Glavni javni tužilac VJT u Beogradu prijavio Povereniku za samostalnost Branka Stamenkovića

Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović podneo je Povereniku za samostalnost javnog tužilaštva zahtev za zaštitu od neprimerenog uticaja.

Kako se navodi - neprimeran uticaj izvršili su predsednik Visokog saveta tužilaštva (VST) Branko Stamenković i Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac i to na VJT u Beogradu, njega lično i javnog tužioca Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije koji postupa u predmetu formiranom povodom krivične prijave ministra pravde podnete protiv Stamenkovića zbog krivičnog dela Nesavestan rad u službi.

U zahtevu Nenad Stefanović je pozvao Poverenika da u skladu sa svojim ovlašćenjima iz Pravilnika o postupanju VST u vezi sa neprimerenim uticajem na rad nosioca javnotužilačke funkcije i javnog tužilaštva, predloži VST zakazivanje sednice na kojoj će se raspravljati o prijavljenom neprimerenom uticaju.

- Podsećam da je jačanje samostalnosti javnog tužilaštva glavno načelo proklamovano ustavnim promenama iz 2023. godine iza koga je jednoglasno stao kompletan sastav tadašnjeg Državnog veća tužilaca, a koji podržava i sadašnji sastav VST. Upravo zbog toga VST i Vi kao Poverenik treba da stanete u odbranu samostalnosti javnih tužilaca, čak i kada je ugrožavaju predsednik Saveta i Vrhovni javni tužilac - naveo je glavni javni tužilac VJT u dopisu.

Zahtev je podnet na osnovu člana 12. st. 1. tačka 19. Poslovnika o radu Visokog saveta tužilaštva i člana 3. i 7.  Pravilnika o postupanju Visokog saveta tužilaštva u vezi sa neprimerenim uticajem na rad nosioca javnotužilačke funkcije ili javnog tužilaštvo.

Podsećanja radi, krivična prijava ministra pravde, koji je po funkciji član VST, odnosi se na elektronsku sednicu koju je Stamenković, kao predsednik Saveta zakazao za 25. decembar 2025. godine, iako za to nisu bili ispunjeni uslovi – jer se radilo o stvari koja je zahtevala dostavljanje materijala i raspravu, kao i na donošenje nezakonitih odluka 26. decembra 2025. godine kojima je Stamenković odbio prigovore 6 birača (javnih tužilaca) zbog nepravilnosti na 4 biračka mesta, iako ih nije mogao doneti, jer čak ni na elektronskoj sednici VST za takvu odluku nije glasalo 8 članova Saveta, kako je to propisano Zakonom o javnom tužilaštvu.

Neprimeren uticaj zbog kojeg je podnet zahtev Povereniku se ogleda u sledećem: Izdajući saopštenje za javnost predsednik VST Branko Stamenković je optužio ministra pravde Nenada Vujića i glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu za pristrasnost na njegovu štetu, jer su se, kako je naveo, na krajnje negativan način do sada izjašnjavali o njegovom radu, te zbog, “spremnosti da se podnese lažna prijava i da se zloupotrebi Zakonik o krivičnom postupku”.
 

Foto: Tanjug Jadranka Ilić

U istom saopštenju Stamenković je glavnom javnog tužiocu VJT u Beogradu i postupajućem javnom tužiocu pripisao da su mu poslali poziv da bude saslušan u svojstvu osumnjičenog, što je, po njegovom mišljenju, učinjeno  “suprotno Zakoniku o krivičnom postupku pre utvrđivanja postojanja osnova sumnje”. Stamenković je dalje naveo da se 29. januara 2026. godine obratio Vrhovnom javnom tužiocu  Zagorki Dolovac, od koje je tražio da u smislu člana 23. Zakona o javnom tužilaštvu izvrši uvid u spise predmeta VJT u Beogradu, a potom predmet dodeli u rad drugom javnom tužilaštvu koje će, kako je Stamenković dalje naveo, “nepristrasno i u skladu sa zakonom doneti javnotužilačku odluku”.

