obale. A 2024. tamošnji pobunjenici Huti nisu samo napali brodski saobraćaj već i tri linije podataka koristeći oteti teretni brod.

Ko postavlja podmorske kablove?

Ranije su tržištem dominirali provajderi telekomunikacija kao što su AT&T i China Telecom. Danas, međutim, velike tehnološke kompanije kao što su Google, Microsoft, Meta i Amazon masovno ulažu u podmorske kablove.

Google trenutno poseduje šest aktivnih podmorskih kablova i planira da izgradi još. Meta je uključena u 16 kablova i planira sopstvenu globalnu kablovsku mrežu. Za ovu Fejsbuk i Instagram grupu, oko 1,5 milijardi ljudi na afričkom kontinentu predstavlja veoma interesantnu ciljnu grupu.

Savremeni podmorski kablovi se sastoje od nekoliko slojeva: unutrašnji sloj se sastoji od optičkih vlakana koja koriste svetlosne impulse za prenos digitalnih informacija. Umotani su u zaštitne slojeve čeličnih žica ili čeličnog oklopa, polietilena i vodootpornih materijala. Oni štite kablove od ekstremnih pritisaka i uslova dubokog mora, obezbeđujući njihov životni vek od oko 25 godina.

Kako se polažu podmorski kablovi?

Geolozi i inženjeri određuju najbolju lokaciju, uzimajući u obzir prepreke kao što su rovovi, okeanske struje, ribolovna područja ili brodske rute. U Severnom i Baltičkom moru, oko 1,6 miliona tona potopljene municije iz prošlih ratova takođe predstavlja veliki izazov.

Tamo gde postoji opasnost po kabl, na obali ili u plitkim vodama, često se plugom za kabl kopa rov do tri metra dubine. Rovovi se ne zasipaju, to se dešava prirodno kroz morske struje.

U dubljim vodama, gde je rizik od oštećenja manji, kabl se često polaže direktno na morsko dno korišćenjem specijalizovanih plovila za polaganje kablova. Veliki podmorski kablovi prečnika većeg od 20 centimetara mogu da teže između 40 i 70 kilograma po metru zbog svojih zaštitnih omotača.

Udaljenost između broda za polaganje kablova i mesta gde kabl dodiruje morsko dno može biti i do osam kilometara. Važno je da je kabl tokom instalacije stalno pod naponom. Ako je napetost suviše mala, mogu se formirati petlje, a ako je previše zategnut, kabl može da pluta i lakše se pokida.

Oštećenje podmorskih kablova

Najviše štete nastaje povlačenjem ribarskih mreža ili sidra. Namerne sabotaže, kao deo hibridnog ratovanja, poznati su još od Hladnog rata. Amerikanci su još 1959. optužili Ruse da su ribarskim mrežama namerno oštetili podvodni kabl.

Špijunaža je takođe veliki problem, posebno ako kablovi pripadaju sistemskim rivalima kao što su Kina ili SAD, jer podmorski kablovi mogu biti prisluškivani ili presretnuti.

Popravka je komplikovana zbog ekstremnog pritiska i nepredvidivih vremenskih uslova. Specijalni uređaji mogu da izmere gubitak signala i tako lociraju oštećeni deo. U savremenim optičkim kablovima, oštećenja se mogu precizno locirati unutar 50 metara pod idealnim uslovima.

U zavisnosti od vrste oštećenja i dubine, ronioci mogu popraviti kabl u suvoj komori. U suprotnom, brod za popravku kablova pažljivo podiže kabl na površinu. Na brodu, tehničari zamenjuju oštećene delove kabla novim.

Ovo je veoma zahtevno jer sve veze moraju da funkcionišu besprekorno i u nepovoljnim uslovima. Nakon opsežnog ispitivanja, kabl se pažljivo ponovo polaže na morsko dno i, ako je potrebno, ponovo zakopava.

Međutim, u svetu postoji samo nekoliko brodova koji mogu da obavljaju takve popravke. A ponekad su potrebne nedelje ili meseci pre nego što se prekinuti kabl popravi.

Mere zaštite za podmorske kablove

Podmorski kablovi su dobro zaštićeni od prirodnih pretnji, ali često nedovoljno zaštićeni od namernih oštećenja od strane neprijateljskih država, tajnih službi ili terorista.

Upotreba podvodnih dronova i sistema akustičnih senzora mogla bi pomoći u otkrivanju potencijalne sabotaže u ranoj fazi.