Istražni organi otkrili zaveru koja povezuje blokade i rušenje Srbije: Sudija Majić delio naloge, Tatalovićka čekala dozvolu gazde, Proglas vukao konce

Hapšenje Luke Stevanovića otkrilo je da iza navodnog studentskog bunta stoji ozbiljna operacija u kojoj ključne uloge imaju sudija Miša Majić i novinarka Žaklina Tatalović. Takođe, istražni organi sada povezuju vrh Inicijative Proglas, profesore, tužioce i prozapadne medije sa koordinacijom blokada i pokušajem nasilne promene ustavnog uređenja.

Nakon što se Luka Stevanović, student Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, dobrovoljno predao Višem sudu u Beogradu i negirao krivicu za delo po članu 309 - nasilnu promenu ustavnog uređenja, istražni organi konačno su počeli da razmotavaju klupko. Iza "spontanog studentskog pokreta", kako su ga prozapadni mediji mesecima romantizovali, stoji ništa manje nego dobro organizovana struktura vezana za Inicijativu Proglas, sa NVO CEPRIS kao ključnom poveznicom.

Prema saznanjima iz istrage, upravo je Miodrag Majić, jedan od osnivača Proglasa i sudija Apelacionog suda, koordinisao "studentskim pokretom" u saradnji sa najbližim saradnicima iz obe organizacije, pre svega profesorom Pravnog fakulteta Miodragom Jovanovićem i tužiteljkom Bojanom Savović. 

Pored onoga što se dešavalo na terenu, istraga je pokazala i šta se dešavalo iza kamera. Nije tu bila građena nikakva posebna medijska mreža, mediji poput N1 i Nova S nisu izveštavali sa strane, oni su bili sastavni deo iste strukture, oni su proteste produžavali, pumpali i vodili kampanju u njihovu korist. I oni, kao i Proglas ili CEPRIS,  koje direktno stoje iza blokada, finansirani su sa istih adresa, od istih fondova i istih centara moći. 

I upravo zato, ponude novinarima nisu bile slučajne. Tako je Žaklini Tatalović, novinarki N1, ponuđeno mesto na "studentskoj listi". Tatalovićka je rekla da "želi", ali da mora da pita urednika, ali i vlasnika firme. Firme, ne redakcije. Takav odgovor je sam po sebi priznanje da zna gde radi i za čije interese radi. Tatalovićka je svesna da nije zaposlena u javnom servisu, niti u nezavisnoj novinarskoj kući, već u privatnoj firmi koja radi za privatne interese, političke i finansijske.

Foto: printscreen

Student Luka Stevanović, za koga je utvrđeno da je bio u direktnoj komunikaciji sa Majićem, dobijao je uputstva u realnom vremenu. Kako navodi naš izvor, on nije bio obični učesnik blokada,  već operativna veza između "viših struktura", konkretno Miše Majića, i studenata na terenu. 

Aktivnosti koje su se odigravale na terenu, a čija je aktivnost počinjala na društvenim mrežama, nije bila nimalo spontana, a najmanje "studentska ideja". Komunikacija između ljudi sa terena i onih koji su povlačili konce odvijala se uglavnom preko aplikacija kao što je Signal, ali i drugih sličnih platformi sa šifrovanom zaštitom.

Preko tih kanala slate su instrukcije - šta sledeće, kada, gde i kako. Izmenila bi se lokacija blokade, slogan na transparentu ili sadržaj objave na društvenim mrežama, sve po direktivi koja je stizala "odozgo". Ljudi iz Proglasa bili su u stalnom kontaktu sa nekoliko "aktivnih" grupa, slali im poruke, uputstva, materijale i jasna pravila ponašanja.

U procesu vrbovanja korišćene su institucionalne veze: fakultetske grupe, mentorski odnosi, NVO radionice i studentski programi. Savović je na pravnom fakultetu imala neposredan uticaj, a isto važi i za Jovanovića, kao i Ejdusa na FPN. Tu je napravljena prva baza aktivista. Istražni organi sada, zahvaljujući hapšenju Stevanovića i njegovoj ulozi unutar pokreta, raspolažu podacima koji potvrđuju da je čitav sistem bio koordinisan od strane ovih ljudi okupljenih oko Proglasa.

Foto: Tanjug

Dosad je najveći problem u sprovođenju zakona bio u reakciji pravosudnog sistema. Sudije i tužioci koji su uporno odbijali da procesuiraju uhapšene, koji su iste dane puštali na slobodu i ignorisali obim nasilja na protestima, u stvari su bili deo istog sistema. Neki preko otvorene podrške Proglasu, neki preko CEPRIS-a, neki direktno kroz rad u istim organizacijama koje su logistički stajale iza blokada.

Reč je o svesno razrađenom mehanizmu unutar samih pravosudnih institucija, sa namerom da se spreči bilo kakva kaznena politika prema organizatorima i učesnicima blokada, i upravo kroz to je omogućeno višemesečno nasilje, blokiranje saobraćaja, napad na javnu imovinu, fizički napadi na policiju i pritisak na građane.

Sada, kad su istražni organi došli do konkretnih dokaza, od poruka i uputstava, do svedočenja, više nema studentskih zavesa i izvlačenja. Iza blokada nisu stajali naivni studenti, niti spontani bunt. Sve je bilo u rukama dobro uigrane ekipe, politički motivisane, finansijski podržane i logistički uređene da iznutra udari na državu. I to ne simbolično, već na način koji se u zakonu zove pokušaj nasilne promene ustavnog uređenja.