Mali poručio: NIN-ov kompozitni indeks je stručno besmislena mera takozvane ekonomske snage!

Svedoci smo da se u svrhu dnevno političkih potreba, zarad bombastičnih naslovnih strana ili samo zbog popunjavanja novinskih stubaca, sve češće plasiraju paušalne ocene makroekonomske situacije u našoj zemlji, ovo je poručio ministar finansija Siniša Mali, čiji odgovor na naslovnu stranu NIN-a prenosimo u celosti.

"Neretko se selektivnim prikazivanjem indikatora, bez analize cele slike, nestručnim i malicioznim pristupom, pokušavaju minimizirati rezultati postignuti u poslednjih 10 godina, iako su nedvosmisleno potvrđeni kao impresivni, kako kroz izveštaje međunarodnih institucija, tako i kroz nivo kreditnog rejtinga od strane eminentnih agencija.

NIN-ov kompozitni indeks je potpuno proizvoljna i stručno besmislena mera ili kategorija takozvane ekonomske snage. Najpre, to je pojmovno pitanje: Šta je ekonomska snaga? Taj pojam u stručnim knjigama ne postoji u smislu jasne i precizne definicije na osnovu koje bi se moglo razmišljati o nekoj meri.

Postoji takozvani sistem nacionalnih računa, koji obuhvata pojmove kao što su bruto domaći proizvod, investicije, potrošnja, izvoz, uvoz itd. U kolokvijalnom smislu, sintagma „ekonomska snaga“ se upotrebljava kao intuitivna kategorija koja asocira najpre na nominalnu veličinu bruto domaćeg proizvoda. U regionu Zapadnog Balkana, Srbija čini više od polovine ukupnog BDP-a, tako da u tom smislu nikako nije u pozadini već, naprotiv, najveća ekonomska, investiciona i potrošačka gravitacija na Zapadnom Balkanu. U širem regionu, koji tretira NIN-ov indeks, Rumunija je jedina jača ekonomija po BDP-u i potrošačkoj snazi.

Ne ulazeći u detalje - gde je najgrublja nekoherentnost, može se reći i nesuvislost NIN-ovog indeksa ekonomske snage? U njemu su pomešane „babe i žabe“. S jedne strane, unutra su kategorije makroekonomskog bilansiranja kao BDP, udeo javnog duga, udeo investicija u BDP-u i saldo platnog bilansa, a na drugoj strani su neki indikatori standarda i blagostanja kao što su prosečne plate, pa još dinamika prosečnih plata, ali ne i dinamika npr. investicija ili kategorija platnog bilansa, stopa nezaposlenosti, inflacija.

Svakome ko makar minimalno prati ekonomska i socijalna kretanja u Srbiji, jasno je da od 2015. imamo neuporediv ciklus rasta u uslovima potpune makroekonomske stabilnosti, a jasno je da je Srbija vrlo ekonomski imuna na šokove kao što su suša (2017, 2022), pandemija, evropska inflacija i drugi. Jasno je da plate uporno rastu bez obzira na šokove, da penzije rastu, da standard raste, da zaposlenost raste i da je po ekonomskoj održivosti i žilavosti neuporedivo ispred zemalja regiona (osim Rumunije) jer ima strukturno drugačiju ekonomiju, odnosno najveći je doprinos sektora tzv. razmenjivih dobara (industrija, poljoprivreda i građevinarstvo). Uz potpunu makroekonomsku i sistemsko-političku stabilnost, to je i razlog velike propulzije stranih direktnih investicija.

Zašto su autori NIN-ovog indeksa zanemarili presudne indikatore koje investitori vrednuju pri odlukama o ulaganje u jednu zemlju ili pak indikatore koji govore o održivosti privrednog rasta i životnog standarda?

Srbija je u prethodnom periodu privukla više od 60 odsto svih investicija u regionu. Zašto? Zato što su očekivanja investitora u pogledu Vladinih planova reformi, političke stabilnosti u zemlji, visine fiskalnog deficita i putanje javnog duga, kretanje premije rizika, stabilnosti deviznog kursa, visine deviznih rezervi itd. takva da garantuju stabilnost i predvidivost.

Srbija je tokom 2022. godine ostvarila neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) od 4,3 milijarde evra (7,1 odsto BDP-a u 2022. i 6,9 odsto u 2021. godini), dok je priliv SDI u Makedoniji 670 miliona evra, u Crnoj Gori 782 miliona, Albaniji i Sloveniji po 1,2 milijarde evra. I ne samo strane investicije, ukupne investicije u Srbiji u periodu od 2015. do 2022. godine, kumulativno su realno porasle oko 85 odsto. Učešće fiksnih investicija u BDP-u povećano je na 22,8 odsto u 2022. godini, dok su uprkos pandemiji, fiksne investicije tokom 2020. i 2021. kumulativno realno povećane za oko 14 odsto. Državne investicije su dostigle nivo 7,4 odsto BDP-a u 2021. i 2022. (2011. i 2012. su bile tek oko 3 odsto BDP-a).

Indikatori koji upućuju na budući održiv rast životnog standarda, osim investicija i snažnog rasta izvoza, su rast produktivnosti i konkurentnosti. Održiv rast životnog standarda je moguć jedino kreiranjem novih radnih mesta, a ne veštačkim povećanjem plata i penzija i procikličnom fiskalnom politikom, koja je obeležila period do 2012. godine.

Ozbiljna makroekonomska analiza, pored selektivnog navođenja brojeva, zahteva posmatranje šireg spektra indikatora, kako njihove vrednosti, tako i smer i dinamiku njihovog kretanja. Stopa nezaposlenosti iz 2012. godine je iznosila preko 25 odsto, a danas je jednocifrena. Nijedna zemlja u regionu nije zabeležila ovako rapidno smanjenje broja nezaposlenih lica. Prema zvaničnim podacima za 2022. godinu, sa stopom od 9,6 odsto, bolji smo od Makedonije koja beleži 14,5 odsto, BiH sa 15,4 odsto, Crne Gore sa 14,7 odsto, Albanije sa 11 odsto, a kao zemlje EU, u regionu su od nas bolje Bugarska i Rumunija.

Istovremeno, nijedna zemlja u regionu nije zabeležila veći rast prosečnih zarada od Srbije. Rast zarada u Srbiji u odnosu na 2012. je 74,4 odsto i veći je nego u Albaniji (41,8 odsto), BiH (35,8 odsto) Makedoniji (52,2 odsto), Crnoj Gori (46,2 odsto).

Uprkos višedimenzionalnoj krizi, koja traje više od tri godine, Srbija je uspela da ostvari kumulativni realni rast BDP-a u periodu 2020-2022. od oko devet odsto, rekordan priliv SDI, nastavak rasta zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru, kao i najviši nivo deviznih rezervi. Kumulativni rast BDP-a u Crnoj Gori je u istom periodu iznosio 1,5 odsto, u Makedoniji 1,1 odsto, u BiH 8,2 odsto, Bugarskoj 6,8 odsto, Mađarskoj 7,1 odsto.

Zbog svega navedenog, ekonomska analiza ne bi smela biti prosto sabiranje i rangiranje paušalno izabranih indikatora u jednoj tački vremena. To je onda čista statistička manipulacija, da ne kažemo laž.

A da biste neke sledeće indekse dočekali spremniji, znajte da Srbija nastavlja politiku koju je trasirao predsednik Aleksandar Vučić, a koja za našu zemlju znači razvoj, napredak, ekonomski prosperitet, distanciranje od svih bivših politika koje su našem narodu donosile samo patnju, siromaštvo, sankcije, gubitak radnih mesta. Trebaće vam indeksi koji dovoljno precizno mogu da mere rast plata i penzija koji planiramo u Srbiji, nastavak gradnje brzih pruga, nastavak merenja svih uspeha do 2027. kada nas očekuje potvrda poverenja koje nam je dato – EXPO 2027 koji će značiti ulaganja u projekte od ukupno 12 milijardi evra, stabilnost, ugled za Srbiju.
Nismo ranije imali indekse za ovo, nisu nam trebali. Spremite jedan do tada", napisao je Siniša Mali.