EU će uložiti milijarde u Srbiju! Svilanović objasnio važnost srpskog litijuma

Srpski litijum je među tri najvažnije teme u odnosima Zapadnog Balkana i Evropske unije, izjavio je bivši ministar spoljnih poslova i nekadašnji generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, Goran Svilanović.

Svilanović je za Demostat rekao da je mogućnost da Srbija postane jedan od snadbevača EU kritičnim materijalima otvorila prostor za to da naša zemlja bude važnija nego do sada u očima evropskih partnera u geopolitičkom smislu, ali i pitanje na koji način bi Srbija to mogla koristiti u ekonomskom smislu.

Svilanović je objasnio da je EU, posle pandemije i rata u Ukrajini, odlučila da u što većoj meri smanji zavisnost od Kine i Rusije i da zato u svom širem okruženju traži koje zemlje bi mogle da budu deo redefinisanih lanaca snadbevanja, između ostalog i kritičnim materijalima. Tu se pojavila i Srbija.

On je naveo da se sa tom činjenicom prvi put susreo pre dve godine na Alpbach forumu u Austriji, kada je tadašnja direktorka za Zapadni Balkan u Službi za spoljne poslove EU govorila o naučenim lekcijama i u tom kontekstu pomenula i srpski litijum.

- Mi smo se raspali u sobi kad smo to čuli. Prvo onaj deo ljudi sa Kosova, Albanije, BiH, Crne Gore rekao je – pa vi samo o Srbiji, a naša reakcija je bila – pa to je nešto što je vrlo upitno u srpskoj javnosti… Mi smo reagovali – čekajte o čemu pričate, a odgovor je bio – da, mi samo Srbiju vidimo - preneo je Svilanović.

Dve godine kasnije, kako navodi, Švedska, kao predsedavajuća EU, u julu 2023. je predložila formiranje grupe na visokom nivou od oko trideset osoba, čiji je i on član, a čiji je zadatak da sačini izveštaj o međuzavisnosti između EU i njenog susedstva – o tome sa kojim zemljama EU ima dobru komunikaciju i koje zemlje bi mogle da budu deo redefinisanih lanaca snadbavenja.

- Mi ne razgovaramo o članstvu, već o energetskoj zavisnosti, o hrani, o ljudima, odakle dolazi radna snaga, zašto se susrećemo sa migrantima… I u tom kontekstu se otvorila tema kritičnih sirovina i materijala koji su neophodni celom ovom području - objasnio je Svilanović.

Mogućnost da Srbija postane jedan od snadbevača Evropske unije kritičnim materijalima jeste otvorila prostor za to da Srbija bude važnija nego do sada u očima evropskih partnera – to podrazumeva novu, povoljniju geopolitičku poziciju, ali i otvara pitanje na koji način će se to koristiti i u geopolitičkom i u ekonomskom smislu, naveo je on.

Svilanović je objasnio da su kritične sirovine tema broj tri u odnosu Evropske unije i Zapadnog Balkana, što se potvrdilo i na samitima u Tirani u oktobru i u Briselu u novembru 2023.

On je rekao da bi projekat iskopavanja litijuma bio ogroman projekat na kojem bi morao da radi trust mozgova, koji bi se bavio svim aspektima – od zaštite životne sredine, vode, vazduha, odlaganja otpada do ekonomske koristi i kontrole procesa.

- Trebalo bi da se postavi ozbiljno pitanje gde je tu država, jer ovo je privatan biznis. Ko će od toga da živi? To je resurs zemlje – ako ćemo da imamo štetu, da vidimo koliko zarađujemo. Da li je to samo rudna renta ili nešto više za Srbiju, a to podrazumeva udeo u projektu, koji može da se dogodi ako dolazi velika automobilska industrija - ističe Svilanović.

Svilanović je objasnio da investitor za svaki, pa i manje složen projekat, mora da preda dva dokumenta.

Prvi je studija uticaja, analiza uticaja na životnu sredinu, koja se radi po standardima Srbije i predaje srpskim vlastima, od kojih dobija verifikaciju da može da nastavi sa projektom.

Međutim, da bi dobio novac, investitor mora da se obrati Evropskoj investicionoj banci, EBRD, Svetskoj banci ili privatnim banakama, koje mu traže drugi dokument, sa oštrijim standardima – takozvani Enviromental social impact assessment.

- Ta dva dokumenta su neophodna i u projektu o kojem govorimo. Kad se predaju, u njima bi trebalo da stoji na šta se utiče, koja voda se koristi, da li utiče na biosferu, u kom obimu utiče na poljoprivredu… - naveo je on.

Govoreći o Evropskom planu rasta za Zapadni Balkan, Svilanović je rekao da EU planira da izdvoji šest milijardi evra za ekonomski napredak regiona, od čega je, kako kaže, procena da za deo koji se odnosi na kritične materijale u Srbiji ide dve milijarde evra.

- Da shvatite odnose veličina, koliko je priča o kritičnim materijalima velika za Srbiju u poređenju sa ukupnim izdvajanjima za Zapadni Balkan od šest milijardi evra - naveo je Svilanović.