Ukoliko na prevremenim parlamentarnim izborima u Nemačkoj pobedi blok Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije (CDU/CSU), a novi kancelar postane Fridrih Merc, odnosi između Berlina i Moskve mogli bi se dodatno pogoršati, ocenio je mađarski politički analitičar Georg Špetle za RIA Novosti.
- Fridrih Merc je ekonomista i mogao bi da učini mnogo za nemačku privredu. Međutim, mnogi strahuju da je previše naklonjen Ukrajini. Lično je dva puta obećao Volodimiru Zelenskom da će mu isporučiti krstareće rakete Taurus, koje bi Ukrajina koristila za napade na ruske gradove... Zato bi u kontekstu nemačko-ruskih odnosa bilo čak bolje da Olaf Šolc ostane kancelar - rekao je Špetle.
Podsetio je da su krajem januara vodeći nemački industrijalci apelovali na Šolca da preispita antiruske sankcije, budući da su one „izuzetno štetne za ekonomiju“, naročito zbog rasta cena energije.
Tramp neće dozvoliti Evropi da se vrati ruskom gasu
Analitičar smatra da će eventualna pobeda CDU/CSU i dolazak Merca na vlast značiti nastavak aktuelne politike prema Rusiji, bez promene kursa u odnosu na snabdevanje energentima.
- Ako Merc i CDU/CSU dođu na vlast, ništa se neće promeniti. Donald Tramp neće dozvoliti Evropi da se vrati ruskom gasu. Rekao je da će u tom slučaju uvesti carine na svu evropsku robu, uključujući nemačke automobile, jer je u interesu SAD da EU kupuje američki tečni prirodni gas (LNG) - objasnio je Špetle.
Podsetimo, aktuelni kancelar Nemačke Olaf Šolc je u decembru izjavio da dok god je on na čelu vlade, Nemačka neće slati vojnike u Ukrajinu niti isporučivati krstareće rakete Taurus, ukoliko bi to ugrozilo nemačku bezbednost.
Sa druge strane, Fridrih Merc, lider opozicione CDU/CSU i favorit na predstojećim izborima, izjavio je da u slučaju sklapanja primirja sa Rusijom pitanje slanja nemačkih vojnika u Ukrajinu treba rešavati „na osnovu konsenzusa, a ne kroz sukob sa Moskvom“.
Kada je reč o isporuci raketa Taurus, Merc je ranije tvrdio da SAD, Francuska i Velika Britanija već šalju Kijevu slične sisteme naoružanja, „a da zbog toga nisu postale strane u sukobu“. Prema njegovom mišljenju, isporuka raketa mogla bi „doprineti uspostavljanju mira u Ukrajini“.
Rusija: Isporuka zapadnog oružja Ukrajini je igra s vatrom
Zvanična Moskva smatra da snabdevanje Ukrajine zapadnim naoružanjem otežava pregovarački proces i direktno uvlači NATO zemlje u sukob.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov naglasio je da će svi vojni konvoji sa zapadnim oružjem za Ukrajinu biti legitimne mete ruskih snaga.
Takođe, Lavrov je istakao da NATO i SAD ne učestvuju samo kroz isporuke naoružanja, već i kroz obuku ukrajinskih vojnika na teritoriji Velike Britanije, Nemačke, Italije i drugih zemalja.
Kremlj je ranije upozorio da slanje zapadnog oružja Kijevu ne doprinosi mirovnim pregovorima i da će imati dugoročne negativne posledice.
Takođe, Moskva je istakla da bi dozvola Kijevu da koristi zapadne dalekometne rakete za udare na teritoriju Rusije dodatno podigla nivo tenzija.
Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je izjavio da se u zemljama NATO „ne raspravlja samo o mogućnosti da Ukrajina koristi zapadno naoružanje, već se faktički donosi odluka o direktnom uključivanju u sukob“.
Putin je naglasio da bi eventualno direktno učešće Zapada u sukobu značajno promenilo njegov karakter i da bi Rusija bila primorana da donosi odluke „u skladu sa novonastalim bezbednosnim pretnjama“.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski načinio je ozbiljnu političku grešku kada se odlučio za otvorenu kritiku američkog predsednika Donalda Trampa, što bi moglo imati teške posledice po Ukrajinu, piše bivši zamenik ministra spoljnih poslova i nekadašnji stalni predstavnik Ukrajine pri EU, Konstantin Jelisejev.