 

Foto: ATAIMAGES

Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac je nakon toga istog dana od VJT u Beogradu dopisom zatražila da joj se neodložno dostave spisi predmeta, kom zahtevu se, kako je već saopšteno, nije moglo udovoljiti, jer ona kao Vrhovni javni tužilac i član VST po funkciji može biti pozvana kao svedok u ovom predmetu, budući da vrlo verovatno ima neposredna saznanja u vezi sa radnjama koje je na pomenutoj elektronskoj sednici preduzimao Stamenković.

​Iz navedenog proizilazi da su Stamenković i Dolovac pokušali da iskoriste hijerarhijsku nadređenost Vrhovnog javnog tužilaštva tako što će ovlašćenje iz člana 23. Zakona o javnom tužilaštvu upotrebiti suprotno njegovoj svrsi u cilju ometanja postupka protiv Stamenkovića, da bi se nakon toga primenom instituta supstitucije nadležnosti predmet dodelio u rad nekom drugom javnom tužilaštvu u Republici Srbiji, koje bi nakon toga donelo odluku po Stamenkovićevoj volji.

Pomenuto ovlašćenje ima svrhu da Vrhovnom javnom tužilaštvu omogući vršenje svojih nadležnosti iz člana 31. Zakona o javnom tužilaštvu, među kojima je praćenje rada i usmeravanje javnih tužilaštava u RS, proučavanje prakse tužilaštava i sudova, međunarodna saradnja itd, ali ne obuhvata pomaganje osumnjičenima za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti od strane javnih tužilaštava, pa makar ti osumnjičeni bili i najbliži saradnici Vrhovnog javnog tužioca.

Iako je u svom saopštenju Stamenković naveo da sumnja u pristrasnost postupanja VJT u Beogradu, on bi kao lice koje radi u javnom tužilaštvu skoro 30 godina, trebalo da zna da ZKP predviđa proceduru za zaštitu osumnjičenog koji smatra da je nosilac javnotužilačke funkcije postupao na njegovu štetu, ili da je pristrasan.

Foto: Tanjug Jadranka Ilić

Međutim, svojim obraćanjem Vrhovnom javnom tužiocu i zahtevanjem da izvrši supstituciju nadležnosti  Stamenković je zahtevao privilegovan položaj za sebe u odnosu na ostale prijavljene i osumnjičene koji tu mogućnost nemaju.Da bi se njegovoj želji udovoljilo bilo je neophodno da Vrhovni javni tužilac iskoristi svoje ovlašćenje iz člana 23. Zakona o javnom tužilaštvu i traži dostavu spisa na uvid na koji način je izvršila nedozvoljen pritisak na VJT u Beogradu.

 Takođe ​vid pritiska na VJT u Beogradu predstavlja i okolnost da je Stamenković  u svom saopštenju, koje je izdao u ime VST, koje nosi na sebi državni grb, oznaku službenog broja i overeno je službenim pečatom, optužio glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu i postupajućeg tužioca za nezakonit rad i pristrasnost na njegovu štetu, tvrdeći da krše ZKP time što ga pozivaju na saslušanje u svojstvu osumnjičenog, te navodeći da je to urađeno a da nije utvrđeno postojanje osnova sumnje da je izvršio navedeno krivično delo.

 Glavni javni tužilac je u dopisu Povereniku ukazao da ni na koji način nije postupao u ovom predmetu, niti je poslao poziv osumnjičenom, već je to uradio postupajući javni tužilac, zbog čega smatra da ga predsednik VST neosnovano pominje, te je istakao da VJT u Beogradu u ovom, kao i u svakom drugom predmetu, poštuje pretpostavku nevinosti.

- Okolnost da lice protiv kojeg je podneta krivična prijava i koje je pozvano u svojstvu osumnjičenog na saslušanje – za iznošenje svojih privatnih stavova povodom krivične prijave i radnji preduzetih od strane nadležnog javnog tužilaštva zloupotrebljava memorandum i službeni pečat VST, koje je garant samostalnosti javnih tužilaca i organ koji odlučuje o statusnim pitanjima javnih tužilaca, predstavlja neskriveni pritisak na javno tužilaštvo pomenuto u tom saopštenju - ocenio je Stefanović.

BONUS VIDEO: