Zašto studenti Informer prepoznaju kao neprijateljski mediji, a zapadno finansirane medije poput N1 kao svoje saveznike?

"Studenti FPN u blokadi poručili Informeru: Vi ste naš neprijatelj, ono što sledi neka vas brine“, naslov je koji se širi medijima.

Fokusiraćemo se na pitanje zašto naši demonstranti na ulicama prete domaćim medijima nazivajući ih svojim neprijateljima, a isti taj epitet ne pridaju i medijima finansiranim sa Zapada. Njih pogađa činjenica da jedni odbijaju da hvale njihove ulične aktivnosti dok ih drugi svesrdno u tome podržavaju. Da bismo probali da odgovorimo na to pitanje pozabavićemo se genezom učinka zapadnih medija na ovim prostorima, što je istorija o kojoj studenti verovatno ne znaju puno.Dakle zašto mediji poput N1 imaju interes da izveštavaju o protestima i da li ovde zaista možemo govoriti o objektivnosti medija.

U tom kontekstu referisaćemo na knjigu "Etika zapadnih medija| Slobodana Vukovića. To je knjiga koja duboko ulazi u ulogu zapadnih medija na ovim prostorima  i pokazuje kako su mediji oblikovali percepciju realnosti kroz selektivnu interpretaciju događaja. Autor razmatra način na koji zapadni mediji nisu neutralni posmatrači, već aktivni akteri u formiranju globalnih narativa, često u skladu sa političkim interesima najmoćnijih zapadnih zemalja. Ključna teza ove knjige jeste da mediji na Zapadu nisu "slobodni" u smislu objektivnosti i nezavisnosti, već da služe kao alat za ostvarivanje zapadnih geopolitičkih ciljeva.

Istorijski praćeno, Zapadni mediji aktivno su učestvovali u formiranju diskursa koji se kasnije pretvarao u "realnost" koju društvo prihvata. U kontekstu bivše Jugoslavije (od koje moramo krenuti) zapadni mediji su svojim izveštajima nekada "stvarali" sliku Balkana kao haotične, divlje regije koja je bila nekompatibilna sa evropskim vrednostima i demokratijom, čime su opravdavali vojnu intervenciju, sankcije i raspad Jugoslavije. Diskurs koji su zapadni mediji plasirali, prema Vukoviću, nije bio samo izveštaj o činjenicama, već selektivna interpretacija koja je odgovarala smanjenju uticaja Jugoslavije i jačanju zapadnog političkog uticaja u regionu. Godinama je dakle meka moć Pentagona prodirala na ove prostore baš posredstvom medija.

Foto: Privatna arhiva

 

U analizi koju autor nudi, ključno je ukazivanje na kontradikciju koja se javlja kada zapadni diskurs o "demokratiji", "multikulturalizmu" i "moralnom superioritetu" dolazi u sukob sa stvarnim političkim interesima Zapada. Iako se Zapad često predstavlja kao nosilac univerzalnih vrednosti, među kojima su sloboda, ljudska prava i multikulturni principi, stvarnost pokazuje da se ti principi često primenjuju selektivno to jest samo kada su u skladu sa geopolitičkim i ekonomskim interesima zapadnog kapitala. Da je pravde u zapadnim narativima bilo, odbrana bi principa demokratije počela odbranom Jugoslavije i Srbije.

Zapadni su mediji na krilima liberalne ideologije stvorili i koncept "balkanizma", koji možemo povezati sa njihovim prikazima Balkana kroz istoriju. Balkanski narodi su bili predstavljeni kao "drugorazredni" i "barbarski", što je bilo u suprotnosti sa "evropskim" i "civilizovanim" identitetom koji je Zapad sebi pripisao. Prema zapadnom diskursu, Balkanci su bili nasilni i netolerantni, naspram Zapada koji je bio uzor demokratije, racionalnosti i kulture. Ovaj diskurs je temeljio percepciju o Balkanu kao nestabilnoj i opasnoj regiji, koja se morala "civilizovati" kroz političke i vojne intervencije. Pozivi na civilizaciju su prisutni i ovaj put a ogledaju se u konstantnim apelima i peticijama upućenim međunarodnim institucijama.

U odnosu na pređašnji period, raspadom Jugoslavije, ratom na Kosovu i povlačenjem granica po meri Zapada, i medijski je diskurs evoluirao i prilagodio se novonastalim okolnostima. Istovremeno, zemlje bivše Jugoslavije su postepeno postale deo zapadnog narativa, međutim njihove nove identifikacije u evropskom kontekstu nisu nužno označavale istinsku promenu, to je bio samo proces "prepoznavanja" Balkana kao "zapadnog Balkana", čime su opet nametnute nove linije razgraničenja.

Nije slučajno da se događaji poput pada nadstrešnice ili Ribnikara, u Srbiji predstavljaju na jedan način, a na potpuno drugačiji način u nekoj drugoj zapadnoj državi. U Srbiji se svaka tragedija predstavlja kao direktna namera necivilizovane vladajuće elite koju je izabrao još manje civilizovan "krezubi" narod, dok je na drugim mestima takva tragedija slučajnost ili izuzetak. Često se ide i korak dalje sa izjavama da se neke pojave dešavaju „samo kod nas“ i nigde više. Primer „nasilja“ policije prema demonstrantima je jedna od tih situacija. Manje informisan čitalac bi ovih dana čitajući samo pojedine medije zaključio da se u drugim državama ne dešavaju pobune kao i da se one istog momenta (a ne posle četiri meseca) ne gase vodenim topovima i suzavcima.

Pitanje je da li izveštavanje N1 i sličnih medija o protestima možemo nazivati objektivnim izveštavanjem. Ovi se protesti prikazuju kao legitimni izrazi narodne volje. za demokratizacijom i slobodom. "Dešava se narod" česti su njihovi natpisi. S druge strane ostaje pitanje šta ćemo sa nešto više od dva miliona drugog dela naroda koji je glasao na izborima samo dve godine pre? Izgleda da zapadni mediji prozvoljno kao i njihovi finansijeri poništavaju demokratiju tamo gde im se ne sviđaju rezultati iste.

Možemo se zapitati da li bi ovi mediji na isti način pisali o protestima da su oni profilisani sa nekom jasnijom političkom idejom, na primer anti NATO  i anti EU programom? Zašto im baš odgovara da studenti "pumpaju" i "dinstaju" bez jasnih pretenzija na promenu strukture sistema. To je prelom gde se pravi razlika između revolucije i šarene revolucije. Zanimljivo je ovaj protest uporediti sa litijama u Crnoj gori. Tadašnja je težnja naroda za očuvanje svog duhovnog jezgra to jest Srpske pravoslavne crkve bila označavana kao "četnički podvig" dok se sada studenti pišu sa velikim S kao nedvosmisleni spasioci naroda.

Šarene revolucije, dakle, nisu rezultat dubokih ideoloških promena ili socijalnih preokreta, već su instrumenti za političku i ekonomsku transformaciju koja često favorizuje zapadne interese. Ovi protesti mogu biti masovni i sa velikim društvenim udelom, ali njihova priroda i podrška često odražavaju samo specifične političke ciljeve, dok stvarni efekti na društvo, stabilnost i demokratiju ostaju diskutabilni. Na primer, posle šarene revolucije u Ukrajini, brzo je došlo do sukoba unutar opozicije i političkih frakcija, a politička nestabilnost i ekonomski problemi nisu se rešavali, baš naprotiv. Slične posledice su viđene i u drugim državama, gde su takve revolucije rezultirale usponom novih autoritarnih režima i neuspehom u usmeravanju ka stvarnoj promeni.

Zapadni mediji imaju ključnu ulogu u oblikovanju narativa i percepcije stvarnosti u našim prostorima, često u službi političkih i geopolitičkih interesa zapadnih sila. Iako se predstavljaju kao objektivni izveštavači, u stvarnosti selektivno interpretira.

Autor kolumne je Katarina Antonić, diplomirani sociolog