Dok Vašington sve intenzivnije pokušava da osigura pristup ukrajinskim rudnim bogatstvima, najnovije tenzije između američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog ukazuju na rastući raskol između dve strane.
Hrvatski premijer Andrej Plenković održao je danas sastanak ministara u Banskim dvorima kako bi definisao poziciju Hrvatske u novonastalim geopolitičkim okolnostima nakon odluke američkog predsednika Donalda Trampa o Ukrajini i Rusiji.
Francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer rade na planu koji američkog predsednika Donalda Trampa može odvesti u Treći svetski rat, piše portal Advance.
Evropu čekaju odlučujuće nedelje ili meseci u kojima će se, prema rečima nemačkog kancelara Fridriha Merca, odlučivati o očuvanju mira i slobode na kontinentu, dok je poručio da neće odustati od podrške Ukrajini uprkos sve težoj političkoj situaciji kod kuće.
Nemačka mora ponovo da kupuje jeftinu naftu i gas od Rusije i što pre da se uključi u mirovne pregovore sa Moskvom, poručila je kopredsednica Alternative za Nemačku (AfD) Alis Vajdel, čija je partija samo nekoliko dana ranije odnela ubedljivu pobedu na izborima u Saksoniji-Anhalt.
Ruska ambasada u Berlinu upozorila je da bi mesta razmeštanja nemačkih dalekometnih raketa usmerenih protiv Rusije mogla da postanu legitimni vojni ciljevi Moskve.
Danska bezbednosno-obaveštajna služba PET tvrdi da ruske službe više ne razmatraju samo teorijske mogućnosti za sabotaže u toj zemlji, već da aktivno i konkretno pripremaju operacije protiv danske odbrambene industrije.
Dvoje mladih državljana Ukrajine povređeno je kada je nedaleko od glavne železničke stanice u nemačkom Augzburgu eksplodirao za sada neidentifikovan predmet, nakon čega je policija blokirala šire područje i uključila stručnjake za eksplozive u istragu.
Rusija bi početkom naredne nedelje mogla zvanično da bude označena kao odgovorna za pokušaj napada dronom sa eksplozivom na aerodromu Lajpcig/Hale, posle čega Berlin sprema "opsežan" paket mera protiv Moskve.
Ruski raketni udar na područje Borispolja dok se nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful nalazio u Kijevu predstavlja „jasnu uvredu Nemačkoj“, ocenio je dopisnik nemačkog Velta Kristof Vaner.
Bivši ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fedorov, koga je predsednik Volodimir Zelenski smenio u julu, zatražio je da Ukrajina pronađe način da održi izbore čak i dok traje rat, čime je otvorio jedan od najozbiljnijih unutrašnjih političkih izazova za vlast u Kijevu od početka sukoba 2022. godine.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je danas na stvaranje Evropskog saveta bezbednosti i novog kriznog mehanizma po uzoru na član 4 NATO-a.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski načinio je ozbiljnu političku grešku kada se odlučio za otvorenu kritiku američkog predsednika Donalda Trampa, što bi moglo imati teške posledice po Ukrajinu, piše bivši zamenik ministra spoljnih poslova i nekadašnji stalni predstavnik Ukrajine pri EU, Konstantin Jelisejev.
U Specijalnom sudu za zločine na Kosovu i Metohiji u Hagu danas su izrečene prvostepene presude komandantima terorističke OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Kadriju Veseljiju i Redžepu Seljimiju.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nije isključio mogućnost da Srbija bude jedna od platformi za pregovore o okončanju rata između Rusije i Ukrajine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazao je fotografije jezivih zločina nad Srbima i nealbanskim stanovništvom za koje, kako je naveo, čelnici OVK ovom presudom nisu kažnjeni.
Ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali podelio je danas utiske nakon susreta sa Markom Stojićem, poznatim domaćinom iz Popučaka, koji se mesarskim zanatom bavi još od 1973. godine.
Blokaderka Slavica Filipovic koja se nalazi na 37. mestuna tzv. studentskoj listi, inače dobra drugarica teroristkinje iz Novog Sada Marije Vasić, za koju su srpski vernici fetišisti, pljuvala je pokojnog generala Ratka Mladića.
Predsednik SNS Miloš Vučević izjavio je da studentska lista nema nikakve veze sa studentima i da niko nije čuo šta je njihova politika kada je reč o Kosovu i Metohiji, ističući da smatra da je sve to jedna velika “mačka u džaku” za građane Srbije.
U duelu i poligonu koji se zvao "Mulj" snage su odmerile glumica Maja i profesorka srpskog jezika Nevena, a njihov okršaj imao je veliki značaj za konačan rezultat između Crvenog i Plavog tima.
Voditeljka "Druge strane Exatlona" Tijana Jović upitala je takmičare Crvenog tima šta bi poručili sebi sada, na samom početku ovog zahtevnog sportskog rijalitija.
Lider "Srpskih suverenista" Vukša Dragović, koji je razotkrio NVO hidru u Srbiji objavivši detaljan spisak nevladinih organizacija i načine njihovog finansiranja kroz brojke i detalje predstavio je NVO koje stoje iza blokaderskog pokreta.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ otkrivamo vam kako je blokader Vladimir Štimac ponovo pokušao da glumi revolucionara, o čemu su se domunđavali političarka u pokušaju Biljana Stojković zvana Dabrica i novinar blokader Galeb Nikačević, gde voli da boravi lider „maloprocentnog“ Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, sa kime tračari glumica blokaderka Anđelka Prpić…
U prethodnoj epizodi emisije „Na merama“ pokazali smo vam šta rade osvedočeni blokaderi Nenad Kulačin i Marko Vidojković kad misle da ih niko ne gleda, kako nekadašnji političar Žarko Korać pokušava da iz penzije diže tenzije, u čijem društvu se opušta modna kreatorka Verica Rakočević, zašto je glumac blokader Milan Marić „utripovao“ da je veća zvezda od Žan-Klod Vam Dama…
Domovi zdravlja ovih dana puni su dece zaražene virusnim i bakterijskim infekcijama. Tek što su se vratili u škole i vrtiće, a zaraza se brzo proširila i veliki broj mališana žali se na respiratorne ili stomačne tegobe.
Naučnici sa Tjumenskog državnog medicinskog univerziteta razvili su novu metodu za procenu potencijalnih rizika od metaboličkih poremećaja, koja se zasniva na analizi temperature ručnog zgloba.
Pred novu grejnu sezonu, računica pokazuje da razlika između najjeftinijeg i najskupljeg načina grejanja za isti stambeni prostor može iznositi i do 100.000 dinara godišnje.
Njagova Svetost Patrijarh srpski Porfirije i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski ugostili su danas u Hramu Svetog Save 56 učenika iz Hercegovine, koji borave u Srbiji povodom obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
Mališani iz čačanskih vrtića danas su imali priliku da upoznaju vatrogasce, vide njihovu opremu i vozila, ali i nauče kako da reaguju u slučaju požara.
Nikola Štimac osuđen je danas u Višem sudu u Beogradu na dve godine zatvora zbog toga što je 25. aprila na Zvezdari, u Ulici Milana Rakića pretukao Zorana Nedeljkovića (62), koji je preminuo mesec dana kasnije.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Nišu uhapsili su D. Đ. (36) iz ovog grada zbog sumnje da je izvršio krivično delo zlostavljanje i mučenje.
U teškom sudaru kombija i automobila, koji se dogodio jutros oko 6 časova kod Pančeva, na putu Dolovo-Mramorak, poginuo je putnik iz kombija N. N. (64), a vozač tog vozila M. A. (56) zadobio je teške povrede, dok su ostali putnici zadobili lake povrede.
Čuveni holivudski glumac Deni Devito rešio je da otvori dušu i priseti se zlatnih dana svoje karijere, ali i potpuno lulih i neobuzdanih zabava koje su obeležile snimanje kultne humorističke serije "Taxi".
Bivša rijaliti učesnica Milica Kemez prvi put je progovorila o ozbiljnim zdravstvenim problemima od pre dve godine, pa je spomenula i lažna prijateljstva.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.