BRZI OPORAVAK SRPSKE EKONOMIJE U 2021! Brnabić na EBRD panelu: Rast BDP će biti najmanje 6 odsto!

Srpska ekonomija se ove godine veoma brzo oporavlja od posledica korona krize i rast BDP-a Srbije će u 2021. biti najmanje šest odsto, izjavila je danas predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić na onlajn panelu Evropske investicione banke posvećenom posledicama pandemije

Brnabić je na panelu "Izgradnja bolje i ravnopravnije budućnosti: Glasovi regiona EBRD" (Building a Better and More Equal Future: Voices from the EBRD Regions) rekla da je Srbija u prvom kvartalu 2021. imala rast BDP-a od 1,7 odsto, što je trenutno najbolji rezultat u Evropi.

Srpska premijerka je podsetila da na čelu vlade od 2017. godine, kao i da je 2016. godine, kada je bila ministarka državne uprave započeta transformacija srpske ekonomije, od ekonomije zasnovane na radno intenzivnim poslovima i investicijama ka ekonomiji zasnovanoj na inovacijama i znanju.

"To nam je veoma pomoglo kada je nastupila korona kriza, pošto je naša eknomija postala dosta stabilnija i otpornija. Srbija je bila pogođena krizom, ali ne tako kao većina zemalja EU", naglasila je Brnabić.

Kaže da je srpska ekonomija pokazala da veliku otportnost kada je reč o sektoru usluga i IT-a.

Foto: Tanjug/VLADA REPUBLIKE SRBIJE/ SLOBODAN MILJEVIC

Ona je naglasila da je država odragovala veoma efikasno na izazove tokom kovid krize, sa do sada ukupno tri paketa pomoći privredi i građanima, čime su obuhvaćena ne samo mala i srednja već i velika preduzeća, kao i da je bila obezbeđena direktna finansijska pomoć građanima.

U 2020. srpski BDP je pao samo 0,9 odsto, što je bio drugi najbolji rezultat u Evropi, dodala je premijerka Brnabić.

Istakla je da je država Srbija kroz tri paketa pomoći privredi i građanima dala oko osam milijardi evra, što je više od 17 odsto srpskog BDP-a.

"To nam je dosta pomoglo da imamo brzi oporavak u prvom kvartalu ove godine i nadamo se da da ćemo ove godine imati rast BDP-a od najmanje šest odsto", navela je ona.

Napomenula je da je borba sa kovidom 19 borba koja još uvek traje i da još niko ne može da proglasi pobedu.

Premijeka je rekla da je posebno ponosna na to činjenicu da je u 2020. čak povećana zaposlenost zahvaljujući dobrim merama koje su preduzete.

"Najvažnije je obrazovanje, ulaganje u obrazovanje i njegova reforma, kako bi deca imala veštine neophodne za 21. vek i poslove budućnosti", naglasila je ona.

Navela je da je Srbija u 2017. uvela informatiku u osnovne škole i da već u tom uzrastu deca uče programske jezike kao što su Skreč, Pajton, Džupiter i druge.

Brnabić je dodala da sve više devojaka ima u IKT sektoru u Srbiji, što je sektor budućnosti, kao i da ih sve višse ima na tehničkim fakultetima.

Kaže da se sve promene u svetu dešavaju u pravcu digitalizacije: servisa, u obrazovanju, zdravstvu...

Brnabić je dodala da brzi širokopojasni internet postoji u oko 70 odsto zemlje, kao i da je cilj programa, koji se sprovodi sa EBRD-om, da do 2025. cela zemlja bude pokrivena.

Premijer Srbija kaže sve zemlje treba mladima da daju veću podršku, a posebno obrazovanju koje treba da bude takvo da ih nauči da misle, a ne šta da misle, pošto je pitanje šta će raditi u budućnosti s obzirom da su promene veoma brze.

Najvažniji faktori uspeha u 21. veku biće kreativnost i sposobnost inoviranja, naglasila je Brnabić i dodala da zato mlade treba da naučimo analitičkim veštinama i da umeju da donose odluke.

"Oni koji budu investirali u mlade biće pobednici 21. veka", poručila je ona i dodala da su zato u Srbiji obezbeđeni veliki podsticaji usmereni ka razvoju startapova i preduzetništva.

Istakla je da smo tokom pandemije naučili da nam treba više solidarnosti u svetu i više multilateralizma - jer niko nije bezbedan, dok svi nismo bezbedni.

Direktorka EBRD za rodnu i ekonomsku inkluziju Barbara Rambosek (Rambousek) rekla je da je najvažnije da smo nešto naučili tokom pandemije kovida 19 kako bi mogli da odgovorimo na slične izazove u budućnosti.

Kaže da smo na pocetku pandemije svi bili pogođeni na sličan način, ali da se posle videlo da su, ipak, različite grupe ljudi različite pogođene krizom i da su bogati postali još bogatiji, kao i da su poslovi u koje uglavnom rade žena bili duplo ugroženiji.

Ona je dodala da je tokom korona krize dosta trpeo proces obrazovanja mladih ljudi, kao i da je jedno istraživanje pokazalo da je 50 odsto mladih do 29 godina imalo simptome depresije...