Darko Obardović: Da li će Srbija izgubiti evropsku bitku za litijum?

Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu napisao je autorski tekst na temu litijuma i da li će Srbija izgubiti evropsku bitku za ovaj metal.

Autorski tekst Darka Obradovića, autora knjige Uticaj litijuma na stratešku bezbednost Srbije prenosimo u celosti: 

Od kada je pokrenuta tema podzemnog rudnika litijuma poznatijeg kao "Jadar" suočeni smo sa „otmicom“ debate o isplativosti i održivosti samog projekta. Mnoštvo neproverenih, lažnih i obmanjujućih informacija zamaglilo je samu suštinu potencijala koji litijum ima za Srbiju. U prethodne dve godine dok su u Srbiji neodgovorni pojedinci podgrevali paralelnu realnost i plašili narod litijumum, u Evropi se razvija 14 rudnika i 21 postrojenje za preradu litijuma.

Naš sused Mađarska uspela je da privuče investicije u vrednosni lanac litijum od najpoznatijih proizvođača baterija do proizvođača automobila. Francuska i Nemačka se takmiče u podsticajima proizvođačima. Dok su u Srbiji promovisali zabranu litijuma Finska i Nemačka su u ljutoj trci ko će prvi otvoriti evropski rudnik litijuma. Debate o održivom rudarstvu se nalaze u institucionalnim okvirima sa jasnim tehnološkim zahtevima, a kod nas se te debate nalaze na internetu i ulici.

Litijum nije pitanje samo industrije već razvoja u 21. veku. Poslovne i političke strategije zasnivaju se na dostupnošću kritičnih sirovina. Geopolitika litijuma otvorila je put ka Velikoj zelenoj utakmici. Kako raste potražnja i geopolitičko takmičenje, tako i zemlje sa značajnim rezervama kritičnih sirovina dobijaju na značaju i stiču prednost nad ostalima. Sa potencijalom od 58.000 tona litijuma i 285.000 tona borne kiseline godišnje, Srbija poseduje resurs s kojim bi mogla da značajno doprinese divrsifikaciji evropskih lanaca snabdevanja i na taj način poboljša svoj ekonomski uticaj. Time bi ujedno ojačala i sopstveno geopolitičko pozicioniranje, jer opredeljenost za kritične sirovine predstavlja i određivanje prema Evropskoj uniji kojoj Srbija kao dugogodišnji kandidat za članstvo teži.

Posle dve godine zagađane debate i širenja dezinformacija, polu-informacija I manipulacija ključno je pitanje da li hoćemo na pravi način da iskoristimo potencijal litijuma ili ne? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je bio vrlo precizan kada je izjavio da bi minimalna zarada iznosila 1000 eura. Na ovom mestu treba istaknuti da industrija povezana sa litijum kreira višegeneracijska radna mesta sa visokim zaradama. Evropska auto industrija je odabrala strateški pravac razvoja a on je automobili na električni pogon. U centru ove strategije nalaze se litijumske baterije. Srbija korišćenjem svog litijuma može proizvoditi srpske baterije za srpske električne automobile. Ovakva jedna tvrdnja nije ni fantazija ni mit. Evropske države ne štede ni novca, ni političkog uticaja a ne zaziru ni od subverzivnih aktivnosti kako bi stekle prednost nad drugima. Novi ekonomski sektor elektro mobilnosti oko sebe privlači nove investicije i visoko kvalitetna radna mesta.

Postojeće zvanične informacije i objavljene procene govore da električna mobilnost ima potencijal od čak 8% BDP-a Srbije. Nažalost, Srbija kasni da zauzme svoju vodeću poziciju u Evropi. Evropske države u potrazi za litjumom idu do dalekog Čilea, Mongolije i Centralno Afričke Republike. Kada je sve već tako, jedino pitanje koje treba da nas zanima jeste da li je održivo rudarstvo moguće sa najvišim standardom zaštite životne sredine?

Vidimo da je ono moguće u Evropi, dakle moguće je i u Srbiji. Najbolji način da saznamo jeste da se pokrene javna rasprava u okviru institucijalne procedure sa objavljenim Studijama o uticaju na životnu sredinu. U taj proces Vlada Srbije bi trebala da uključi najstručnije međunarodne i domaće eksperte kako bi se definisala rešenja koja su najbolja za Srbiju. Odbijanje projekta bi bilo neodgovorno i štetno, iracionalno ponašanje prema razvoju zemlje.

Za validne argumente se ne mogu uzimati izjave ostrašćenih pojedinaca koje se ne zasnivaju na naučnim i zakonom predviđenim metodologijama već na pseudo nauci pokupljenoj iz najdubljih ćoškova interneta. Korišćenje strateških resursa znači jačanje ekonomske moći, a time i nacionalne bezbednosti. Pre nekog vremena predsednik Vučić je jasno rekao da želi da se baterije prave u Srbiji, a na taj način Srbija će kontrolisati ceo lanac strateškog snabdevanja. Kompanija koja je uključena u projekat “Jadar” bi trebala što pre da nas obavesti kako se mogu postići najviši standardi današnjeg održivog rudarstva kao što to planiraju da urade Finska, Češka, Nemačka i Francuska.